Međuvreme

Fokus: Karićevi laureati

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 29. maja održana je, deveta po redu, svečana ceremonija dodele nagrada Fondacije „Braća Karić“. Ovogodišnji laureati izbrani su, u svim kategorijama, jednoglasnim odlukama Upravnog odbora nagrade. Iz oblasti stvaralaštva u kulturi i umetnosti nagradu je primila proslavljena balerina Ašhen Ataljanc; iz oblasti ekonomije i privrede Dimitrije Lučar, osnivač firmi Inter Coop, Simeks PKB i Lučar Holstajn Farms; iz oblasti naučnog i istraživačkog rada prof. dr Miodrag Stojković, koji je prvi u Evropi klonirao embrionalne matične ćelije; iz oblasti humanitarnih aktivnosti (jačanje mira i saradnje među narodima) osnivač, idejni tvorac i predsedavajući češkog Saveta za međunarodnu saradnju Jirži Dinstbir. Odabranima su, već tradicionalno, uručeni zlatno znamenje, povelja i, naravno, novčana nagrada u iznosu od dva miliona dinara. Dodeli je, udobno smeštena pored svekra Janićija, prisustvovala i predsednica Fondacije Milanka Karić. Zahvaljujući se (laureatima za njihova postignuća i prisutnima na odzivu) u svoje i u ime svog (opravdano odsutnog) supruga Bogoljuba, gospođa Karić je izrazila ubeđenje da nagrada više nikada neće biti dodeljivana u okrnjenom sastavu, odnosno da će desetoj dodeli prisustvovati i Bogoljub lično. Ono što je, osim glave porodice Karić, izostalo sa ovogodišnje ceremonije jeste i laureat/nagrada iz oblasti novinarstva, publicistike i izdavaštva. Iako je čaršija uverena da je razlog tome to što se „Bogoljub naljutio na novinare“, jedan od članova žirija, Dragan Bujošević, kaže za „Vreme“ da je razlog zapravo to što se u protekloj godini, prema zaključku žirija, niko od novinara „nije preterano iskazao po pitanju traganja za istinom“. Prošle godine, objasnio je Bujošević, bilo je i te kako mnogo prilika da se domaći novinari dokažu u profesionalnom smislu, ali su zakazali, tako da žiri nije imao kud i, kao i u prethodnim oblastima, jednoglasno doneo odluku da se ove godine ne dodeli nagrada u tom domenu. Predloga je, naravno, bilo, čak je postojala i ideja da se dodeli nagrada iz oblasti izdavaštva, ali pošto je praksa da se nagrađuju pojedinci a ne institucije, odustalo se i od te mogućnosti. To što je nagrada izostala ove godine, ne znači da će izostati i sledeće, kaže Bujošević, podsećajući da se bliži vreme izbora, što će novinarima otvoriti prostor da tragaju. Ako je za utehu, izostanak nagrade iz oblasti novinarstva, publicistike i izdavaštva nije presedan u darivanju Fondacije. Rukovodeći se svojim strogim kriterijumima, Upravni odbor nagrade je 2001. godine uskratio priznanja za dostignuća u oblasti ekonomije.

Kriminal: Špijunska posla

Tek prošle nedelje doznali smo da su neimenovani radnici američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) iz Beogradske stanice (tako se kod njih zovu regionalni centri, rezidenture) navodno uspeli da u zgradi ambasade SAD zaborave „osetljive podatke najvišeg ranga“. To se desilo u jesen 1998. kada je ambasada evakuisana zbog predstojećeg rata NATO-a i SR Jugoslavije. Navodno su, kako piše „Njusvik“, brljivi špijuni ostavili u sigurnoj oklopljenoj sobi u sastavu glavne zgrade ambasade u Kneza Miloša razne papire i nosače digitalnih podataka nadasve zanimljivog sadržaja. Ni za šta od toga nikada ne bismo saznali da unutar američke „obaveštajne zajednice“ nije došlo do svađe, pa je neko protiv nekoga drugog potegao i taj kompromitantni detalj.

