Međuvreme

Srbija: Sećanje na pilota

U Gornjem Crniljevu kod Osečine, zapadna Srbija, obeležena je sedma godišnjica pogibije pukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka. Pre sedam godina, 4. maja ‘99. NATO avioni su iznad Valjeva oborili MIG 29 pukovnika Pavlovića.

U pilotovom rodnom selu, ispod izloženog krila aviona u kome je oboren, podignuto je spomen-obeležje na kome piše: „Na ovom krilu 4. maja ‘99. na nebu iznad Valjeva u borbi sa NATO eskadrilom otišao je u istoriju Ikar iz Podgorine.“ Kako kažu, počast našem najboljem pilotu odali su rodbina, meštani, kolege piloti i predstavnici vlasti Osečine.

Na prvu godišnjicu pilotove smrti, u Valjevu je otkriveno sedam metara visoko spomen-obeležje, gde su, pod transparentom „Pokazali smo da umemo i možemo da se branimo, gradimo i razvijamo“, sve sa slikama druga S. Miloševića, prisustvovali brojni minići i mrkonjići, a nije izost’o ni tadašnji komandant avijacije general Spasoje Smiljanić. U to vreme je podneta i inicijativa da se pilot Pavlović proglasi narodnim herojem, ali je Skupština Srbije to odbila, jer je Pavlović samoinicijativno poleteo.

Inače, tog 4. maja, oko podneva, po ko zna koji put bombardovana je valjevska vojna fabrika Krušik, nebo je tutnjalo, posle praska na nebu se pojavio oblačak, Radio Valjevo je, pouzdano, i odlikovano za pouzdano izveštavanje, javilo da je oboren neprijateljski avion, celo Valjevo se srgalo da ‘vata pilota, ispostavilo se da je oboren naš avion.

A kako se sve desilo, kako biva, i za istoriju, u knjizi Život i smrt Milenka Pavlovića, opisao osečanski profesionalni pisac, član UKS-a od ‘95, Živan J. Grujičić, koji se, tako veli biografija, dve decenije bavi naučno-istraživačkim radom iz oblasti arheologije, istorije i speleologije: „Najednom je nastao neviđeni kovitlac NATO agresorske eskadrile, svih 16 aviona se dalo u odstupnicu, 16 super letilica ustuknulo je pred jednom našom letilicom, u uzlaznoj vertikali bežalo u visinu pred vitezom u MIG-u 29. Jedan srpski pilot gonio je pred sobom 16 kukavnih pilota NATO alijanse, baš kao kad jedan golub goni 16 jastrebova, što jeste čudo neviđeno i dostojno da postane ep. Takvo herojstvo, jedan protiv 16, retko beleže stranice istorije sveta, a Valjevci su tog prolećnog dana gledali tu nesvakidašnju istoriju, koju će zapisati i vreme i večnost za nezaborav…“

Srbija: Opozivi

U nedelju 30. aprila održani su referendumi za opoziv predsednika opština Ražanj i Bojnik. Životije Popović iz Demokratske stranke više nije predsednik Opštine Ražanj. Prema podacima Opštinske izborne komisije, od 8717 birača u ovoj opštini, njih 2348 bilo je za opoziv Popovića, dok je protiv bio 1871 birač.

Veći deo birača u Opštini Bojnik glasao je protiv opoziva predsednika opštine Jovice Ranđelovića. U Bojniku je na referendum izašlo oko 40 odsto od 9800 birača. Prema prvim, nezvaničnim rezultatima, većina birača glasala je protiv Ranđelovićevog opoziva, ali će glasanje biti ponovljeno na šest biračkih mesta, tako da je konačan rezultat još uvek neizvestan. Inicijativu za opoziv predesdnika Opštine Bojnik pokrenule su stranke demokratskog bloka, dok su Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije podržale Ranđelovića koji dolazi iz grupe građana. Ranđeloviću je zamereno nenamensko trošenje novca iz opštinskog budžeta. Bojnik spada u red najsiromašnijih opština u Srbiji. Prosečna primanja zaposlenih u privredi za april ove godine iznose oko 2000 dinara.

