Međuvreme

Bakar

Brodovi sa devet hiljada tona koncentrata bakra pristigli iz Perua u luku Prahovo dobili su naređenje da napuste naše teritorijalne vode. Bakar je dospeo u Srbiju po narudžbi kiparskog preduzeća Ist point, čiji je većinski vlasnik srpski biznismen Zoran Drakulić. Bakar je trebalo da bude pretopljen u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Međutim, nakon što je u topionici RTB-a pretopljeno 1000 tona ove sirovine, ispostavilo se da u materijalu postoji previsoka koncentracija bakra, te da bi dalja prerada mogla da izazove oštećenje metalurških agregata. Zbog toga je rukovodstvo RTB-a Bor donelo odluku da vrati preostalu količinu isporučenog bakra, pri tome odlučno demantujući da je bakar vraćen zbog visoke koncentracije opasnih materija u njemu. Usred afere sa peruanskim bakrom, opštinski tim za kontrolu i kvalitet vazduha objavio je izveštaj po kome je u vreme prerade 1000 tona bakra iz Perua u Boru zabeležena koncentracija sumpor-dioksida i arsena četrdeset puta veća od dozvoljene.

Genije

Dvadesetdvogodišnji Podgoričanin Marko Lakić, pripadnik saobraćajne policije Crne Gore, jedini je policajac u svetu čiji je koeficijent inteligencije – veći od 148. Lakić je to otkrio tako što je u podgoričkoj Mensi izuzetno uradio test i time postao jedan od 150 registrovanih članova ovog udruženja u Podgorici. Posle završene srednje škole Lakić je upisao Pravni fakultet, ali je, tvrdi, pogrešio, jer se na pravima mnogo buba, a njemu više odgovaraju nauke koje se uče sa razumevanjem. Sada je na Visokoj školi za računarstvo i informacione tehnologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Podgorici i, kako kaže, ne namerava da napusti policiju. Interesantno je da su Markovi šefovi, kada su saznali da je član Mense, pomislili da je član sekte. Policajac koji svojim IQ-om ruši mit o „glupom policajcu“, objasnio je da šefovi takav zaključak nisu izvukli zbog gluposti, već zbog neobaveštenosti.

Red

U jeku dana Beograda, otvorenih muzeja i pozorišta, grad je otvorio i pitanje davno zapostavljene teme – pitanje kućnog reda. U cilju buđenja svesti i savesti građana Beograda prema okruženju (i komšijama), Beokom servis je odlučio da Beograđanima pokloni duhovit plakat – „Kućni red“ sa ilustracijama Boba Živkovića. Kako za „Blic“ kažu iz Beokom servisa, Beograđani su, izgleda, poruku shvatili na pravi način, jer svakodnevno više od 30 građana zove da se raspita za kućni red, a oko 40 ih dođe u Beokom da preuzme plakat. Uz ovaj zabavan način da se građani opomenu na kućni red valja podsetiti da su za prekršaje pravila ponašanja predviđene (nimalo duhovite) novčane kazne. Za prostiranje veša na terasama i prozorima vidljivim sa ulice i za gomilanje starudije na terasama, na primer, predviđena je kazna od 200 dinara, dok krupniji prekršaji kao što su neodržavanje čistoće po ulazima, skakanje, trčanje i vika po zgradi, trešenje tepiha i posteljine sa prozora „koštaju“ od 500 do 5000 dinara. Doduše, retko koji kabadahija plati cenu svoje bahatosti.

