Međuvreme

Siromaštvo

Prema anketi rađenoj za potrebe Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalne potrebe, svaki peti stanovnik Srbije je siromašan, (20 odsto) pošto na raspolaganju ima manje od 2,9 dolara dnevno. Ova anketa pokazala je da u Srbiji ima dva puta više siromašnih nego 2002. godine kada ih je bilo deset odsto. Prema rečima Slobodana Lalovića, ministra za rad i zapošljavanje, siromašni su svi građani čiji je mesečni prihod manji od 6000 dinara. Najavljujući skoru reformu sistema socijalne zaštite, Lalović je rekao da bi Vlada uskoro trebalo da usvoji koncept te reforme, koja će biti ključni dokument za vođenje sistema socijalne zaštite u narednoj deceniji. Sistem koji je trenutno na snazi definisan je sedamdesetih godina prošlog veka i ne prati društvene promene koje su u međuvremenu nastale. Ministar je najavio deinstitucionalizaciju sistema i ustanova socijalne zaštite, ali je naglasio da će se u to ući oprezno, tako da Srbija neće ponoviti greške nekih zemalja u okruženju koje su bile suviše revnosne u sprovođenju reforme, pa se događalo da gotovo preko noći budu ukinuti domovi za nezbrinutu decu.

Drvoseče

Proteklog vikenda na Tari je po trideseti put održano Republičko prvenstvo sekača. U šest praktičnih i jednoj teorijskoj disciplini takmičilo se 56 drvoseča iz 20 ekipa. Kao najbolji i u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji pokazali su se takmičari iz Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica“. Dvojica njihovih drvoseča, Milan Zujić i Goran Bojanić, zauzeli su prva dva mesta u pojedinačnoj konkurenciji, dok je treće mesto osvojio Marko Marković iz ŠG Stolovi iz Kraljeva. Njih trojica predstavljaće našu zemlju sledeće godine na Svetskom prvenstvu sekača u Estoniji. Ekipa iz Sremske Mitrovice bila je najbolja i u ekipnoj konkurenciji, dok su drugo i treće mesto zauzele njihove kolege iz ŠG Golija iz Ivanjice i ŠG Stolovi iz Kraljeva. Kriterijumi po kojima je žiri odredio pobednike bili su: preciznost rezova, brzina kresanja grana i tehnika obaranja stabala. Ovogodišnje prvenstvo specifično je po tome što su na njemu prvi put učestvovali i privatnici, koji će sponzorisati boravak naših drvoseča na Svetskom prvenstvu u Estoniji.

Samopouzdanje

Uprkos činjenici da se po pitanju životnog standarda, tolerancije i još koječega nalazimo na začelju svetskih top-lista, postoji nešto u čemu su Srbi prvi u svetu – samopouzdanje. Prema studiji američkih psihologa, koja će biti objavljena u sledećem broju časopisa „Journal of Personality and Social Psychology“, Američke asocijacije psihologa, Srbija je na prvom, SAD na šestom, a Hrvatska na devetom mestu ove liste. Na samom dnu su narodi Dalekog istoka (Japanci, Tajvanci, građani Hong Konga, Bangladeša i Južne Koreje), a od Evropljana najniže samopouzdanje imaju Švajcarci, Slovaci i Česi. Profesor Žarko Trebješanin, međutim, za „Blic nedelje“ kaže da mu rezultati ankete više liče na mitomaniju nego na realno postojeće samopouzdanje u Srba. Po njegovim rečima, Srbi su, generalno, skloni da precenjuju svoje sposobnosti i veštine, objašnjavajući da su mnogi ubeđeni da bi bili odlični fudbaleri i davali golove samo kada bi ih neko pustio da igraju na svetskom prvenstvu. S druge strane, istakao je Trebješanin, na rezultate ankete je značajno uticao i faktor kulturološke razlike – istočnjački narodi su, na primer, skloniji osećanju krivice. Prema istraživanjima Gorana Opačića, docenta na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, najbolju sliku o sebi imaju zatvorenici u srpskim zatvorima, a najgoru žrtve nasilja. Od 213 ispitanika koje je Opačić ispitivao na temu da li sebe smatraju privlačnim – 40 odsto muškaraca je odgovorilo potvrdno, dok je gotovo 50 odsto njih bilo neodlučno. Na isto pitanje, oko 43 odsto žena odgovorilo je da sebe smatraju privlačnim, dok 15 odsto njih nije zadovoljno svojim fizičkim izgledom.

Himna

Nevladina organizacija Generalni konzulat SFRJ iz Tivta optužila je nedavno državnu zajednicu SCG da neovlašćeno koristi himnu Hej, Sloveni. Generalni konzul SFRJ Marko Perović uputio je pismo predsedniku Skupštine Srbije i Crne Gore Zoranu Šamiju, u kom zahteva da na dnevni red narednog zasedanja parlamenta bude uvršćen Predlog zakona o himni SCG. Ovaj predlog Perović je obrazložio time što se, po njegovom mišljenju, u državnoj zajednici diskontinuiteta kontinuirano nastavlja orkestrirano zviždanje i omalovažavanje himne Hej, Sloveni. U pismu upućenom Šamiju, generalni konzul SFRJ kaže da su za ovu himnu „neraskidivo vezana naša najuzvišenija osećanja, najveći uspesi i najsrećniji dani, čime se duboko vređaju patriotska osećanja svih onih kojima će Jugoslavija uvek biti na srcu“. Navodeći da državna zajednica ne polaže ni prirodno ni pozitivno pravo na himnu, Generalni konzulat SFRJ zahteva hitno donošenje zakona na osnovu kog će odmah prestati „bespravno korišćenje i dalja erozija himne Hej, Sloveni„. Inače, ova nevladina organizacija u maju je obeležila 25 godina od smrti Josipa Broza Tita, 60 godina od pobede nad fašizmom, Dan ratnog vazduhoplovstva, Dan ratne mornarice, a u pripremi je i proslava 29. novembra, nekadašnjeg Dana Republike.