Boljevac: Ženska bekrijada

Da i žene umeju da bekrijaju, dokazuju već čitavu deceniju pripadnice nežnijeg pola koje se okupljaju podno Rtnja da izaberu među sobom najveseliju, a poslednjih godina i najšarmantniju učesnicu. Prošlog vikenda, u motelu Rtanj (na putu Paraćin–Zaječar), jedanaestu titulu „najbekrijke“ odlukom ženskog žirija osvojila je Verica Đenadijev iz Zaječara, dok je „najšarmantnijom“ proglašena Vesna Nikova iz Kruševca. Da ne bude dileme, ili da se ne pomisli da pobednice zbog pića i bekrijanja nemaju šarma, treba reći da žene tokom ove svoje zabave gotovo da ne piju alkoholna pića, za razliku od svojih muških kolega koji „bekrijaju“ nekoliko nedelja ranije, uz ogromne količine pića i hrane. Zato je i propala ideja koja je imala pobornike na obe strane, da se organizuje, nakon deset ženskih i preko 30 muških bekrijada, jedna mešovita. Kako kaže Višnja Milenković iz Boljevca, osnivač ženske manifestacije, pojedine žene su imale prigovor, koji je uvažen, da se muške bekrije posle ponoći toliko opijaju da ih ne bi primetili ni da se skinu gole u kafani.

Ovogodišnja pobednica u bekrijanju, Verica, nije očekivala titulu, ali se nije ni iznenadila jer je svi znaju kao izuzetno veselu na zabavama iako pije sokove ili vodu. Najšarmantnija Vesna došla je, kaže, na nagovor prijateljice iz Kruševca a i želja joj je bila da poseti Timočku krajinu.

Boljevačka ženska bekrijada je kao i muška poznata širom Srbije pa nije iznenađenje da je i ove godine 170 učesnica iz istočne Srbije, Beograda, Niša, Ćuprije, Jagodine, Vojvodine… obezbedilo ulaznice nedelju dana pre same noći veselja. I ovoga puta poštovana su pravila da osim članova orkestra, konobara i ponekog novinara, pristup ženskom bekrijanju nemaju muškarci. Nekada su nabrojani izuzeci na vratima kafane morali preko pantalona da obuku suknje, ali se ove godine od toga odustalo.

Kriminal: Referendumska priča

Vasilije Mijović i aktivista DPS-a Ivan Ivanović, akteri filma o kupovini glasova u Zeti, osuđeni su na po deset meseci zatvora za krivično delo povrede slobode i opredeljenja pri glasanju, dok je Ranko Vučinić, takođe aktivista DPS-a, osuđen na šest meseci zatvora. Njih trojica su meštaninu Zete Mašanu Buškoviću obećali da će mu platiti račun za struju u iznosu od preko 1500 evra ukoliko se na referendumu zakazanom za 21. maj izjasni za nezavisnost Crne Gore. Razgovor u kući Buškovića tajno je snimljen 5. marta, a deset dana ranije Ministarstvo unutrašnjih poslova je podnelo krivičnu prijavu protiv Vasilija Mijovića (inače suspendovanog funkcionera crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost i jednog od osnivača i komandanata Crvenih beretki), tereteći ga da je falsifikovao diplomu Pravnog fakulteta u Sarajevu i na taj način ostvario radni odnos u tajnoj policiji. Ivanović i Vučinić su na početku ročišta pred sudijom Suzanom Mugošom izjavili da nisu krivi i optužili Mijovića i Buškovića da su sve unapred i smišljeno organizovali. Vučinić je rekao da niko iz DPS-a nije tražio od njega da i ubeđuje Buškovića da podrži nezavisnost na referendumu, kao i da je on u stranci zadužen da se bavi administrativnim poslovima, a ne da ide po terenu. Ivanović je tvrdio da se ne seća nikakvog razgovora jer je bio pijan i da je tek kada je odgledao snimak video šta je govorio. Saslušan je i Mašan Bušković, koji je ponovio ranije navode da su ga optuženi nagovarali da glasa za nezavisnost. Vasilije Mijović se nije pojavio na suđenju jer, po rečima njegovog branioca, advokata Zorana Piperovića koji je napustio suđenje desetak minuta nakon početka, „leži i mora hitno da bude primljen u bolnicu“. Sudija Mugoša navodno nije želela ni da pogleda papire koji potvrđuju Piperovićevu izjavu. Referendumska „bitka“ se vodi i u Beogradu, gde je policija lišila slobode Hrvoja Barjaktarevića iz Berana zbog osnovane sumnje da je kupovao lične karte građana Crne Gore koji su trenutno u Beogradu, kako ovi ne bi učestvovali na predstojećem referendumu. Uprkos svemu, kampanja političkih blokova za i protiv nezavisnosti Crne Gore se nastavlja.

