Međuvreme

Zepter

Nedavno izabrani predsednik Olimpijskog komiteta SCG Filip Cepter u utorak je ljutito napustio sednicu Predsedništva OKSCG.

Povod za taj skandal – ili, blago rečeno, presedan u gotovo stogodišnjoj istoriji olimpijskog pokreta u Srbiji (i dve-tri Jugoslavije, najzad i SCG) – bilo je odbijanje Predsedništva da se tajnim glasanjem izjasni o Cepterovom predlogu za smenu sadašnjeg i „postavljanju“ novog generalnog sekretara OKSCG. To jest, da se smeni na Skupštini OKSCG izabrani Predrag Manojlović, a „postavi“ Cepterov kandidat, Miloš Srejović.

Sukob koji je tinjao još od početka predsedničke kampanje Filipa Ceptera sada je postao javna stvar. U međuvremenu, raspao se Sportski savez Srbije, „baza“ Cepterove kandidature (inicijatori: Golf i Bejzbol savezi Srbije) a njegovi vodeći ljudi osvanuli su na mestima članova Cepterovog „predsedničkog tima“; nezadovoljni sportski savezi (Košarkaški, Odbojkaški, Vaterpolo…) osnovali su Sportsku asocijaciju Srbije i, kao predstavnici najuspešnijih domaćih „brendova“, traže da se za rešavanje problema sporta pitaju. Cepterovo obećanje da će kao dokazano uspešan poslovni čovek rešiti finansijske probleme vrhunskog sporta za sada se svelo na traženje para od Vlade Srbije za Mediteranske igre – i promociju sopstvenog („Zepter“) fonda za stipendiranje mladih sportista.

Uz Filipa Ceptera, sednicu Predsedništva napustilo je još dvoje članova; preostalih 19 odlučilo je da na narednoj sednici Skupštine OKSCG, u septembru, predloži izjašnjavanje o poverenju predsedniku.

Bolest

Prema podacima Zavoda za zaštitu zdravlja Zaječar, u Boru je 2004. godine umrlo 690 osoba, od toga samo 153 „prirodnom“ smrću. Od kardio-vaskularnih bolesti preminulo je 400 meštana, 114 od malignih a 23 od oboljenja respiratornih organa. Povećana smrtnost, između ostalog, u Zavodu se objašnjava i ekološkim uslovima. Poređenja radi, u 1997. u ovom gradu umrlo je 440 osoba, a rođeno svega 320 beba. Još 2002, kada je Nezavisni sindikat Rudarsko-topioničarskog basena Bor upozoravao na dramatičnu ekološku situaciju zbog direktnog ispuštanja sumpor-dioksida u vazduh, prema statističkim podacima, prosečan životni vek Borana iznosio je 48 godina.

Pršut

Udruženje proizvođača njeguških specijaliteta oglasilo se nedavno informacijom da je čak sedamdeset odsto proizvoda koji se na domaćem tržištu pojavljuju pod nazivom „njeguški pršut“ – falsifikat. Predsednik udruženja Dragan Čavor kaže da se u Crnoj Gori godišnje osuši 300.000 komada pršuta koje osim imena nemaju ništa zajedničko s originalnim njeguškim pršutom. Prema Čavorevim rečima, mnogi falsifikati nisu testirani, pa predstavljaju opasnost za zdravlje građana, a iza svega stoji crnogorski „mesni lobi“. Iako je njeguški pršut prvi crnogorski proizvod koji ima zaštićeno geografsko poreklo, nadležni ne preduzimaju ništa kako bi stali na put njegovom falsifikovanju. Zato su proizvođači okupljeni u ovom udruženju rešili da sami pokušaju da reše problem. Na prednjoj strani pakovanja originalnog proizvoda stoji zaštitna deklaracija, a na poleđini je istaknut logotip proizvođača. Međutim, ovo nije dovoljno, jer je veleprodajna cena falsifikata mnogo niža od cene originala, pa proizvođači imaju ozbiljne probleme sa plasmanom proizvoda.

Dinar

U pokušaju da smanje nezaposlenost, Skupština opštine Apatin odlučila je da raspiše neobičan konkurs. Stanovnici Apatina koji imaju nameru da se bave proizvodnim ili uslužnim delatnostima u mogućnosti su da od SO grada uzmu plac pod zakup na 99 godina po ceni od jednog dinara po kvadratnom metru. Reč je o devetnaest parcela površine od 650 do 1050 kvadratnih metara na kraju grada, u blizini industrijske zone. Prijave zainteresovanih bodovaće se prema najavljenom roku za izgradnju objekta, najdužem tri godine, zatim prema broju osoba koje će biti zaposlene (najmanje tri), prema tome da li se privrednik već bavi nekom delatnošću, da li je izmirio poreske obaveze…

Kako bi dokazali ozbiljnost, učesnici će na konkursu morati da obezbede bankarske garancije: ukoliko neko od zainteresovanih odustane od potpisivanja ugovora, moraće opštini da nadoknadi 100.000 dinara. I pored toga, kako piše „Blic“, iako javni oglas još nije ni objavljen, zainteresovanih ima više nego parcela koje će biti date pod zakup.

Šaputanje

Dokumentarni serijal „Zašto se u crkvi šapuće“, u produkciji ANEM-a, nedavno je izazvao sukob između kragujevačke lokalne vlasti i Televizije Kragujevac, koja se finansira iz gradskog budžeta. Nakon što je 2. juna emitovana prva epizoda ovog serijala, zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić uputio je episkopu šumadijskom Jovanu javno izvinjenje zbog toga. Milenić je u izvinjenju istakao da je emisija „neodgovorno, nestručno i, verovatno, politički tendenciozno, grubo povredila verska osećanja pripadnika Srpske pravoslavne crkve“.

