Međuvreme

Ziloti

Uz mnoge i raznovrsne reakcije na intervju Vladimira Bebe Popovića, prošle nedelje su se oglasili i srpski ziloti. Jeromonah Akakije, duhovni predvodnik zilota u Srbiji, odbacio je Popovićeve tvrdnje, iznete u emisiji „Insajder“ televizije B92, da su zaštitnici zilota vladika Amfilohije ili bilo koji drugi član Arhijerejskog sabora SPC-a. Nezainteresovan za dublji smisao konteksta u kome su ziloti pomenuti, otac Akakije je u revnosnom duhu svog reda istakao da zilotska verska zajednica nema nikakve veze sa SPC-om. „Mi smo prekinuli svako opštenje sa SPC-om na prvom mestu zbog njenog aktivnog učestvovanja u ekumenskom pokretu koji šteti pravoslavlju i dokaz je koliko se daleko otišlo kako u svetovnoj tako i u religijskoj globalizaciji“, rekao je jeromonah Akakije za novosadski „Dnevnik“ i naglasio da ziloti danas imaju „ulogu probuđene savesti pravoslavlja“. Mada njihovi koreni sežu dublje u prošlost, ziloti su se javili u VII veku među vizantijskim kaluđerima kao ogorčeni protivnici ikonoboračkog pokreta, a do danas su ostali poznati kao „revnosni“, „vatreni pobornici“ čistog pravoslavlja. Odnose sa pravoslavnom hijerarhijom ziloti su jednostrano prekinuli 1965. godine, a domaćoj javnosti postali su poznati kada je nedavno iz manastira Stjenik u Čačku prognano nekoliko monahinja zbog pripadanja zilotizmu. Ziloti pobuđuju pažnju zbog svojih fanatičnih verskih stanovišta, kao i zbog načela „pravoslavlje ili smrt“, ali su često opisivani i sa senzacionalističkim preterivanjem – kao pripadnici razgranate, militantne monaške organizacije. Po rečima jeromonaha Akakija, danas u Srbiji ima oko dve stotine zilota koji su medijski i fizički proganjani od strane SPC-a. U tri zilotska manastira u Srbiji oni po svom izboru žive u dokazivanju vere, bez struje i vode, a izdržavaju se „isključivo od dobrovoljnih priloga vernika iz Srbije i pomoći misije manastira Esfigmen“. Svetogorski manastir Esfigmen je duhovno središte zilota, jedini od 20 manastira na Atosu koji nema predstavnika u Protatu, vrhovnom telu monaške republike ali, po rečima Akakija, monasi Esfigmena žive u prilično dobrim međuljudskim odnosima sa žiteljima drugih manastira. „Oni su prvi priskočili u pomoć kada je goreo Hilandar, a nekolicina, bivši specijalci, izuzetno vešti i obučeni, ulazili su na najopasnija mesta i rušili upaljene grede da bi se zaustavila stihija. Tvrdnje da se u Esfigmenu gaji antisrpski duh jesu klevete i laži“, rekao je otac Akakije za „Dnevnik“. U manje dramatičnim okolnostima, odnos zilota sa svojom pravoslavnom braćom ipak nije tako saborno idiličan, niti čisto teološki – imovinski spor sa Hilandarom oko dela šume u graničnom području dva manastira traje od 1593. godine i jedan je od najdužih u svetskoj istoriji pravosuđa.

Dobrotije

Lutka koja označava krivca za sva zla koja su se dogodila u toku prethodne godine, Karneval Dobrotije Bilović, u subotu je iznenada odletela u nebo i tako prvi put pobegla sa sopstvenog suđenja na gradskom Škveru u Herceg Novom. U okviru Praznika mimoze, kao deo februarskih fešti svake godine se organizuje tradicionalno suđenje Karnevalu. Tokom ceremonije, povorka predvođena trombonjerima, mažoretkinjama, klovnovima i gradskim orkestrom donese lutana Dobrotija na Škver u Herceg Novom gde ga očekuje “narodno vijeće“, obično sačinjeno od glumaca Hercegnovskog pozorišta. Pošto ga kao univerzalnog krivca narodno veće osudi za razne gradske nedaće, Dobrotije svake godine bude spaljen, stavljen u čamac i prognan preko mora. Ove godine se tradicionalna manifestacija ponovila po ustaljenom rasporedu pred 3000 meštana i gostiju Herceg Novog, ali se završila sasvim neočekivano. Članovi “vijeća“ su upravo čitali optužbe Dobrotiju – da je cepao ribarske mreže gliserima, izazivao urbanistički haos, zapuštao zadužbine, zamračivao šetalište i činio razna druga zla – kada se lutan okićen balonima iznenada odvezao i poleteo uvis. Optuženi Karneval je odleteo, a suđenje je prekinuto prvi put otkako se organizuje. Meštani i gosti Herceg Novog ipak su se dobro zabavili uz ostale manifestacije koje prate Praznik mimoze, a Dobrotije je pokazao da nije ništa manje naivan od drugih univerzalnih krivaca koji u bekstvu od svojih suđenja “lete ka nebu“.