Navodno su u sobi bili ostavljeni podaci o mrežama i saradničkim vezama, dakle agenturama i špijunima, na prostoru koji je Beogradska stanica CIA pokrivala (poprilično područje), kao i niz podataka koji bi mogli da kompromituju „metode i sredstva“ rada Agencije – pod uslovom da ih je neko pročitao, naravno. Optužena strana brani se da se u sigurnu sobu nije ulazilo dok su njeni stanovnici bili van Srbije (do novembra 2000): napravljena je, kažu, tako da je potreban eksploziv da bi se ušlo; vrata su takva da ako bi bila otvarana na neki suptilniji način to bi se znalo; dakle, nije došlo do „dekonspiracije“, kako kažu u BIA. Sve su, kažu, našli onako kako su ostavili. Jeste, kažu oni koji ih optužuju, ali: otkud znate da se oni iz Državne bezbednosti MUP-a Srbije nisu nekako infiltrirali, pa sve to lepo snimili i kopirali i onda dali svojim ruskim prijateljima? Možda su povadili cigle iz zida, pa zazidali ponovo; itd.

Kako „Vreme“ saznaje od bivšeg načelnika Državne bezbednosti, a kasnije i SID-a (Spoljne obaveštajne službe) Gorana Petrovića, Amerikanci su po povratku u Beograd i po normalizaciji odnosa između službi bili svesni da je neko njuškao po zgradi ambasade i snimao izvesna dokumenta koja su daleko od „kritično osetljivih“; tada nisu pominjali nikakav upad u sigurnu sobu i slične priče. U trenutku kada se to dešavalo, međutim, Goran Petrović je već bio najuren iz DB-a, ali je donekle mogao da rekonstruiše šta se dešavalo: ništa od nekog značaja. On je uveren da je reč o unutrašnjim obračunima u kojima je svaki povod dobar da se pljune druga strana.

Srbija: Izbori u Boru

Prethodne dve nedelje rudarski Bor imao je pravu promenadu ministara Vlade Srbije i stranačkih prvaka. Nisu se oni naglo zainteresovali za lošu privrednu situaciju i položaj radnika u ovom gradu, već su razlog posete desetak vladinih zvaničnika i petnaestak stranačkih predstavnika bili izbori za predsednika Opštine Bor, održani 28. maja. Uprkos kamarili poznatih i manje poznatih političara, među kojima je, kažu neki novinari, bilo i onih koji za Bor nisu znali ni gde se na karti nalazi, meštani ovog industrijskog grada izabraće svog novog predsednika u drugom krugu – 11. juna. Naime, nijedan od osam predloženih kandidata na proteklim izborima nije osvojio potrebnu polovinu glasova izašlih birača. Izlaznost je bila 40,34 odsto što je dvostruko više od referenduma, koji je prethodio izborima, na kome je izglasano nepoverenje sada bivšem predsedniku Opštine Draganu Veličkoviću, koji je u međuvremenu postao i bivši član DSS-a. Njegov opoziv je pokrenula Srpska radikalna stranka, a njihovom kandidatu Branislavu Rankiću Borani su u prvom krugu dali najveći broj glasova – 34,09 odsto. Sa njim će u drugom krugu odmeriti snagu Darko Mihajlović, kandidat grupe građana „Živim za Bor“, koji je, u odnosu na prvoplasiranog radikala, dobio upola manje glasova – 16,67 odsto. Oba kandidata za drugi izborni krug ističu da je protekla kampanja bila fer, a ovih dana očekuje se izjašnjavanje koga će od njih dvojice podržati „gubitnici“ iz prvog kruga. Najnepopularniji od svih kandidata bio je član SPO-a Nebojša Popović sa 627 glasova, što je manje od broja ljudi koji su podržali njegovu kandidaturu

