Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Srbija: Groznica
Na infektivnim odeljenjima bolnica u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu i Čačku na lečenju je sedamnaest pripadnika Žandarmerije koji boluju od hemoragične groznice. Kako je saopšteno u Institutu za javno zdravlje Srbije, niko od njih nije u životnoj opasnosti, premda petorica obolelih imaju nešto težu kliničku sliku od ostalih. Svi hospitalizovani žandarmi sa još trideset trojicom svojih kolega boravili su na poligonu Žandarmerije u okolini Bujanovca, ali i na gađanju na strelištu kod Kraljeva. Prema izjavama obolelih, iako je teren u Bujanovcu bio blatnjav i prljav, žandarmi su jeli kvalitetnu hranu, pili flaširanu vodu i nisu primetili glodare. Međutim, strelište u Kraljevu nalazi se u blizini deponije, gde oboleli tvrde da su viđali pacove. Svi pripadnici Žandarmerije koji su bili izloženi zarazi ostaće pod zdravstvenim nadzorom narednih 45 dana, koliko traje inkubacija. Urađene su i analize krvi svih posetilaca koji su tokom marta mogli da budu izloženi infekciji na terenu oko Bujanovca. U svim slučajevima rezultati su negativni. Hemoragična, odnosno mišja groznica sa bubrežnim sindromom je akutna virusna bolest. Izvor zaraze uvek su miševi ili drugi glodari, zaraženi virusom hantaan. Karakteriše je nagli početak, visoka temperatura i hemoragični sindrom – krvarenje u koži, sluzokožama i unutrašnjim organima. Jug Srbije, Kosovo i istočna Srbija prirodna su žarišta ove bolesti.
Kriminal: Suđenje Pink Panteru
U Specijalnom sudu u Beogradu 18. aprila je počelo suđenje pripadnicima pljačkaške grupe Pink Panter. Optuženi su Aleksandar Radulović, Đorđije Rašović i Snežana Panajotović, dok je četvrta članica grupe, Fasola Doroti Mej, državljanka Velike Britanije, pa joj nije moguće suditi u Srbiji. Grupa je optužena za pljačku zlatarske radnje u Tokiju koja se dogodila 5. marta 2004. godine, kada je ukraden nakit vredan oko 25.000.000 evra, a japanska policija je svojevremeno saopštila da je to najveća pljačka ikad izvršena u Japanu. Grupa se sumnjiči za više razbojništava u zapadnoevropskim zemljama u kojima je meta bio skupocen nakit. Pripisuje im se i krađa dijamanata vrednih deset miliona funti u Parizu, i pljačka dragog kamenja u Londonu koje se procenjuje na 20.000.000 funti. Dvoje optuženih odlučili su da se brane ćutanjem, uz obrazloženje da će odbranu izneti naknadno, pošto vide s kakvim dokazima raspolaže Tužilaštvo. Pošto optuženi nisu želeli da iznesu odbranu, predsednik sudskog veća Nata Mesarović pročitala je zapisnike sa iskazima koje su okrivljeni dali u policiji i pred istražnim sudijom. Optuženi Rašović (43) negirao je na saslušanju u policiji da je počinio krađu koja mu je optužnicom stavljena na teret, tvrdeći da nikada nije bio u glavnom gradu Japana i da je u vreme izvršenja dela bio sa suprugom u Arilju kod Užica. Snežana Panajotović (23) je pred istražnim sudijom takođe negirala izvršenje dela, ukazavši da je tačno da je u Japan turistički putovala na tuđi pasoš. Ona je istakla da je sa optuženim Aleksandarom Radulovićem, prema kome je postupak razdvojen jer se nalazi u pritvoru u Danskoj, bila u vezi četiri do pet meseci, i da je u Tokio otputovala iz ljubavi prema njemu. Kako je Panajotovićeva navela, ona i Radulović su u Tokio došli 23. februara 2004. godine, i tamo su se zadržali desetak dana. Često je sedela u kvartu u kome se nalazi opljačkana zlatara, a Radulović ju je upoznao sa Rašovićem. Kazala je da nije znala da će zlatara biti opljačkana i da se ne seća da je u Tokiju upoznala neku državljanku Velike Britanije. U nastavku pretresa, sudija Nata Mesarović predložila je da se pročitaju iskazi svedoka iz Japana, sa čim se nisu složili advokati odbrane, izrazivši sumnju u identitet svedoka koji su svedočili pred istražnim sudijom, tvrdeći da je reč o japanskim policajcima.