Egzodus

Prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su prošle nedelje predstavljeni javnosti, više od 50 odsto mladih ljudi između 18 i 29 godina želi trajno da se iseli iz zemlje. Po rečima saradnika Instituta, dramatični rezultati su posledica zastoja u tranziciji, takozvane faze otežane transformacije društva koja je započela sa ubistvom premijera Đinđića. Mladi ljudi se teško osamostaljuju jer nema dovoljno mogućnosti za pronalaženje redovno plaćenih poslova, a i sve je manje onih koji su spremni za sklapanje braka. „Kao što je privremeno i nesigurno zaposlenje tako su nesigurne i unije“, rekla je saradnik Instituta Mirjana Bobić. Po rečima Dušana Mojića, takođe saradnika Instituta, želja da se ode iz zemlje podjednaka je i kod gradske i kod seoske omladine. “Iako gradska omladina češće smatra da su promene nakon 2000. godine bile povoljne za njih“, rekao je Mojić, “radi se o većim očekivanjima u odnosu na seosku omladinu, pa se može reći da i jedni i drugi, iz različitih uglova, ne vide ovde svoju perspektivu i nameravaju da napuste Srbiju.“ Saradnik Marija Babović primetila je kako je upravo smena političke elite iz 2003. godine dobar pokazatelj pogoršanja situacije. “Neka naša ranija istraživanja pokazuju da je u periodu od 2000. do 2002. godine došlo do znatnih poboljšanja“, zaključila je Babović i dodala da su se “neki procesi vratili unazad.“

Slavija

Posle niza neuspešnih pokušaja da se oduvek zapušteni trg Slavija uredi i posle svojevrsnog arhitektonskog skandala oko pobednika konkursa za Spomenik modernoj Srbiji, možda će ovo centralno beogradsko područje najzad biti uređeno. Konkurs za uređenje Slavije raspisan je po osmi put, sada za celovito urbanističko-arhitektonsko rešenje. Skupština grada, Društvo arhitekata, Društvo urbanista Beograda i Direkcija za građevinsko zemljište raspisali su konkurs 29. januara, rok za predaju radova je 19. april a objavljivanje rezultata najavljeno je za 30. april ove godine. Prva nagrada iznosi milion i dvesta hiljada dinara a, kako prenosi “Politika“, do sada je već 37 učesnika podiglo konkursnu dokumentaciju. Od učesnika konkursa očekuje se da nađu rešenje za “širu zonu“, koja obuhvata 13 blokova oko trga Slavija, za “težišnu zonu“ sa osam blokova i “programsku zonu“ koju čine sam trg i neposredni okolni blokovi.

Favorit

Narodna biblioteka Srbije 9. februara stupila je u štrajk upozorenja nakon povećanja plata u Beogradskoj filharmoniji za 70 odsto. Zaposleni u Biblioteci tvrde da je na taj način prekršen zakon koji reguliše zarade zaposlenih u institucijama od javnog značaja, a kojim su obuhvaćeni i Filharmonija i Biblioteka. Prema tvrdnji Slavena Popare, zamenika predsednika Nezavisnog sindikata NBS-a, plate zaposlenih u ovoj ustanovi jednake su platama u ostalim bibliotekama u Srbiji. On se požalio da ministar finansija Mlađan Dinkić obično tvrdi da nema para za povećanje plata, ali da sada za neke ima a za neke ne. Još u decembru prošle godine, nakon predloga ministra Dinkića da se u svim ustanovama kulture plate povećaju za 9,1 do 30 odsto, a Beogradskoj filharmoniji za 74 odsto, gradski sindikat Nezavisnost uputio je pismo premijeru Vojislavu Koštunici, tvrdeći da bi to povećanje značilo favorizovanje 0,5 odsto zaposlenih u ustanovama kulture i pitajući koji motivi stoje iza takvog predloga.

Zaposleni u NBS-u ovih dana zatražili su izjednačavanje zarada sa Filharmonijom, smenu ministra finansija i ministra kulture Dragana Kojadinovića, te povećanje koeficijenata svim zaposlenima koji nisu obuhvaćeni Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Službe Biblioteke svakog dana od 11.55 do 12.55 sati štrajkuju pozivajući ministra Kojadinovića da ih u to vreme poseti i objasni zašto je pristao da se donese Uredba po kojoj je poseban značaj dat Filharmoniji.

Imovina

Porodica Maljević sa Cetinja prva je u Crnoj Gori kojoj su na osnovu Zakona o restituciji, usvojenog 2002. godine, vraćeni objekti oduzeti posle Drugog svetskog rata. Takođe, na Cetinju je prošle godine porodici Milošević vraćena zemlja, a od tada su zabeležena još dva slučaja. Cetinjskoj Komisiji za povraćaj ranije izgubljenih imovinskih prava do sada su stigla 52 zahteva, koji će, prema očekivanjima opštinske uprave uskoro biti rešena. Zakon o restituciji usvojile su sve zemlje iz okruženja: Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija 1991. godine, Poljska, Rumunija i Hrvatska 1996, Republika Srpska 2000. i Albanija prošle godine. U Srbiji postoji samo Nacrt zakona o evidentiranju otete imovine. Prema nezvaničnim procenama, između 80.000 i 100.000 ljudi potražuje imovinu koja im je oteta na ovaj način. Jedan deo već je prodat na tenderima u postupku privatizacije.