Srbija: Selo moje lepše od Pariza

Opština Zaječar verovatno je prva u Srbiji koja je uvažila i zakonski omogućila meštanima selâ da plaćanjem rente obezbede novac za rešavanje komunalnih problema. Na svaki dinar koji seljani odvoje kao naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, Opština Zaječar daće dinar pride. Dotadašnja odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta zamenjena je na poslednjoj sednici SO-a Zaječar novom koja se, upotpunjena u nekim odredbama, sada odnosi na teritoriju cele opštine. U odluci je precizirano da novac od naknade može biti upotrebljen za primarnu infrastrukturu, održavanje ili gradnju komunalnih objekata, zaštitu čovekove sredine, izradu prostorno-planske, urbanističke i druge dokumentacije ili realizaciju posebnih programa kao što je, na primer, zaštita od brdskih voda, geološka istraživanja ili zaštita ambijentalnih vrednosti i drugih objekata. Sudeći po izgledu većine od 40-ak sela u opštini, realno je očekivati da će se manje seoske sredine odlučiti najpre za putnu i komunalnu infrastrukturu, dok će veća sela, budući da su se delom urbanizovala, verovatno planirati neke posebne programe. Visina rente u svakom selu zavisiće upravo od toga šta je odlučeno da se uradi, odnosno koliko će to da košta. Rentu na selu plaćaće domaćinstva za kuću i okućnicu do deset ari, čiji će broj bodova zavisiti od zona u kojima se nalaze, odnosno od desetak kriterijuma, slično kao i u gradu. (Više bodova imaće domaćin čija je kuća u centru sela, blizu autobuske i železničke stanice, pošte, škole, ambulante; koji ima vodu, struju, kanalizaciju, saobraćajnice i bliži je Zaječaru; a manje bodova onaj koji je na većoj udaljenosti od svega pobrojanog). Vrednost boda za obračunavanje naknade utvrdiće rešenjem predsednik Opštine, ali isključivo na predlog saveta mesnih zajednica. Iako će naplatu u selima obavljati mesne kancelarije, sredstva će se najpre slivati u budžet Opštine. Na tim računima svako selo imaće svoju šifru tako da će novac biti prebačen svakoj seoskoj mesnoj zajednici do sredine tekućeg za prethodni mesec. Tako su izbegnute sumnje da će pare iz jednog koša ići selima po zasluzi. Svako selo plaća rentu za sebe i za ono što su se meštani dogovorili da grade. Kažu, to je pravednije od samodoprinosa, jer su ga plaćali samo zaposleni i penzioneri, a rentu će plaćati svi. Koliko god se prikupi novca, Opština Zaječar je obećala da će dati još toliko. Obećanje će uskoro biti na proveri, a sela na putu da zapevaju pesmu iz naslova ovog teksta.

IT tehnologija: Prvenstvo u elektronskim sportovima

U organizaciji Kluba elektronskog sporta FORUM u Domu omladine 27. i 28. maja održano je Državno prvenstvo u elektronskim sportovima. Ovo, drugo po redu takmičenje, na kome je učestvovalo 600 takmičara iz SCG, održava se pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda. Pobednici će učestvovati na Svetskom prvenstvu, koje će se ove godine održati u Parizu. U najpopularnijoj disciplini Kaunterstrajk za muškarce pobedila je ekipa „4glory“, koja je u finalu savladala prošlogodišnjeg pobednika KGB.team. Pobednik u ženskoj konkurenciji je ekipa „Mojo.Angels“, dok su u individualnim disciplinama pobedili Gavrilo Mihajlović (Warcraft III), Aleksandar Kajla (Pro Evolution Soccer) i Vitomir Vidović (Trackmania Nations). Prema rečima Olivera Minića, PR-a kluba FORUM, neke ekipe u Kaunterstrajku treniraju već četiri godine zajedno i mnoge od njih imaju svoje sponzore. „Takmičari imaju od 14 do 30 godina, a cilj nam je da kod njih stvorimo neke takmičarske navike. Naš slogan je ‘Prestani da se igraš, počni da se takmičiš“, kaže za „Vreme“ Minić. Za ovogodišnje svetsko prvenstvo akreditovano je čak 500 novinara, a takmičari iz 53 zemlje takmičiće se u hali koja ima 15.000 mesta, što ukazuje na veliki broj simpatizera ovih „novih“ sportova. Naši takmičari su na prošlogodišnjem svetskom prvenstvu stigli do osmine finala, a tradicionalno najbolji su takmičari iz SAD, Francuske, Rusije i Kine.

