Međuvreme

Gusanijada

Radi sprečavanja širenja ptičijeg gripa Ministarstvo poljoprivrede zabranilo je držanja živine i svinja na otvorenom prostoru, napajanje životinja vodom iz otvorenih voda, izlaganje i prodaju živih ptica i domaće živine na sajmovima, vašarima, pijacama, kao i održavanje izložbi ptica. U skladu sa tim Uprava za veterinu ovog ministarstva zabranila je Gusinijadu, odnosno Svetsko prvenstvo u borbi gusana u Mokrinu, opština Kikinda.

Predsednik guščarskog Udruženja „Belo pero“ Duško Kovačić potvrdio je da je ova tradicionalna manifestacija ove godine zabranjena, iskazao razumevanje ali i nadu da Gusanijada, kao „prepoznatljiva manifestacija na svim meridijanima koja popularizuje guščarstvo“ neće biti trajno ukinuta.

Na zabranu „naterivanja guskova“, međutim, reagovao je nekadašnji ministar za zaštitu prirodne okoline za vakta „crveno-crne koalicije“, danas predsednik kikindske opštine dr Branislav Blažić. Po njemu, trenutni uslovi su takvi da obezbeđuju potpuno siguran ambijent za održavanje ove manifestacije, strah od širenja i izbijanja ptičijeg gripa je neosnovan, uzimajući u obzir zimske temperature koje ne pogoduju migraciji obolelih ptica. „Mokrin je mesto održavanja Gusanijade, pa će tradicionalno i učesnici i gusani-takmičari biti iz ovog sela. To su činjenice, a sve ostalo su manipulacije i projekcije za strah bez osnova. Neophodne preventivne mere će, naravno, biti preduzete. Javnost i svi oni koji donose odluke ne treba da pokleknu pred interesima farmaceutske mafije“, istakao je Blažić i dodao da će lično biti pokrovitelj Gusinijade, te da će snositi svu odgovornost.

Rasprava se završila tako što Gusanijada ipak nije održana, a u Ministarstvu je rečeno da je izjava gradonačelnika Kikinde otvoreni poziv na kršenje zakona Republike Srbije koji važe podjednako za sve, kao i da je neodgovorno i potencijalno opasno da svako tumači mere predostrožnosti koje se tiču svih u skladu sa ličnim i političkim interesima i time ugrožava zdravlje svojih sugrađana..

Urne

U jednoj prostoriji na beogradskom groblju Lešće čuva se oko 250 urni, čiji staratelji nikada nisu došli da ih preuzmu. Najstarija je tu iz 1995. godine. Prema rečima Olivere Milijanović iz JKP-a Pogrebne usluge, problem ovih urni uskoro će biti rešen. Skupština grada Beograda trebalo bi da donese odluku o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju. Ova odluka propisuje da onaj ko se stara o sahranjivanju mora na sebe da preuzme i obavezu smeštaja urne. To znači da urnu ne može da preuzme bilo koji rođak ili prijatelj preminulog već samo onaj ko je potpisao zahtev za kremaciju. Ako se on ne pojavi, prema odluci koja je u pripremi, uprava groblja biće dužna da čuva urnu šest meseci. Po isteku tog roka, pepeo će biti prosipan u Vrtu sećanja na Novom groblju, a podaci o pokojniku biće uklesani u mermerne ploče na zidu koji okružuje vrt. Jedino mesto u našoj zemlji gde je moguće obaviti kremaciju pokojnika jeste krematorijum na groblju Lešće. Prema statistikama, u Srbiji i Crnoj gori, svega dvadeset odsto sahrana godišnje bude obavljeno na ovaj način. Inače, po važećem Zakonu o sahranjivanju i grobljima, koji je na snazi od 1977. godine, jedina mesta na kojima nije zabranjeno čuvanje urni jesu grob, grobnica, kolumbarijum (kasete u zidu) i rozarijum (kasete u zemlji). Čuvanje urni u kući i prosipanje pepela još uvek su zabranjeni.

