Međuvreme

Slika

Aukcijska kuća Madlart predala je prošle nedelje policiji sliku Ovuda su prošle ustaše, poznatog slikara Milana Konjovića. Ova slika je nestala 5. oktobra 2000. iz zgrade savezne skupštine, zajedno sa još 153 umetnička dela izuzetne vrednosti. Policija još uvek traga za 60 slika. Prema saopštenju MUP-a Srbije, vraćena slika nije mnogo oštećena. Nepoznati prodavac je sliku doneo u aukcijsku kuću i nameravao da je proda pod lažnim nazivom Manastir Grgeteg i godinom nastanka 1943. iako je Konjović pronađenu sliku naslikao 1947. godine. Bilo je predviđeno da se ova slika pojavi na aukciji 3. novembra, s početnom cenom od 18.000 evra, ali je njena prodaja obustavljena kada je ustanovljeno da je reč o ukradenom delu. Zanimljivo je da je slika prethodno prošla kroz ekspertizu istoričara umetnosti, ali niko nije zaključio da je reč o ukradenoj slici. Policija traga za osobom koja je pokušala da proda Konjovićevo ulje na platnu a, u međuvremenu, traje potraga i za ostalim nestalim slikama iz Skupštine. Na sajtu www.mup.sr.gov.yu mogu da se nađu fotografije umetnina koje su sakupljane od 1937. godine, a iz zgrade Skupštine su nestale tokom petooktobarskih događaja.

Strategija

Direktor Uprave za javne nabavke Srbije Predrag Jovanović najavio je da će ta institucija zajedno sa Savetom za borbu protiv korupcije napraviti sveobuhvatnu strategiju za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama. U pripremi strategije učestvovaće i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, budžetska inspekcija, Komisija za zaštitu prava ponuđača, Revizorska institucija, sudije i tužioci. Potreba za strategijom je očigledna: Jovanović navodi da je Uprava za javne nabavke do sada ukazala na nepravilnosti u oko 80 tendera vrednosti od gotovo 90 miliona evra. „Neke slučajeve prosleđivali smo MUP-u, a šta se zatim sa tim dešavalo ne znamo jer nemamo povratne informacije. Znamo jedino da je od svih zloupotreba u javnim nabavkama, za koje je nadležno beogradsko javno tužilaštvo, samo šest slučajeva uzeto u razmatranje, ali nijedan nije procesuiran“, kaže Jovanović. Kako navodi, najveće zloupotrebe su u fazi pripreme tendera kada se postupak „šteluje“ prema jednom dobavljaču, i u fazi realizacije ugovora kada se aneksima ugovorena vrednost posla poveća i do deset puta.

Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju iz aprila ove godine „Evaluacija sistema javnih nabavki u Srbiji“, u kom je učestvovalo 100 naručilaca i 100 ponuđača, najbolje je ocenjena transparentnost postupka javnih nabavki i broj firmi koje konkurišu. Ipak, iako je u odnosu na devedesete godine najveći napredak ostvaren u pogledu suzbijanja korupcije, 39 odsto naručilaca i 43 odsto ponuđača smatra da na korupciju odlazi između deset i 30 odsto ukupne vrednosti javnih nabavki. Jovanović navodi da su od početka 2004. godine, kada je Uprava počela sa radom, ukupne uštede u budžetu 19,1 milijardu dinara.

Vožnja

Društvo za zaštitu i dobrobit životinja Arka iz Novog Sada i Društvo prijatelja životinja Prijatelj iz Subotice uputili su prijave policiji i još nekim državnim institucijama zbog sumnje da Javno komunalno preduzeće Badnjevo iz Negotina koristi pogrebni auto za transport pasa lutalica, kao i da na nepropisan i nehuman način uništava uhvaćene životinje. „Na opšte zgražavanje građana, šinteri JKP Badnjevo su deset dana patrolirali gradom i u vozilo pogrebne službe ubacivali desetine uhvaćenih pasa lutalica, ubijali ih drvenim motkama i odvozili van grada“, rekla je predsednica Arke Branka Paško. Kako piše „Glas javnosti“, Slobodan Vidanović, v. d. direktora ovog komunalnog preduzeća, objasnio je situaciju: „Tačno je da smo pogrebno vozilo, koje donedavno čak nije bilo ni registrovano, preuredili i njime vršimo transport uhvaćenih pasa lutalica do prihvatilišta, ali to vozilo više ne koristimo za prevoz pokojnika jer i pored velikog broja privatnih firmi, mi nismo konkurentni“. On je dematovao tvrdnje organizacija da su psi ubijani motkama. „Pre mesec dana u kontroli nam je bila načelnica veterinarske inspekcije za okrug Bor, koja je kontrolisala naše prihvatilište. Mada je bilo nekih primedbi, nije nam zabranjen rad. Takođe, Sanitarna inspekcija je izvršila kontrolu spornog vozila i pošto nije bilo primedbi, mi ćemo nastaviti sa radom“, kazao je Vidanović.

Posledice

Prava poplava potrošačkih kredita za koje nisu potrebni žiranti, depozit ili učešće, u skorije vreme bi za posledicu mogla da ima rast broja onih koji svoje obaveze po osnovu kredita ne otplaćuju na vreme. Rast rizika po banke je donekle ublažen radom Kreditnog biroa koji skuplja podatke o svim klijentima banaka i svakoj banci omogućava da, pre odobrenja kredita, proveri „kreditnu istoriju“ potencijalnog klijenta. Na ovaj način, sprečava se da se klijent zaduži istovremeno kod više banaka. Prema podacima Kreditnog biroa, prosečan dug građana prema bankama iznosi oko 130 evra, što se ne smatra prevelikim dugom, čak i kada se uporedi sa prosečnom platom stanovništva. Građani koji ne isplaćuju rate na vreme plaćaju zatezne kamate, paušalne kazne i, u težim slučajevima, sudske troškove. U slučaju dugotrajnog izbegavanja plaćanja sud može naložiti plenidbu imovine ali ako dužnik ni tada nema dovoljno sredstava, ostatak duga se otpisuje, a dužnik ne snosi druge posledice.