Fokus: Crkvena imovina

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o povraćaju crkvene imovine. Kako je na konferenciji za novinare rekao ministar vera Srbije Milan Radulović,

Reč je o zakonu od istorijskog značaja i njime će, zajedno sa nedavno usvojenim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, konačno biti zaokružen sistem odnosa između države i crkve. Novousvojenim predlogom uređuje se pitanje povraćaja imovine oduzete crkvama i verskim zajednicama za vreme komunističkog poretka u zemlji, a ministar vera navodi više razloga što se crkvama i verskim zajednicama imovina vraća pre nego drugima. Prvi ministrov argument je da je, posmatrano iz perspektive celokupne oduzete imovine, deo koji je oduzet crkvi „neznatan“. Uz to, u pitanju je uglavnom nepokretna imovina koja se i danas nalazi u stanju u kome se nalazila i kada je oduzeta, i konačno, objasnio je ministar, vraćanje te imovine neće opteretiti državni budžet zato što će uglavnom biti vraćena imovina u fizičkom obimu, dok će biti vrlo malo novčane nadoknade. Predlogom zakona predviđeno je da fizička lica ne vraćaju imovinu crkvi, već je nadoknađuje država. Pravna lica koja su crkvenu imovinu stekla po netržišnim uslovima, „poklonjeno“ vraćaju u naturi. Oni koji su je kupili po tržišnim uslovima ostaju njeni vlasnici, a država će za tu imovinu pružiti nadoknadu kroz obeštećenje crkvi i verskim zajednicama. U Vladi kažu da još nije poznat iznos štete koji će država morati da plati Srpskoj pravoslavnoj crkvi i verskim zajednicama, a na prikupljanju podataka o imovini, koja će ovim zakonom biti vraćena, radi Komisija za popis crkvene imovine.

Kragujevac: Ombudsmanu pozlilo

Maratonska sednica Skupštine grada Kragujevca koja je počela 28. aprila u 10 časova pre podne, prekinuta je tek narednog jutra u šest časova, kada je gradskom ombudsmanu Milanu Petkoviću iznenada pozlilo. Ekipa Hitne pomoći intervenisala je na licu mesta, nakon čega je Petković, inače srčani bolesnik, prebačen u koronarnu jedinicu Kliničkog centra u Kragujevcu. Ombudsman je kolabirao u trenutku kada su gradski odbornici raspravljali o njegovom predlogu za razrešenje zamenikâ ombudsmana, Milice Vuletić i Mihajla Ignjatovića. U zahtevu za smenu svojih saradnika, Petković je naveo da oni nisu poštovali osnovne principe rada ombudsmana – nepristrasnost, nezavisnost i objektivnost. U zahtevu za razrešenje Mihajla Ignjatovića, Petković je naveo da ovaj često kasni na posao, dolazi pod dejstvom alkohola, kao i da se na radnom mestu bavi komponovanjem pesama za svoju rok grupu „Agata“. Glavna Petkovićeva zamerka na račun Milice Vuletić jeste da ona ne obavlja svoj posao nezavisno. Pored zahteva za razrešenje svojih zamenika, Petković je pokrenuo i disciplinski postupak protiv dvoje zaposlenih u kancelariji ombudsmana, koji su krajem marta pokrenuli peticiju za njegovu smenu, zbog navodnog ličnog vređanja, omalovažavanja i pretnji otkazima. Nakon što je peticija prosleđena gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću, ispostavilo se da pojedini potpisnici nisu bili upoznati sa njenim sadržajem. Jedan od radnika koji su potpisali peticiju dostavio je ombudsmanu pisanu izjavu u kojoj kaže da nije pročitao tekst peticije, da ga Petković nikada nije vređeo, kao i da navodi iz peticije nisu tačni. Ombudsman Petković više puta je dolazio u sukob sa gradskom vlašću, jer je ukazivao na nepravilnosti u radu pojedinih gradskih službi i postavljao pitanje opravdanosti čestih službenih putovanja predsednika Skupštine grada. Od postavljenja na funkciju građanskog branioca doživeo je tri infarkta. Rasprava o razrešenju njegovih zamenika biće nastavljena na narednoj sednici Skupštine Kragujevca, koja tek treba da bude zakazana.