Vatra

Hladni talas koji je ovih dana zahvatio Srbiju, uticao je i na povećan broj intervencija vatrogasnih službi. Samo beogradski vatrogasci imali su od početka ove godine 330 intervencija, što je dvostruko više nego u toku januara 2005. godine. Oko 70 odsto požara ima za uzrok nepažnju i neznanje. Prema rečima Dragana Konjevića iz Vatrogasne stanice Zvezdara, januar je, kada je reč o požarima, uvek najkritičniji mesec. Samo u protekloj nedelji beogradski vatrogasci imali su 93 intervencije, a zbog jakih mrazeva, očekuje se da će situacija biti još gora. Najčešći uzrok požara jeste neoprezno rukovanje grejnim telima. Pored toga, vatrogasci ističu da mnogo problema imaju i zbog neredovnog čišćenja dimnjaka i kotlova. Ovako izazvani požari naročito su nezgodni, jer je reč o zapaljenoj čađi koja ne sme da se gasi vodom. Vatrogasci upozoravaju građane da termoakumulacione peći i grejalice moraju da stoje na rastojanju od najmanje jednog metra od zavesa, mebliranog nameštaja i drugih zapaljivih predmeta. Pošto je najugroženiji deo stana, kada je reč o požaru, kuhinja, domaćice treba da budu oprezne pri korišćenju ulja i masti, kao i da nipošto ne ostavljaju kuhinjske krpe u blizini šporeta.

Odšteta

Osamdeset nastavnika i članova osoblja Osnovne škole „Braća Jerković“ u Železniku moraće da se odrekne po tri i po plate kako bi isplatili odštetu za nacionalizaciju zemljišta na kome je pre 57 godina podignuta škola. Prema presudi Drugog opštinskog suda, koja je doneta u decembru prošle godine, škola treba nasledniku vlasnika nacionalizovanog zemljišta Draganu Lukiću, da isplati šest i po miliona dinara, a sa sudskim troškovima suma je narasla na sedam miliona. Dug se, kako piše u sudskom rešenju, naplaćuje zaradama zaposlenih. Pošto novac nije isplaćen, račun škole, sa sve zaradama uplaćenim 20. januara je – blokiran. Osim što su ostali uskraćeni za plate, zaposleni u „Braći Jerković“, kao i hiljadu učenika uskoro bi mogli ostati i bez kreda, sunđera, struje i vode. Priča oko odštete počela je još 2000. godine, kada su naslednici Tome Lukića, kome je država 1949. godine oduzela zemljište, pokrenuli parnicu. Ministarstvo prosvete je tada ukazom prebacilo ovlašćenja na opštinu Čukarica, čiji je pravobranilac zastupao školu na sudu. Pravobranilac se nije pojavio na poslednjem ročištu, niti je uložio žalbu na rešenje. Predsednik Opštine Čukarica Dragan Tešić, kaže da opština sa školom nema nikakve veze, i da je upravo škola kao krajnji korisnik zemljišta dužna da isplati odštetu. Ni sam direktor škole nema odgovor na to čija je škola i ko treba da plati dug, a nastavnike dodatno uznemirava činjenica da je Lukić samo jedan od četvorice vlasnika na čijem se placu škola nalazi i da je pitanje dana kada će i ostali tražiti odšetu. Sekretar za obrazovanje Vladimir Todić, zakazao je 24. januara sastanak sa predstavnicima opštine Čukarica i Ministarstva prosvete, iako smatra da je vlasnik škole – Republika. Ukoliko pregovori ne urode plodom i ukoliko ne dobiju plate, profesori su zapretili da će sledeće nedelje obustaviti nastavu. Inače, slučaj „Braća Jerković“ bi mogao biti samo prvi u nizu, jer su u Srbiji mnoge škole izgrađene upravo na spornim i nacionalizovanim placevima.