Izgradnja

U okviru akcije rešavanja stambenih potreba mladih naučnih radnika, planirana je izgradnja naselja u bloku 32 na Novom Beogradu, u kome će za naučnike mlađe od 40 godina biti izgrađeno sedam zgrada, obdanište i podzemna garaža. Mada je ova akcija započeta 1995. prvi stanari su se uselili tek 2000, a do sada je izgrađeno samo 162 od predviđenih 811 stanova. U Fondaciji za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu kažu da izgradnju stanova finansira Republika Srbija, a da brzina gradnje zavisi od dinamike uplata iz republičkog budžeta. „Za 2005. godinu dobili smo samo 150 miliona dinara, a za gradnju jedne zgrade potrebno je oko 400-500 miliona dinara“, kaže dr Aleksandar Cvetanović, prorektor Univerziteta u Beogradu. U međuvremenu, dok Vlada Republike Srbije kasni sa uplatama ili, tačnije rečeno, u budućnost srpske nauke ulaže tri puta manje od planiranog, potražnja za ovim stanovima je tri puta veća od ponude. Za jedan stan na konkursu fondacije u proseku se prijave tri mlada naučna radnika Univerziteta u Beogradu, što je znatno manje od realnih potreba, s obzirom na to da se više od 60 odsto akademski obrazovanih građana iseljava u inostranstvo. Kada bi oni, kojim slučajem, odlučili da poslušaju pozive Vlade da ostanu u zemlji, bilo bi potrebno izgraditi deset puta više stanova da bi se zadovoljile sve potrebe. Prema sadašnjem stanju, za mlade naučnike koji ovako dobiju stan, predviđeni su izuzetno povoljni uslovi za kupovinu – stambeni kredit se otplaćuje 40 godina sa kamatom od samo 0,5 odsto. Pored zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu, pravo učešća na ovom konkursu imaju pozorišni radnici i umetnici Univerziteta umetnosti, a na konkurs je potrebno podneti ugovor o podstanarstvu ili dokaz iz kog se može videti veličina i struktura stana u kome živi mladi naučni radnik sa roditeljima, potvrdu nadležne službe o radnom mestu i o trajanju neprekidnog radnog staža, kao i referenc-listu naučnih radova. Fondacija se, očligledno, pobrinula da stanove zaista dobiju ljudi koji se bave naučnim i umetničkim radom. Jedini problem je što nema dovoljno stanova koje bi podelila.

Isprave

Kompjuterska baza podataka u kojoj će se nalaziti sve što je policija oduvek želela da zna o građanima Srbije nalaziće se u Lipovičkoj šumi pored Beograda. Prošle nedelje je iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno da će tu bazu i prateći kompjuterski sistem policija koristiti za izdavanje novih indentifikacionih dokumenata. Beogradski mediji prenose da izgradnja čitavog sistema košta 100 miliona evra i da se u Lipovičkoj šumi trenutno uređuju zgrade gde će se baza nalaziti. Zahvaljujući tome će od 2006. godine početi izdavanje novih ličnih dokumenata u formi „smart“ kartice. Tako će jedan kompjuterski čip zameniti ličnu kartu, oružni list, vozačku i saobraćajnu dozvolu, a na njemu će se nalaziti i osnovni biometrijski podaci o svakom građaninu – fotografija, otisci prstiju i elektronski potpis. Svi ovi podaci će policiji biti dostupni iz svake stanice na teritoriji Srbije, a sistem će uz to olakšati i ubrzati izdavanje dokumenata. Isti sistem će služiti i za izradu pasoša koje je, navodno, nemoguće falsifikovati. Ovi pasoši će sadržati otisak prsta i skenirani prikaz zenice oka, a prema nekim najavama iz Vlade Srbije, ova vrsta pasoša je jedan od uslova da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu. Prošle nedelje je nemački konzul u Beogradu Bernard Hauer saopštio da nemačka ambasada godišnje otkrije oko 7000 lažnih dokumenata, a da svaka deseta prijava za dobijanje vize sadrži falsifikovani dokument – krivotvoreno pozivno pismo, lažnu diplomu o završenoj školi, radnu knjižicu, potvrdu o radnom odnosu, listu socijalnog osiguranja ili falsifikovani studentski indeks. U MUP-u Srbije kažu da će nove isprave sprečiti krivotvorenje dokumenata. Međutim, da bi građani mogli da putuju Evropom bez viza, potrebno je da SCG ispuni još nekoliko uslova koji su znatno teži i skuplji od uvođenja elektronskih legitimacija. Pored centralnog informacionog sistema, neophodno je da policija od vojske preuzme kontrolu na granicama. U Crnoj Gori je taj proces završen, ali se u Srbiji odlaže zbog problema sa opremom. No, najdelikatniji problem vezan za ukidanje viznog režima obelodanjen je prošle nedelje. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da Srbija mora da prizna putne isprave UNMIK-a, što je jedan od osnovnih uslova iz programa evropskog partnerstva. Pošto se teško može očekivati da Vlada Srbije uskoro prihvati ovaj uslov, novi informacioni sistem neće mnogo pomoći otvaranju granica SCG. U međuvremenu, nova baza podataka će bar biti od koristi – policiji.