Fasade

Stanari beogradskih zgrada „ukrašenih“ grafitima ubuduće će morati da plate kaznu zbog natpisa na svojim fasadama ukoliko ih inspektori pribeleže u tefter. Isto čeka i sva preduzeća ako se na objektima čiji su vlasnici/korisnici nalaze zalepljene raznorazne reklame i plakati, a uz sve njih kažnjavaće se i oglašivači čije će podatke inspektori prepisivati sa plakata. To bi trebalo da je posledica odluke Gradske uprave da pojača nadzor i oštrije kažnjava one koji lepe reklame na mestima koja za to nisu predviđena. Samo za čišćenje centra prestonice od grafita i plakata budžet će biti olakašan za 8,5 miliona dinara, objasnili su u Sekretarijatu za inspekcijske poslove. Zbog toga je komunalna inspekcija podnela prekršajne prijave protiv Elektrodistribucije i GSP-a, jer i pored njihovog naloga nisu očistili bandere za javnu rasvetu i nadstrešnice na stajalištima. Kako za „Večernje novosti“ kaže Miodrag Joksimović, pomoćnik sekretara u Sekretarijatu, ukoliko to ni sada ne urade, Grad će očistiti njihove objekte, a onda će im ispostaviti račun. Svim strankama je ponovo upućeno upozorenje da uklone ostatke izborne propagande, zbog čega je Sekretarijat već podneo prijave sudiji za prekršaje. Sekretarijat je u poslednje vreme podneo 70 prijava i naplatio 56.000 dinara za 34 kazne. Kako sada stvari stoje, fizičko lice koje je na terenu uhvaćeno in flagranti u lepljenju reklame moraće da plati 200 dinara, s tim da mu sudija za prekršaje može razrezati od 500 do 50.000 dinara. Kada je reč o pravnim licima, kazna na terenu iznosi 2000, a ako ih sudija proglasi krivim plaćaju od 70.000 do 100.000 dinara. Oslikavanje nekih fasada i postavljanje panoa biće dozvoljeno samo uz odobrenje nadležnih sekretarijata. Do tada stanarima zgrada ostaje samo da se mole da inspektori imaju više sreće u hvatanju oglašivača i crtača grafita.

Paraziti

Parkovi u centru Beograda predstavljaju leglo zaraza, a glavni krivci za to su – psi. To je pokazalo nedavno ispitivanje nivoa zagađenosti tla, koje je obavio Naučni institut za veterinarstvo, jedini u Beogradu koji se bavi ovom vrstom analiza. Poslednja parazitološka kontrola javnih i zelenih površina u centralnim beogradskim opštinama pokazala je da su parkovi prepuni parazita „toksikara kanaris“, koji se najčešće nalazi u psećem izmetu. Ovaj parazit se brzo razmnožava, tako da je 60 odsto javnih površina u Beogradu zatrovano njegovim jajašcima. Posebnu opasnost predstavlja veliko prisustvo ovog parazita u bazenima sa peskom u kojima se igraju deca. Kako piše „Politika“, situacija u parkovima koji se ne nalaze u centru grada znatno je bolja, iako je daleko od zadovoljavajuće.

Rusi

Privatizacija u Crnoj Gori odvija se „punom parom“, naročito na Primorju. Uspešnoj privatizaciji mnogo doprinopse ruski biznismeni koji u njoj učestvuju sa neverovatnih 50 odsto. Ruski tajkuni do sada su uglavnom kupovali nekretnine na Crnogorskom primorju, a od nedavno su krenuli u pohod na crnogorske firme. Ruska kompanija Rusal uskoro će postati vlasnik većinskog paketa akcija Kombinata aluminijuma „Podgorica“, pri čemu će ukupna ulaganja Rusala premašiti sto miliona evra. Još jedan crnogorski gigant, Nikšićka železara, već je u vlasništvu ruske kompanije Midlend. Među ruskim biznismenima vlada i veliko interesovanje za hotele na Primorju, tako da poseduju već desetak. Vila „Montenegro“ na Svetom Stefanu, koju je biznismen Stanko Subotić Cane prodao bogatim Rusima, nedavno je postala prvi objekat sa pet zvezdica na Crnogorskom primorju.

Robin

U cilju razbijanja stereotipa i klišea vezanih za Demokratsku stranku Srbije, funkcioner te stranke Nebojša Bakarec udružio je svoje talente i ekscentričnost i prošle nedelje javno prezentovao svoj bodi art. Bodi art Nebojše Bakareca sastoji se od tri puta po sedam zvezdica („jer je sedam jako srećan i pozitivan broj po numerologiji“), koje počinju iza uva, idu preko ramena i završavaju se na rukama. Inspiracija za tetovažu su bile žene (zbog čega putanja zvezdica i ide niz ruke, jer njima, kako reče Bakarec, grli žene), poezija koju piše 18 godina i motiv anđela koji mu je, što duhovno, što tetovažom, sleteo na rame. Anđela na ramenu Bakarec je objasnio kao svoju želju da, za razliku od onih koji tetoviraju tigrove zato što hoće da budu tigrovi, on želi da bude anđeo. Javni nastup je kompletiran mačem preko koga Bakarec gleda anđeoskim pogledom i sportskim „najk“ rukavicama. Iako je izazvao različita reagovanja u javnosti, smeli potez Nebojše Bakareca je naišao na simpatije u matičnoj stranci. Čak se i Vojislav Koštunica nasmejao uz opasku da je to odlično. Isto mišljenje, međutim, nije delila i omladina Demokratske stranke, koja je 18. aprila ispred centrale DSS-a napravila performans pod nazivom „Izađi Robine“. „Izašao bih sa mačem, samo da su me obavestili da prave tu akciju“, rekao je Bakarec.