Stanarina

Posle osude javnosti zbog velikih iznosa koje su srpski poslanici podizali na ime naknade putnih troškova, a gde se pominju silni milioni dinara, poslanički klubovi se utrkuju u predlozima za što pravičnije „subvencionisanje“ narodnih predstavnika. Šef poslanika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, predlaže da bi poslanici u slučaju višednevnog zasedanja Skupštine samo prvog dana naplaćivali puni iznos troškova prevoza sopstvenim autom, a narednih dana samo za put do 250 kilometara (u oba pravca), ili hotelski smeštaj u Beogradu. Zoran Anđelković iz Socijalističke partije Srbije i potpredsednik Skupštine, pravičnim smatra da se narodnim poslanicima priznaje pravo na naknadu troškova za korišćenje sopstvenog automobila za odlazak na skupove, odnosno sastanke u druge delove Srbije gde su pozvani u svojstvu narodnog poslanika. Prema Anđelkovićevom predlogu, poslanici u tom slučaju moraju imati putni nalog sa odobrenjem sekretara Skupštine i predsednika njegovog poslaničkog kluba. Predlog G17 plus i DSS-a načelno se poklapa sa Nikolićevim, osim što bi poslanici iz unutrašnjosti mogli i da iznajme stan u Beogradu, za šta bi dobijali 50.000 dinara mesečno, ali bi istovremeno izgubili pravo na hotelski smeštaj i na troškove prevoza. S obzirom na to da se za 50.000 dinara (570 evra) u Beogradu može iznajmiti ne dobar, već luksuzan trosoban ili četvorosoban stan, predstavnici parlamentarnih stranaka su se, kako saznaje „Blic“, dodatno konsultovali i saglasili da je ovoliki iznos „nerealno izdašan“, te da bi se poslanici lepo udomili i sa polovinom te sume. Za koliko će biti otopljen poslanički „džeparac“, razgovaraće se na sednici zakazanoj za 26. januar, kada će radna grupa, formirana u okviru Administrativnog odbora Skupštine Srbije, izneti jedinstveno rešenje formirano na osnovu pomenutih predloga.

Poternice

Okružni sud u Smederevu izdao je centralnu poternicu za Goricom Petković (49), pravnicom i bivšim referentom Republičkog fonda PIO filijale u Smederevu, i za Miljojkom Nešovićem (54), neuropsihijatrom iz Majdanpeka, optuženima u korupcionaškoj aferi izdavanja lažnih invalidskih penzija. Krajem novembra prošle godine odlukom Krivičnog veća Okružnog suda u Smederevu, Petkovićeva i Nešović pušteni su iz istražnog pritvora. Vrhovni sud je, međutim, ubrzo preinačio ovo rešenje i naložio njihovo vraćanje u pritvor. Prema tadašnjim informacijama iz policije, Petkovićeva i Nešović bili su organizatori čitave akcije, u kojoj je svaki „invalid“ koji živi u Smederevu plaćao između 1500 i 3000 evra, a oni iz drugih mesta i dodatnih 1500 zbog neophodnog falsifikovanja dokumenata. Između ostalog, bilo je potrebno falsifikovati potvrdu o mestu prebivališta, pa su neki od njih prijavljivani da žive kod „srodnika“ – Petkovićeve i njenih mnogobrojnih saradnika.

U međuvremenu, Gorica Petković, nakon što je u pritvoru provela šest meseci, iz Smedereva je otišla u Berane i prijavila se na novu adresu uz obrazloženje da se tamo nalazi na lečenju. Njen „kolega po optužnici“ se takođe leči, ali u Kosovskoj Mitrovici. Oboje tako daleko i od Smedereva, i od smederevskog okružnog suda.

Praksa

Istraživanje „Studenti i praksa“, koje je sproveo Centar za monitoring i evaluaciju, pokazalo je da sticanje praktičnih veština tokom studija, radom u privredi ili naučnim institucijama, u Srbiji još nije „dovoljno institucionalizovano“. Ovo znači da su studentske prakse pre izuzetak nego pravilo na domaćim univerzitetima, da se često doživljavaju kao nepoželjna obaveza, kao i da traju najčešće do 30 dana. Kao uzrok za ovakvo stanje navodi se da na domaćim univerzitetima kao idealan diplomac „dominira onaj sa enciklopedijskim znanjem nad diplomcem-praktičarem“. Istraživanjem je utvrđeno da postoji negativan odnos prema radu u tom smislu da je rad nešto što se ne vezuje za osobe sa visokim obrazovanjem, kao i da je društvo „stavilo akcenat na diplomu, a ne na znanje“. Fakulteti su inertni po pitanju prilagođavanja nastavnih programa potrebama tržišta, usled čega je saradnja između fakulteta i privrede „incidentnog“ tipa, pa samo neka preduzeća sarađuju sa pojedinim profesorima, koji opet angažuju samo neke studente.