Ekonomija: „Dunav osiguranje“

Kompanija „Dunav osiguranje“ postala je jedini vlasnik najvećeg penzionog fonda u Srbiji. U petak 26. maja potpisan je ugovor o kupovini akcija TBIH-a od strane „Dunav osiguranja“, čime je „Dunav“ postao jedini vlasnik „Dunav TBI-ja“. Ovaj penzioni fond broji više od 60.000 članova i kapital od preko sedam miliona evra, i kao takav predstavlja stub penzionog osiguranja i fondova u Srbiji. „Dunav TBI“ je prvi i najveći penzioni fond u Srbiji, osnovan Ugovorom o osnivanju koji je Kompanija „Dunav osiguranje“ sklopila 7. juna 2002. godine sa TBIH Fajnenšel Grup N.V. Pri osnivanju, ulog u osnivački kapital od strane TBI-ja iznosio je 51 odsto, a od strane Dunava 49 odsto. Ovo je prva transakcija u kojoj je domaće preduzeće u društvenom vlasništvu kupilo udeo strane privatne firme. Pored „Dunav TBI-ja“, Kompanija „Dunav“ kupila je i brokersko-dilersku kompaniju TBI Stokbroker od TBI grupe. Ugovor je sklopljen pod izuzetno povoljnim uslovima i za „Dunav osiguranje“ je od posebne važnosti zato što ovoj kompaniji obezbeđuje dominantnu poziciju i znatan rast u segmentu penzionog osiguranja, što je od izuzetnog značaja za rast kompanije (očekuje znatan rast u penzionom bilansu). Akvizicija TBI Stokbrokera „Dunavu“ obezbeđuje aktivnu investicionu politiku i rast u segmentu investicija i brokerskih poslova, što predstavlja osnovu za uspešno funkcionisanje osiguravajućih kompanija.

Skupština: Vanredno zasedanje

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković zakazao je za ponedeljak 5. jun drugo vanredno zasedanje parlamenta u 2006. godini. Ovo zasedanje zakazano je na zahtev 99 poslanika, koji su predsedniku dostavili i utvrđeni dnevni red. Na njemu su se našli predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, čiji je predlagač Vlada Srbije. Vlada je Skupštini podnela i predloge zakona o platama državnih službenika i nameštenika, zakona o ličnoj karti, o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave. Na drugom vanrednom zasedanju Skupštine Srbije biće razmatran i Predlog zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji, koji su podneli poslanici Miloš Aligrudić, Miloljub Albijanić, Tomislav Nikolić, Miroslav Markićević i Ivica Dačić. Narodna skupština razmatraće i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP-a Elektroprivreda Srbije i Predlog zakona o ravnopravnosti polova koji je podnela grupa od 15 poslanika. Pred narodnim poslanicima naći će se i Izveštaj o radu Anketnog odbora koji je obrazovan radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, kao i predlozi za izbor nosilaca pravosudnih funkcija koje je podneo Visoki savet pravosuđa.

Beograd: Zagađene reke

Sezona kupanja i sunčanja na Adi Ciganliji i dunavskim i savskim plažama za neke je već počela, a gradske komunalne službe su tek pre nekoliko dana počele sa ozbiljnijim čišćenjem prljavštine koja je ostala nakon povlačenja vode iz poplavljenih oblasti. Prvi prioritet je bio Zemun, gde su džakovi sa peskom već uklonjeni. Mnogo veći problem, međutim, predstavljaju prave deponije smeća koje plutaju između napuštenih rečnih splavova. Ove deponije najčešće nema ko da očisti jer se ne zna tačno u čijoj je nadležnosti čišćenje ovih objekata. Primera radi, vlasnik jednog nedovršenog splava oko kog se gomila smeće trenutno je u zatvoru a Gradsko zelenilo je ovih dana prezauzeto čišćenjem Ade Ciganlije, Kule Nebojše i priobalja između Brankovog i Železničkog mosta. Kako bi problem zagađenja reka rešile u samom korenu, gradske vlasti su zajedno sa republičkim vodoprivrednim agencijama i preduzećima u utorak otpočele kampanju „Vratimo lepotu rekama“, čiji je cilj podizanje ekološke svesti građana. „Akcija će trajati sedam dana i za to vreme na terenu će se pojaviti brojna vodoprivredna i javna komunalna preduzeća. Tokom ove nedelje biće održano predavanje o zaštiti ekosistema i promovisana knjiga Homo sapiens i životna sredina, kaže Vladimir Stolović iz JP-a Srbijavode. Da bi akcije promovisanja zaštite prirode imale veći efekat potrebno je da postoji odgovarajuća kaznena politika prema onima koji zagađuju reke. Kakve kazne očekuju prekršioce najbolje pokazuje primer Kliničkog centra Srbije, iz čijih je kotlarnica još septembra 2004. godine u Savu izliveno oko 100 tona mazuta. Pre nekoliko meseci, Viši trgovinski sud doneo je presudu da Klinički centar plati kaznu od 120.000 dinara, a odgovorno lice, tehnički direktor Milan Musić, „čak“ 6000 dinara.