Beograd: Gambol u Beogradu

Drumski reli Gambol 3000, u kome učestvuju pripadnici svetskog džet-seta, zaustavio se 2. maja oko jedanaest časova ispred Skupštine Beograda. Posle Londona, Pariza, Beča i Budimpešte Beograd je prvi put postao jedna od stanica ulične automobilske trke, u kojoj su vozači muzičke, filmske i televizijske zvezde, a automobili vrede milione dolara. Učesnici relija su rado razgovarali sa građanima koji su došli da ih pozdrave, a pojedini su pozdravili okupljene podizanjem tri prsta, povicima „Srbija“ i bacanjem bedževa. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović priredio je u Skupštini grada svečani koktel, a oko trinaest časova reli je produžio ka beogradskom aerodromu odakle su automobili kargo avionima prevezeni u tajlandski grad Puket, gde se nastavlja azijski deo trke duge 3000 milja, odnosno 4950 kilometara. Reli traje osam dana, startovao je u Londonu 30. aprila, a završiće se u Los Anđelesu 7. maja. U javnosti je bilo spekulacija o tome da će u reliju učestvovati Brus Vilis, ali se on u Beogradu nije pojavio.

Letenje: Niskotarifni avio-prevoz

Više od godinu dana nakon propalog pokušaja niskotarifne avio-kompanije Rajan er da u Srbiji otvori regionalni centar za ovakve letove, na domaćem tržištu se još nije pojavila nijedna slična kompanija. U susednoj Hrvatskoj već rade dve ovakve kompanije, Germanwings i Wizz Air, a od maja se očekuje start i trećeg konkurenta, Easy Jeta. Osim ovih, još oko osam drugih niskotarifnih kompanija leti u Hrvatsku tokom turističke sezone, od maja do septembra, povezujući Zagreb, Rijeku, Pulu, Split i Dubrovnik sa mnogim velikim evropskim gradovima. Let od Zagreba do Londona avionima ovih kompanija, zavisno od datuma putovanja i dana rezervacije, putnika može koštati i samo 15 evra. U domaćim putničkim agencijama smatraju da zbog slabe informisanosti ne postoji veliki interes putnika za jeftine letove. Predstavnici Jata smatraju da Srbija još nije dovoljno kompjuterizovana, a jedini način da se rezerviše karta za ovakve letove jeste putem interneta. Generalni direktor Jat ervejza Nebojša Starčević je još u martu izjavio da ove niskotarifne avio-kompanije imaju zahteve koje naše tržište za sada ne može da ispuni. Ljudi iz uprave Jata verovatno nisu raspolagali informacijom da najveći broj ovakvih letova u inostranstvu i dalje rezervišu turističke agencije, pa pojedinac i ne mora da ima računar kod kuće da bi obezbedio kartu.

Razvijenost interneta u Srbiji trenutno nije nikakva smetnja dolasku niskotarifnih kompanija na naše tržište, ali postoji niz drugih uslova koji to jesu. Tu je, pre svega, potpisivanje niza sporazuma o liberalizaciji vazduhoplovnog tržišta. Domaći propisi moraju da se usklade sa evropskim, a ulaska low–fare avio-kompanija u SCG neće biti ni dok se ne liberalizuje i vizni režim koji evropske zemlje imaju prema Srbiji. To proizlazi iz činjenice da je jedan od dokumenata potrebnih za dobijanje šengenske vize povratna avionska karta, kakve niskotarifne avio-kompanija ne izdaju.

Don Branko Sbutega, župnik crkve Svetog Eustahija u Dobroti, preminuo je 27. aprila u 54. godini. Rođen je 8. aprila 1952. godine u Kotoru, gde je završio gimnaziju. Studirao je medicinu i teologiju u Zagrebu, Beču i Rimu. Zaređen je 1979. u crkvi Gospe od Škrpjela u Boki Kotorskoj. Bio je pomoćni župnik u Dobroti do 1982. kada je postao župnik crkve Svetog Eustahija. Od Hrvatske biskupske konferencije 1991. godine dobio je zaduženje da u Padovi otvori Centar za pomoć izbeglicama. U svoju župu vratio se pet godina kasnije, a nakon još tri godine osnovao je Karitas Kotorske biskupije.

Koautor je knjige Stara književnost Boke iz 1994. godine, a nedavno je objavio Kurosavin nemir svijeta, knjigu koja je oko dve nedelje pre nego što je preminuo promovisana u Podgorici. Autor je i brojnih članaka iz istorije i kulture Boke. Bio je duhovnik Malteških vitezova za Srbiju i Crnu Goru.