Ergela

Požarevačka lokalna vlast našla je način da doskoči Zakonu koji zabranjuje prodaju legata i zadužbina, tako što će najstariju ergelu u Srbiji, „Ljubičevo“, inače legat Miloša Obrenovića, dati u zakup nekom od zainteresovanih privatnih biznismena. Ergela „Ljubičevo“ nalazi se već duže vreme u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Najozbiljniji kandidat za zakup ergele, kako prenose „Večernje novosti“, jeste porodica Karić, i to ne slučajno. U kampanji za prošlogodišnje lokalne izbore, stranka Bogoljuba Karića Pokret Snaga Srbije, uključila je u svoja predizborna obećanja i izgradnju turističko-sportskog kompleksa u ergeli „Ljubičevo“. Na lokalnim izborima PSS je osvojio devet mandata u požarevačkoj skupštini, pa sada participira u lokalnoj vlasti sa SPS-om i SRS-om. Među direktorskim mestima koja su u ovoj podeli pripala PSS-u je i mesto direktora JP-a „Ljubičevo“. Zanimljivo je da je još 1998. godine BK grupa napravila kompletan projekat turističko-rekreativnog centra „Ljubičevo“. U tom projektu akcenat je na luksuznim sadržajima, a ciljne grupe su strane diplomate i biznismeni.

Preljuba

Dvomesečnoj vlasti radikala i socijalista u beogradskoj opštini Zvezdara došao je kraj. Predstavnici opštinskih odbora DS-a, DSS-a i G17 plus u ponedeljak su podneli zahtev za smenu dosadašnjeg predsednika opštine Ljubiše Stojmirovića (SRS) i dogovorili se da mesto predsednika opštine bude vraćeno poslanicima DS-a. Prema pisanju „Večernjih novosti“, Stojmirović je ponašanje DSS-a uporedio sa povratkom žene preljubnice mužu i poželeo supružnicima sve najbolje u braku. Mesto načelnika uprave, koje je u prethodnim pregovorima bilo kamen spoticanja, ustupljeno je poslanicima iz redova DSS-a. Andreja Mladenović, portparol DSS-a, objasnio je da će konačan dogovor o saradnji ove tri stranke u opštinama Zvezdara i Novi Beograd biti postignut do kraja nedelje. On je dodao da je protiv poslanika DSS-a koji su podržali radikalsku vlast pokrenut disciplinski postupak i da su njihovi mandati „u rukama stranke“, ali nije precizirao da li će oni biti promenjeni.

Zaostatak

Rezultati nacionalnog testiranja učenika trećeg razreda osnovne škole pokazuju da se već posle tri godine formalnog obrazovanja javljaju velike razlike u znanju učenika. Istraživanje je u junu prošle godine sproveo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Od dvadeset pet okruga koji su obuhvaćeni istraživanjem, učenici Moravskog, Beogradskog i Nišavskog imali su natprosečne rezultate a čak deset okruga imalo je rezultate znatno ispod proseka. Razlika u nivou znanja između najboljeg i najslabijeg okruga iznosi oko jednu i po školsku godinu za matematiku i dve godine za srpski jezik.

Od ukupnog broja testiranih 11 odsto nije imalo elementarna znanja iz matematike a 14 odsto iz srpskog. Učenici gradskih škola znaju više od onih u seoskim, devojčice znaju više od dečaka, a postoje i velike razlike u znanju među učenicima iz viših i nižih socijalnih slojeva. Rezultati učenika romske nacionalnosti pokazuju da oni posle tri godine školovanja za svojim vršnjacima zaostaju dve godine. Slabosti sistema ocenjivanja u školama pokazuje podatak da je znanje učenika sa dvojkama iz srpskog ili matematike variralo od vrlo niskog do izrazito natprosečnog.