Zamenik gradonačelnika dodao je da svi kragujevački lokalni zvaničnici dele ocenu o prikazanoj epizodi i izrazio čuđenje kako je takva emisija uopšte zadovoljila kriterijume odgovornih u Televiziji Kragujevac. Povodom Milenićevog izvinjenja oglasila se Gordana Mirović, glavna i odgovorna urednica Televizije Kragujevac, koja je svoju odluku da emituje serijal opravdala intrigantnošću njegovog sadržaja. Prema rečima Mirovićeve, nakon emitovanja prve epizode nije bilo negativnih reakcija ni od gledalaca ni iz crkve. Čini se da u ovom slučaju problem ne prave samo verska osećanja kragujevačkih lokalnih funkcionera. Jedna rečenica Milenićevog izvinjenja kaže da je gradska vlast rešena da pitanje profesionalne odgovornosti rukovodstva televizije izvede do kraja upravo na ovom primeru. Direktorka Radio-televizije Kragujevac Slavica Trifunović ocenila je ovu rečenicu kao najogoljeniji vid pritiska na medije.

Vehabije

Pre nešto više od godinu dana, republički ministar policije Dragan Jočić upozoravao je da na teritoriji SCG deluje ekstremna islamska sekta vehabija. Ministar je tada izjavio da je ova sekta najaktivnija na području Sandžaka i Priboja. Međutim, vehabije su se aktivirale i u Crnoj Gori gde je nekoliko hodža dobilo batine usred džamije. Imam-efendija Ragip Ličina iz Lozne kod Bijelog Polja nedavno je završio u bolnici pošto ga je nekoliko mladića napalo za vreme službe. Prema Ličininim rečima, mladići su galamili za vreme klanjanja „džume“, kada u džamiji treba da vlada apsolutna tišina jer su vernici tada najbliži bogu. Ličina ih je posle obreda zamolio da se ponašaju kako treba, a oni su počeli da ga ismevaju i provociraju. Zatim ga je jedan od njih nogom udario u stomak. Inače, ovo nije prvi napad vehabija u Crnoj Gori. Imam džamije u Bijelom Polju, hodža Irfan Hasanović, nedavno je napadnut, takođe za vreme službe, ali srećom nije povređen. Napadi na vehabije zabeleženi su i u dve džamije u Rožajama. Prilikom jednog od ta dva napada izbila je opšta tuča, jer su vernici želeli da odbrane hodžu. Učenje vehabija stiglo je u Crnu Goru preko izvesnog mladića koji proučava islam u Saudijskoj Arabiji i preko leta drži propovedi na Plavskom jezeru.

Ulica

Jedna mala ulica u Čačku postala je ovih dana povod za ponovno sporenje četnika i partizana i nova preračunavanja ko je od njih pobio više ljudi u Drugom svetskom ratu. Ulica već pedesetak godina nosi ime Ljubinke Popović, koju su 1944. godine u selu Vapa kod Čačka zaklali četnici. Pre tri meseca Vladislav Popović, Ljubinkin sin, podneo je opštinskoj komisiji za dodelu naziva ulica zahtev da ova ulica više ne nosi ime njegove majke. Popović je svoj zahtev obrazložio ličnim utiskom da Srbija sve više postaje „ravnogorska“, te da gaji opravdan strah da bi neka od susednih ulica mogla da dobije ime nekog od egzekutora njegove majke. Do današnjeg dana Popović nije dobio odgovor nadležnih. Međutim, član komisije kojoj se Popović obratio, istoričar Miloš Timotijević, osetio je potrebu da medijima iznese neka svoja zapažanja povodom ovog slučaja. U izjavi za „Večernje novosti“ Timotijević je prezentovao svoju analizu naziva čačanskih ulica: 58,74 odsto naziva slave komunističku tradiciju, dok baš nijedna ulica u Čačku ne nosi ime nekog četnika ili bilo čega vezanog za četnički pokret. Istoričar je to objasnio time što je partizanima kroz istoriju dodeljivana uloga prometejskih junaka, dok je Draža Mihailović prikazivan kao „legendarno čudovište i simbol tiranije“. Ovakva karakterizacija je, po Timotijeviću, pogrešna, jer su partizani u čačanskom kraju izvršili 1341 egzekuciju, a četnici „samo“ 686.

Pretraga

Prema istraživanju domaćeg internet-pretraživača Pogodak, naši građani na internetu najviše traže podatke o estradnim zvezdama. Bojan Rendulić, direktor ovog pretraživača, iznosi podatak da je u proteklih mesec dana na njihovom sajtu za pretragu najčešće korišćen pojam „Ceca“. Rendulić iznosi zanimljiv podatak da je, u zemlji sa mnogo nezaposlenih, u stvari vrlo malo zainteresovanih za informacije o ponudi posla. Osim estrade, veliki je broj onih koji traže erotske sadržaje, ali opet, najčešće privatne snimke pojedinih ličnosti sa estrade. Mlađa populacija je kao termin za pretragu najčešće stavljala „puškice“, što se dovodi u vezu s nezvaničnim sajtom studenata Fakulteta organizacionih nauka čija je svrha razmena dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava za polaganje ispita. Rendulić na kraju iznosi podatak da je ohrabrujuće to što su sve traženiji sajtovi Vladinih agencija za pridruživanje EU-u, sajt SPC-a i sajt Narodne biblioteke.