Studija

Prema studiji „Demobilizacija i prekvalifikacija za budućnost“, smanjenje broja pripadnika Vojske SCG na oko 20.000 bilo bi primereno ekonomskoj razvijenosti državne zajednice i omogućilo bi veća ulaganja u modernizaciju. Autor studije Tobijas Pic, iz Međunarodnog centra za konverziju u Bonu, objasnio je da bi smanjenje broja pripadnika VSCG moglo da pomogne u postizanju „razumnijeg“ sastava, a kao primer naveo je starosnu strukturu i činove, prenosi agencija Beta. Prema podacima iz 2004. godine, prosečna starost oficira je 40 godina, „što je veliki starosni prosek“. Takođe, prema njegovim rečima, do 2005. godine prekvalifikovano je 434 oficira u okviru programa Ministarstva odbrane. Pic je potvrdio da je oko 50 odsto oficira koji su pohađali prethodna četiri kursa za prekvalifikaciju našlo novi posao, i ocenio da je to visok procenat, dajući primer Bosne i Hercegovine gde je ovaj broj upola manji. Autor je izrazio žaljenje zato što je peti kurs za prekvalifikaciju otkazan i dodao da bi trebalo razmotriti da li kursevi treba da postanu obavezni, a ne dobrovoljni, kao i da ekonomski problemi otežavaju prekvalifikaciju.

Studiju „Demobilizacija i prekvalifikacija za budućnost“ izdao je ženevski Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga koji je osnovala Vlada Švajcarske 2000. godine.

Berza

Beogradska berza nedavno je objavila dokument „Investicione prilike u Srbiji“. Prema ovom izveštaju, berza je za 21 mesec zabeležila ukupni rast cena akcija, rast obima prometa i broja pojedinačnih transakcija na tržištu, koje je još prilično nerazvijeno ali beleži snažan rast. Na tržištu kapitala, prema podacima Beogradske berze, u ponudi su akcije 74 preduzeća. Od ovoga broja, 58 firmi ima vlasnike čije je sedište u Srbiji, po tri u Austriji i Sloveniji, dve u Grčkoj i po jedna u Hrvatskoj, Kipru, Francuskoj, Mađarskoj, Malti, Holandiji, Velikoj Britaniji i SAD. Tokom 2005. godine, prosečan dnevni promet na berzi iznosio je 1,9 miliona evra, a broj transakcija 506. Najveći rast indeksa „Belex fm“, koji predstavlja zbirni indeks svih akcija i pokazuje rast ili pad vrednosti kompanija na berzi, zabeležen je u prva tri meseca 2005. godine, kada je ovaj pokazatelj porastao za čitavih 40 odsto. U poređenju sa okolnim zemljama, rast od 40 odsto bio je dovoljan da Srbiju izbaci na prvo mesto po uspehu u 2005. godini, jer su ostale zemlje regiona imale nešto slabiji rast: Bugarska 30 odsto, Rumunija 29,5 odsto, Hrvatska 26 odsto, a Slovenija je zabeležila znatan pad od 7,1 odsto. Nasuprot ovome, ako se uzmu podaci iz nešto dužeg perioda, vidi se da je rast ipak znatno niži od onog koji su zabeležile Bugarska i Rumunija, koje su u poslednjih 61, odnosno 98 meseci zabeležile rast od 726 i 568 procenata. Skromnije povećanje privrednog učinka je još jasnije ako se zna da je veći deo rasta u stvari rast cena državnih obveznica. Ovo je, nažalost, najbolji dokaz da je poverenje investitora u uspehe domaće privrede još prilično slabo.