Skupština: Usvojeno
Na trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2006. godini Skupština Srbije usvojila je zakone o amnestiji i rehabilitaciji, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je zakone o amnestiji i rehabilitaciji. Ovi zakoni stupiće na snagu dan po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Zakon o rehabilitaciji odnosi se na sve osobe koje su iz političkih ili ideoloških razloga lišene života, slobode ili drugih prava od 6. aprila 1941. godine do danas. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako pravno ili fizičko lice, a on mora da sadrži lične podatke osobe čija se rehabilitacija traži, činjenice o delu, radnji ili događaju i raspoložive dokaze koji mogu da ubede sud u istinitost navedenog. Zakon se odnosi na sve osobe koje su imale ili imaju mesto prebivališta u današnjoj Srbiji, a za donošenje odluka o rehabilitaciji nadležan je Okružni sud u Beogradu.
Uprkos kritikama koje su izneli predstavnici pojedinih verskih zajednica, nevladinih organizacija i Saveta Evrope, Narodna skupština počela je raspravu o Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama. Poslanice Ljiljana Nestorović i Ksenija Milivojević poručile su da neće glasati za ovaj zakon. Nestorovićeva je rekla da se najdublje ne slaže sa obrazloženjem zakona koje je dao ministar vera Milan Radulović, jer on nastupa sa pozicije vladike, a ne predstavnika Vlade. Za predsednicu skupštinskog odbora za evropske integracije Kseniju Milivojević problem je u nekim diskrecionim pravima koja se daju u samom Ministarstvu vera, a koja nisu jasno definisana u zakonu. Milivojevićeva je dodala da deli mišljenje Saveta Evrope po kome predviđeni postupak registracije verskih zajednica može da bude diskriminativan u primeni.
„Službeni glasnik„: Telo i novac za odbranu
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti u otklanjanju posledica nastalih aktiviranjem klizišta i od poplava na teritoriji Srbije. U sastav tela imenovani su ministri Velimir Ilić, Predrag Bubalo, Mlađan Dinkić, Ivana Dulić-Marković, Radomir Naumov, Tomica Milosavljević, Zoran Stojković i Dragan Jočić, a radom tela rukovodiće Velimir Ilić.
Koordinaciono telo usmeravaće aktivnosti na otklanjanju posledica nastalih usled poplava i aktiviranja klizišta: baviće se izborom najpovoljnijih lokacija za izgradnju novih objekata, zaključivati ugovore o kupovini zemljišta za izgradnju, određivaće broj i tipove objekata, sprovodiće postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja radi izbora referentnih izvođača radova, vršiće sprovođenje godišnjih operativnih planova za odbranu od poplava, nadzor nad radovima i druge aktivnosti vezane za sanaciju i sprečavanje nastanka dalje štete.
Telo će podnositi izveštaj o radu nadležnom odboru svakih 30 dana, a Vladi Srbije svakih 60 dana.
Takođe, Vlada je na osnovu Zakona o korišćenju sredstava za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda donela Rešenje o korišćenju sredstava za naknadu štete usled elementarnih nepogoda. Odobrena su sredstva u iznosu od 98.000.000 dinara na ime nepovratne pomoći Republike, koja će biti upotrebljena za preduzimanje najhitnijih mera za ublažavanje posledica klizišta. Izveštaj o utrošenim sredstvima biće podnet Ministarstvu finansija u roku od šest meseci. Grad Niš dobio je deset miliona dinara, kao i opštine Čačak, Novi Pazar i Leskovac, Kragujevac i opština Kraljevo dobili su po osam, a opština Majdanpek sedam miliona dinara, po pet miliona dinara dobile su opštine Ljubovija, Ljig, Bajina Bašta, Koceljeva, Ub, Valjevo i Lučani.
Sport: Osuđeni košarkaši
Šestorica košarkaša, četvorica iz Partizana i dvojica iz Hemofarma, osuđeni su 17. aprila na uslovne zatvorske kazne zbog učešća u tuči na utakmici Partizan–Hemofarm, koja se dogodila 4. decembra prošle godine u beogradskoj hali Pionir u okviru 10. kola Jadranske lige. Prvi opštinski sud izrekao je najstrožu kaznu košarkašu Partizana Dejanu Milojeviću, koji je osuđen na sedam meseci, uslovno na godinu dana. Njegovim saigračima Predragu Šuputu i Novici Veličkoviću izrečene su zatvorske kazne od šest meseci, uslovno na godinu dana, dok je na četiri meseca (uslovno na godinu dana) osuđen četvrti „partizanovac“ Luka Bogdanović. Igraču Hemofarma Slavku Stefanoviću izrečena je petomesečna, a njegovom klupskom kolegi Milošu Borisovu tromesečna kazna zatvora, uslovno na godinu dana. Najbolje je prošao navijač Partizana Veljko Banjac. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, uslovno na godinu dana. Zamenik tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva Darko Đurović odustao je od dela optužnice koja je Stefanovića teretila da je Dejana Milojevića pesnicom udario u lice. Sudija Violeta Jovanović je u obrazloženju presude rekla da je prilikom odmeravanja kazne sud uzeo u obzir niz olakšavajućih okolnosti, pre svega činjenicu da je reč o uglednim sportistima koji reprezentuju našu zemlju u svetu. Sudija je posebno bila oduševljena tvrdnjom Slavka Stefanovića da mu je iskreno žao što je dao loš primer mladima.