Pesma

Petogodišnjica 5. oktobra, ipak veliko slovo, obeležena je uzduž i popreko, i to, ko što biva, od onih koji su uzeli da budu čuvari promena i napretka te baštinici pada Miloševića. U Valjevu se tog posla, jedini javno, prihvatio Opštinski odbor Demokratske stranke. Tim povodom u Valjevo došli članovi Glavnog odbora iz Beograda sa jednim mladim glumcem, koji podržava takva nastojanja i tu stvar, i lokalno stranačko rukovodstvo, sa članovi, stalo pred Robnu kuću i reklo da je 5. oktobar bio to i to, da danas nije kako bi trebalo, i da će s njima da bude bolje.

Tom prilikom građanima je deljen bilten „5. oktobar“, objavljen za tu priliku. Bilten je doneo intervju, u kome se ovaj baš rek’o, sa predsednikom Opštinskog odbora, koji je i republički poslanik, Milovanom Markovićem, te autorske priloge o tome kako je bilo, i kako je trebalo biti. I doneo jednu, malo je reći, posebnost, neka bude antologijsku, čak muzejsku i tako to, vrednost. Doneo je pesmu naziva Dan, napisanu tačno 12. marta 2005. i posvećenu Zoranu Đinđiću. Autor je Nebojša Andrić, član Opštinskog odbora, a vele i centralnog Izvršnog odbora Demokratske stranke, koji, opet vele, ima sijaset, i kol’ko ‘oćes, tih demokratsko-antologijskih kvaliteta i srodnih im delovanja.

Pesma je da se citira, pa evo početka, evo prve, ako se može reći, strofe: Jednom godišnje/ Ceo dan plačem/ I na kraju/ Uvek shvatim/ Laž je/ Da lakše posle bude/ Jednom godišnje/ ceo dan plačem/ besan što si/ dozvolio da Te nema/ Jednom godišnje/ Ceo dan plačem/ Za sve ostale dane/ Kada zbog Tebe/ Suzu ne smem da pustim

Strofa ima još, u svakoj Jednom godišnje/ Ceo dan plačem, a u završnoj, pa strofi, pesnik peva: Ostavio si me samog/ Da nagađam/ Krvavim noktima/ Udaram u zidine/ Srama/ Osuđen da stvorim/ Dane umivene/ I da zauvek/ Jednom godišnje/ Ceo dan plačem, nema tačke, nema interpunkcije, pesma taka, antologijska.

Vaspitanje

Direktori podgoričkih škola uputili su ovih dana protest crnogorskom Ministarstvu prosvjete i nauke, zbog sadržaja novog pravilnika o načinu i postupku izricanja vaspitnih mera. Direktori su nezadovoljni, kako kažu, preblagim disciplinskim merama za učenike i preoštrim kaznama za nastavnike. Primera radi, novi pravilnik ne predviđa isključenje iz škole učenika koji u školu donese drogu, dođe pijan, vređa i tuče nastavnike ili učenike ili širi versku i nacionalnu netrpeljivost. Za ovakvo ponašanje predviđena je kazna u vidu opomene razrednog starešine. S druge strane, profesoru koji fizički ili psihički maltretira učenike odmah sleduje otkaz. Učenik može biti izbačen iz škole samo zbog najtežih prekršaja, kao što su polno, psihičko i fizičko zlostavljanje, prodaja droge, falsifikovanje i teške krađe. Novi pravilnik predviđa složeniju proceduru za isključenje učenika iz škole nego što je to do sada bio slučaj. Odluku o isključenju dvotrećinskom većinom donosi nastavničko veće, a obavezno je mišljenje saveta roditelja, zajednice učenika škole i školskog pedagoga i psihologa. U crnogorskom ministarstvu prosvjete kažu da su ovim pravilnikom hteli da „uvedu demokratiju u škole“.

Ples

Univerzitet za treće doba u Beogradu sledećeg meseca obeležava petnaest godina od osnivanja. Od 1989. godine do sada ovaj Univerzitet je pohađalo preko 4000 polaznika, a programska ponuda obuhvata likovnu umetnost, školu stranih jezika, primenjenu umetnost, rad na računaru, umetničku radionicu pačvorka, taj-či, školu bridža, kurs masaže, školu plesa i niz drugih zanimljivih aktivnosti. „Vreme“ je posetilo čas plesa koji se održava svake nedelje u prostorijama Preduzeća za kulturu i obrazovanje „Đuro Salaj“. Kako kaže instruktorka plesa Ljiljana Korda, za ovaj kurs postoji veliko interesovanje. Tekuća „školska“ godina ima 60 polaznika, a program obuhvata standardni i latinoamerički ples, sirtaki, kantri i – rok muziku. „Dolaze oženjena gospoda i udate dame, neko sa supružnikom, odnosno supružnicom, neko sam, a sklopili smo i brak između dvoje polaznika kursa“, priča Korda i dodaje da ne postoji antitalenat za ples. Osim što predstavlja fizikalnu terapiju, ples poboljšava raspoloženje i budi maštu. Boba Prašinac, novinarka u penziji, već tri godine dolazi na časove plesa, a na kurs je, za rođendan, upisala ćerka. „Život mi je bio jako zanimljiv sve dok nisam otišla u penziju“, kaže, „ali otkada plešem osećam da mi se popunila jedna praznina, upoznala sam divne ljude sa kojima se družim i posle časova.“