Jubilej: Deset godina Fondacije „Fridrih Ebert“

Fondacija „Fridrih Ebert“ je 25. maja 2006. godine proslavila svoj deseti rođendan u Srbiji. Povodom ovog jubileja organizovana je prigodna proslava u Koling klubu u Beogradu. Na proslavu su pozvane sve partnerske, prijateljske organizacije sa kojima je Fondacija „Fridrih Ebert“ sarađivala u proteklih deset godina. Proslavu su uveličali brojni predstavnici i predstavnice nevladinog sektora, medija, naučnih institucija, političkih partija, međunarodnih organizacija i diplomatskih predstavništava. Skup je otvorila direktorka kancelarije za međunarodni dijalog Fondacije „Fridrih Ebert“, Pia Bungarten, koja je u svom govoru istakla ciljeve i ideje za koje se Fondacija zalaže u preko 200 zemalja sveta u kojima radi na projektima demokratizacije i promocije socijaldemokratskih ideja i vrednosti – solidarnog, pravednog, otvorenog i modernog društva. Direktor beogradske kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ Hajnrih Zasenfeld govorio je u svom obraćanju o radu Fondacije u Srbiji, angažovanju na procesima demokratizacije društva i izgradnji modernog civilnog društva, dostojnog svog mesta u porodici evropskih država. Zasenfeld je istakao dugoročnost i kontinuitet u radu Fondacije na uspostavljanju i stabilizaciji demokratije u celom svetu. Goste je pozdravio i predsednik političkog saveta Demokratske stranke profesor Dragoljub Mićunović.

In memoriam

Ljubica Adžović, Romkinja poznata po ulogama u filmovima Emira Kusturice, preminula je posle kraće bolesti 23. maja u Sutomoru, u Crnoj Gori. Rođena je 1922. godine u Crnoj Gori. U anale kinematografije ušla je zahvaljujući zapaženim ulogama Hatidže u Domu za vešanje (1988) i baba Šujke u filmu Crna mačka, beli mačor (1998). Pored dva filma, snimila je i reklamu za cigarete „point“. Nekoliko puta nuđene su joj uloge u Nemačkoj, ali ih je odbila uz obrazloženje da radi samo sa Kusturicom, koji je za nju govorio da je prirodni talenat i upoređivao je sa nebrušenim dijamantom. Kad nije radila sa Kusturicom, Ljubica Adžović je živela od gledanja u karte turistima na Crnogorskom primorju. Kao deo ekipe nagrađivanih filmova svojevremeno je gostovala na Kanskom festivalu, gde se pojavila sa svojom tada dvanaestogodišnjom unukom Ajšom. Donedavno je živela u Francuskoj, zatraživši politički azil u toj zemlji zbog, kako je navela, problema sa mafijašima, koji misle da ona ima para pa joj prete. Ime Ljubice Adžović ponovo je dospelo u žižu interesovanja pre nekoliko meseci, kada je većina medija u Srbiji objavila da je Kusturičina glumica uhapšena jer je pokušala da proda svoje novorođeno dete. Kasnije se ispostavilo da se ne radi o njoj, već o njenoj daljoj rođaci koja nosi isto ime.

Ljubica Adžović rodila je devetoro dece, a koliko je imala unuka i praunuka ni sama nije bila sigurna. Sudeći po njenim izjavama za medije, taj broj se kreće između 280 i 300. Sahranjena je u Sutomoru.