Ekonomija: Porezi i prijave
Kako poreski zakon nalaže, građani koji su u prethodnoj godini ostvarili prihod veći od 1.200.000 dinara bili su dužni da do sredine marta podnesu popunjenu poresku prijavu sa svojim podacima, da bi docnije platili porez.
Dve nedelje nakon isteka ovog roka Poreska uprava objavila je preliminarne podatke koji su pokazali da se u odnosu na 2004. godinu povećao broj milionera u Srbiji i da su „najunosnija“ ona zanimanja koja su u vezi sa ekonomijom i sa proizvodnjom. Mediji su već preneli da je najveću zaradu prijavila osoba koja je kao svoje zanimanje navela poziciju savetnika – njoj će biti obračunat porez na sumu nešto veću od 1,7 milijardi dinara. U prvih deset poštenih i bogatih građana i građanki Srbije ulaze još preduzetnici, političari, inženjeri.
Znakovito je da se među prvih dvadeset poreskih obveznika, kako „Vreme“ saznaje u Poreskoj upravi, nalaze dvoje sportista. Ispada da nema fudbalera i košarkaša, recimo, koji mesečno zarađuju bar 1000 evra. U velikim beogradskim sportskim klubovima, kao i u drugim u Srbiji koji se ponose svojim dobrim finansijskim stanjem, ne postoji mogućnost za dobijanje relevantnih informacija o tome koliko su sportisti plaćeni. Ranije je trener košarkaša Partizana novinaru „Vremena“ rekao da je najbolji igrač „crno-belih“ Dejan Milojević ostao još sezonu u Beogradu za nekoliko puta manju sumu od one koju su mu nudili pojedini španski klubovi. Prošlog leta se pominjala cifra od blizu milion evra.
Posebna priča su fudbalski klubovi – iako se za neke dobre domaće igrače procenjuje da bi na evropskom fudbalskom tržištu mogli da zarade nekoliko miliona evra – ispada da trenutno ne dobacuju ni do hiljdu evra mesečno.
Iz Poreske uprave smo dobili informaciju da će detaljnija i konačna lista biti završena tokom ove nedelje, pa bi oni koji su zaduženi za kontrolu plaćanja poreza mogli da posete i ispitaju ponašanje sportskih klubova. Jedino ako se neki fudbaleri ili košarkaši ne predstavljaju kao ekonomisti ili preduzimači. Ili se tako predstavljaju „estradne zvezde“ čija se imena takođe ne nalaze na spisku onih koji bi trebalo da plate porez na dohodak.
Ekonomija: Poreklo investicija
Od 3,5 milijardi dolara, koliko su stranci uložili u srpsku privredu od 2002. do 2004. godine, skoro trećina potiče od američkih kompanija, pa su Sjedinjene Američke Države trenutno „najveći strani investitor“ u Srbiji. Pojedinačno najveći investitori iz Amerike su „Filip Moris“ (duvan), U.S. stil (čelik), Bol korporejšen (limenke) i druge velike multinacionalne kompanije. Kao prednosti investiranja u Srbiju američki privrednici navode dobru obučenost radne snage, niske plate, dobru poresku politiku, mogućnost izvoza na tržište Rusije, ali i podatak da se čak 40 odsto radne snage dobro služi engleskim jezikom. U Beogradu je nedavno boravio i Robert Grafon, direktor američkog investicionog fonda Darbi, koji je nakon sastanka sa Borisom Tadićem, srpskim ministrima i američkim ambasadorom Majklom Poltom, najavio investiciju od 55.000.000 evra, koja će biti realizovana tokom ove godine. Nasuprot zadovoljstvu američkih investitora, ruski privrednici su se pre nekog vremena žalili na tretman u Srbiji, tvrdeći da se na njihov novac gleda sa velikim podozrenjem. Ovome treba dodati i podatak da je Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Srbiji, nedavno izjavio da bi domaće vlasti trebalo da obrate mnogo veću pažnju na strane investitore nego što je to slučaj sada. On navodi primer da su u poslednjih nekoliko nedelja dve velike nemačke kompanije napustile ideju da investiraju u Srbiji i potpuno se okrenule Bugarskoj. Kao najveću prepreku stranim direktnim investicijama naveo je komplikovanu i nejasnu birokratiju i nerešene svojinske odnose u pojedinim oblastima. Iz relativno različitog tretmana koji „trpe“ investitori iz raznih zemalja mogao bi se izvući zaključak da je birokratija u Srbiji u stvari vrlo fleksibilna, odnosno da je visina zakonskih i pravnih prepreka za investitore iz pojedinih zemalja obrnuto proporcionalna uticaju koji ta zemlja (ili njen ambasador) u Srbiji trenutno ima.
Srbija: Zaštićena područja
Na predlog Uprave za zaštitu životne sredine, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti Predela izuzetnih odlika Vlasina i Uredbu o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Ludaško jezero.
Uredbom je prvi put ustanovljena zaštita Vlasinskog jezera i njegove okoline na površini od 12.740 hektara radi očuvanja lepote pejzaža vlasinske visoravni, raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta sa velikim brojem retkih i endemičnih predstavnika divlje flore i faune i, posebno, nepotopljenih delova nekadašnje vlasinske tresave, čiji su najzanimljiviji ostaci predstavljeni plovećim tresetnim ostrvima. Cilj je, takođe, da se očuva čistoća i kvalitet voda, vazduha i zemljišta i obezbede uslovi za plansko uređenje i održivo korišćenje zaštićenog područja za potrebe turizma i rekreacije, nauke, obrazovanja, sportskog ribolova, poljoprivrede i proizvodnje energije. Veći deo zaštićenog predela nalazi se na teritoriji opštine Surdulica, dok svega pet odsto pripada opštini Crna Trava. Staranje o ovom zaštićenom prirodnom dobru povereno je Direkciji za građevinsko zemljište iz Surdulice.
Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Ludaško jezero proširene su granice zaštićenog područja ovog jezera i okolnog prostora, utvrđene Uredbom Vlade iz 1994. godine, sa 390 na 850 hektara, i ustanovljena zaštitna zona rezervata površine 2000 hektara. Ovo plitko semistatično jezero, njegove obale, vlažne livade, lesne i peščarske humke i deo vodotoka rečice Kireš predstavljaju jedinstven mozaik vodenih, močvarnih i stepskih staništa sa izuzetnom raznovrsnošću faune i flore i prisustvom retkih biljaka i životinja, posebno ptica. Kao mesto gnežđenja i boravka ptica i stanica za odmor i ishranu velikog broja migratornih vrsta, ovo područje je 1977. godine po osnovu Ramsarske konvencije upisano na listu međunarodno značajnih vlažnih staništa (močvara). Osim očuvanja i unapređenja stanja ekosistema specijalnog rezervata, proširenje njegovih granica i utvrđivanje novih mera zaštite imaju za cilj uspešnije i potpunije ispunjavanje međunarodnih obaveza koje naša zemlja ima prema ovom području po odredbama spomenute konvencije. Ludaško jezero se nalazi na teritoriji opštine Subotica, a brigu o njegovoj zaštiti nastavlja da vodi dosadašnji staralac JP Palić-Ludaš iz Palića.
Pisac David Albahari dobitnik je Nagrade grada Beograda za književnost, za svoj najnoviji roman Pijavice.
Albahari je rođen 1948. godine u Peći. Objavio je knjige priča Porodično vreme (1973), Obične priče (1978), Opis smrti (1982), Jednostavnost (1988), Pelerina (1993) i romane Sudija Dimitrijević (1978), Cink (1988), Kratka knjiga (1993), Snežni čovek (1995), Mamac (1996) i Gec i Majer (1998). Tokom 1996. i 1997. godine Narodna knjiga objavila je Albaharijeva sabrana dela. Knjige su mu prevedene na engleski, hebrejski, italijanski, mađarski, albanski, slovački, nemački, esperanto, poljski, francuski i španski jezik. Dobitnik je Andrićeve nagrade, nagrade „Stanislav Vinaver“, a 1996. godine njegov roman Mamac nagrađen je NIN-ovom nagradom. Kasnih osamdesetih, Albahari je započeo prvu formalnu peticiju za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. Živi i radi u Kalgariju, Kanada.
Mahmut Bakali, politički savetnik premijera Kosova i nekadašnji visoki funkcioner u bivšoj Jugoslaviji, preminuo je 14. aprila u Prištini.
Bakali je rođen u Đakovici 19. januara 1936. godine. Bio je predsednik opštinskog i pokrajinskog komiteta Saveza komunista, član predsedništva Centralnog komiteta SK-a Srbije i CK SK-a Jugoslavije. Posle martovskih događaja 1981. godine podneo je ostavku na mesto predsednika pokrajinskog komiteta SK-a Kosova i privremeno se povukao iz politike. Od osnivanja Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, član je najužeg rukovodstva i savetnik predsednika ove stranke. Premijer Kosova Agim Čeku imenovao ga je za spoljnopolitičkog savetnika. Mahmut Bakali je bio i svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve