Međuvreme

Skupština: Ministri i zastave

Srbija je proteklog vikenda dobila još jednu zgradu parlamenta. Zdanje u kome je do razdruživanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora zasedao savezni parlament, zvanično je, uz podizanje zastave Srbije i intoniranje himne „Bože pravde“, postalo Skupština Srbije. Kako je okupljenima u holu parlamenta rekao predsednik Narodne skupštine Predrag Marković, ovu zgradu poslanici će koristiti za različite sednice, a koje će to sednice biti, odlučiće poslanici izmenama Poslovnika. Marković je podsetio da je projekat zgrade završen pre sto godina, da su, u međuvremenu, prošla dva balkanska i dva svetska rata, da je „prošlo“ devet država, a da je ta zgrada na Trgu Nikole Pašića u Beogradu danas, prvi put zgrada Narodne skupštine Srbije: „Ako je trebalo sto godina da Dom Narodnog predstavništva u centru Beograda postane prvi put zgrada Skupštine Srbije, moramo da vodimo računa da se takve stvari mogu dešavati i u drugim oblastima, ali naša je obaveza da obezbedimo da i kroz sto godina sve ono što pripada građanima Srbije i Srbiji mora i dalje da bude Srbija.“ A pored izmena Poslovnika kojima će biti odlučeno koje će sednice biti održavane u novoj zgradi parlamenta, pred poslanicima će se ovog leta naći i Predlog izmena zakona o ministrima, koji je Vlada Srbije u ponedeljak zvanično dostavila Narodnoj skupštini. Prema ovom predlogu, broj ministarstava u Vladi Srbije bio bi povećan sa sedamnaest na devetnaest. Tri ministarstva bivše zajedničke države, Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose i ljudska i manjinska prava, prestaju da postoje i njihove nadležnosti preuzimaju republička ministarstva. Pojedine nadležnosti, koje su do sada pripadale Ministarstvu odbrane, preuzeće Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, kome će takođe pripasti i deo poslova kojima se do sada bavilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Vođenje Registra saveta nacionalnih manjina i sva pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina preuzima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sudstvo: Uzajamne optužbe

Predsednica Vrhovnog suda Srbije (VSS) je 23. jula u nedelju uputila pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku parlamenta Predragu Markoviću u kojem se navodi da su Skupština i Vlada odgovorni zbog toga što nisu vodili računa o kapacitetu sudova i obezbeđivanju dovoljno novca iz budžeta. Ona je zatražila hitnu izmenu Zakona o sudovima i dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Uz to, Petrović-Škero je prokomentarisala izjavu ministra pravde Zorana Stojkovića (da je problem srpskih sudova velika neažurnost i loš kvalitet) tvrdeći da neažurnost postoji zbog starih predmeta koji su posledica svega kroz šta je prolazila država više od 15 godina i dodala da je stanje u toj oblasti popravljeno, pre svega angažovanjem pravosuđa.

„Sudstvo traži materijalne uslove za rad, koji nisu samo plate. Traži dovoljan budžet za struju, telefone, troškove veštačenja obaveznih odbrana, dovoljan broj sudnica, vazduh u Palati pravde u kojoj se sudi bezmalo jedna polovina predmeta u Srbiji…“, izjavila je za B92 Vida Petrović-Škero. Komentarišući pomenuto pismo predsednice VSS-a, ministar pravde Zoran Stojković naveo je da građane muči neažurnost, nekvalitet i korupcija, „na šta ukazuje i Evropska zajednica“. „Kad parnica traje 20 godina, to govori o velikom neradu, troškovi bivaju znatno veći i za državu i za građane, a pravo se obesmišljava“, navodi se u saopštenju ministra. Konačno, reagovao je i Sindikat pravosuđa tražeći smenu ministra i predsednice VSS-a, kao i republičkog javnog tužioca Slobodana Jankovića, jer je ocenjeno da su rezultati njihovog rada loši. Sindikat je započeo akciju prikupljanja potpisa za njihovu smenu. Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, u izjavi za „Vreme“ objasnila je da se Sindikat ne stavlja na stranu nijednog aktera „prepiski“. „Tražimo i ostavku republičkog tužioca zato što već šest godina apelujemo na teško stanje a sada smo dotakli dno. I ministar pravde i predsednica VSS-a priznaju da je u pravosuđu kolaps, a ‘prepiskom’ pokušavaju da nam ‘zamažu oči’. Do sada su branili jedno drugo, a u suštini su jednako odgovorni za ovakvo stanje.“ Živanovićeva je optužila republičkog tužioca da je odgovoran za čistku najboljih kadrova u pravosuđu, poput Gordane Čolić, suspendovane tužiteljke Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu i Miroslava Vitorovića, odnedavno bivšeg zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal.

Aukcija: Licenca za Mobi 63

Juče je istekao rok za podnošenje obavezujućih ponuda za kupovinu mobilne mreže Mobi 063, nakon čega će u ponedeljak 31. jula biti održana javna aukcija na kojoj će biti izabran finalni kupac. U trci za kupovinu Mobija sada je ostalo osam kompanija: norveški Telenor, austrijski Mobilkom, Tele dva i Telia sonera iz Švedske, francuski Franstelekom, nemački Dojčetelekom, egipatski Oraskom i Emirati iz Abu Dabija. U slučaju da manje od tri kompanije dostave obavezujuću ponudu, prema pravilniku ona sa najnižim iznosom se isključuje iz daljeg učešća u aukciji, što bi trebalo da stimuliše ponuđače da odmah krenu sa boljim ponudama. „Aukcija će biti održana uz direktan TV prenos. Početna cena od koje će krenuti licitiranje neće biti 800 miliona evra (najniža moguća cena po kojoj bi Vlada Srbije bila spremna da proda Mobi), već najviša ponuđena cena u fazi podnošenja obavezujućih ponuda. Svako podizanje cene biće za 20 miliona evra. Ukoliko u jednom trenutku dva ponuđača budu nudila isti iznos, pobednik će biti kompanija koja je inicijalno pre početka aukcije ponudila veću cenu. Na kraju, u malo verovatnom slučaju, da su isti ponuđači ponudili istu prvu cenu, bacaćemo novčić i tako odlučiti ko je kupac Mobija 63 i licence, ali u praksi ne očekujemo da se to desi“, kaže ministar finansija Mlađan Dinkić. On dodaje da će učesnicima finalne aukcije biti dozvoljeno da budu u stalnom telefonskom kontaku sa kolegama u matičnoj zemlji, što će im ostaviti mogućnost da podignu cenu ukoliko licitiranje bude „gusto“. „Razradili smo sva pravila u teoriji kako bismo položili maksimalan pritisak na ponuđače da daju što bolju cenu“, objašnjava Dinkić. Pobednik aukcije će osim vlasništva nad kompanijom automatski dobiti i licencu za mrežu mobilne telefonije. Vlada Srbije se obavezala da u naredne dve i po godine neće izdati licencu za treću mrežu ukoliko se ne pojavi kompanija koja bi bila spremna da treću licencu plati više od druge. Minimalna cena licence koja će biti dodeljena na predstojećoj aukciji procenjena je na 320 miliona evra.

Sport: Đekna

Mlada košarkaška reprezentacija nepostojeće SCG osvojila je šampionat Evrope u kategoviji igrača do 20 godina. Tim koji je predvodio Miroslav Nikolić, pomoćnik Želimira Obradovića iz perioda kada je ovaj sa reprezentacijom osvojio svetsku i evropsku titulu, došao je do prvog mesta bez poraza, čime je pobeda još ubedljivija. U finalu je poražena ekipa domaćina Turske i to igrom koja je podsećala u svojoj poetici na onu reprezentacije SRJ s kraja devedesetih godina prošlog veka. Dakle, snažna, angažovana odbrana i dobar kontranapad. Deprimiranu naciju je ova pobeda pomalo digla iz čamotinje koja nas je pritisla posle niza neuspeha seniorskog tima na poslednja tri velika takmičenja. Od vrućine i od konstantnih razočaranja u košarku potresene građane otrgla je pomalo i činjenica da su u trenutku intoniranja himne pobedničkoj ekipi na prvenstvu u Turskoj mladići sa zlatom oko vrata, svi kao jedan, otpevali Hej Sloveni, himnu koju niko neće. Prizor je izgledao kao slika iz daleke prošlosti i još je bilo čudnije jer su pesmu pevala deca koja su rođena nešto pre raspada države čija je to himna zaista bila. Ova činjenica ima nekoliko značenja. Prvo, trener je uspeo da na pravi način oformi ekipu, da napravi pravi tim koji svoje pojedinačne kvalitete podređuje kolektivnom interesu i da ih okupi ispod simboličkih obeležja države koje više nema. Igrači su to prihvatili i uspeh nije izostao. Drugo, za razliku od nekih drugih sportista, ovi su pokazali da ako si već na takmičenju, onda treba da se boriš, prvenstveno za tim za koji nastupaš, tim pre što je dolazak u tim tvoja lična odluka. Treće, u kontekstu sveopšteg raspada košarkaške organizacije, izostanka motivacije kod nekih igrača da igraju za reprezentaciju i svakodnevnog prepucavanja ljudi iz košarke, ovaj uspeh govori o tome da je sama igra mnogo dublje ukorenjena, da je daleko više popularna među omladinom i decom i da nema načina da „bunar talenata“ presuši.

Četvrto, pobeda i himna nagnali su neke domaće dnevnike da objave da je to poslednje intoniranje himne Hej Sloveni na nekom takmičenju, ali u to ne bi trebalo biti toliko siguran. Vaterpolisti će u Beogradu braniti evropsko zlato pod kapom SCG i pod himnom stare države, pa bi bilo očekivano da se ova poljska melodija čuje još najmanje jedanput. A šta je sa Šakotom i njegovim momcima? Oni rade u miru i to je dobro. Od njih se ne očekuje ništa.

Divčibare: Lepotice i pop

I ove godine, u subotu, 22. jula, na Divčibarama, drugi put za redom, održana obnovljena turistička manifestacija Beli narcis. Organizator, i ostalo, Udruženje građana Divčibare, čiji predsednik Stojadin Pavlović, koji je i predsednik mesne zajednice Divčibare, te starešina crkve svetog Pantelejmona u toj zajednici. Drugi put zaredom Ministarstvo turizma za svog partnera, u razvijanju turizma i Divčibara, izabralo Udruženje građana, i za Beli narcis prebacilo predsedniku i popu Stojadinu, vele, najmanje milion i šesto hiljada dinara. Na tu okolnost, davanja para nevladinoj organizaciji, odnosno popu, Ministarstvu se javilo JP Valjevo turist, koje je jedino nadležno i dužno da se bavi planiranjem, razvojem, itd., turizma u opštini i na Divčibarama. Odgovora nije bilo, pare stigle popu Stojadinu, koji se, pored tolike obaveze, dao i u pos’o privatnog razvijanja turizma: takoreći u centru Divčibara kupio 12 ari placa i rešio da zida komercijalni objekat od 600 kvadrata, za koji je, opet vele, dobio kredit Ministarstva turizma. Radovi trenutno u zastoju, naišlo se na tvrd teren, kamen, angažovana teška mehanizacija, koja samo brekće, i samo smeta prvom komšiji Dragoljubu Mićunoviću, jeste onom, koji uz’o da se žali, bez rezultati, zbog buku, i jerbo njemu nije dozvoljeno da na istom placu podigne montažni objekat, a sad se pop ukopava, i to sa svi papiri. Ali, ajde da vidimo kako je popu Stojadinu išla manifestacija Beli narcis. Bila subota, bilo pre podne, i bila vrućina. Bina daščana, imena sponzora, na nosećem panou piše Pokrovitelj Ministarstvo trgovine turizma i usluga. Pop Stojadin se izjavljuje Radio Valjevu, RTS-u, drugim televizijama, Udruženje građana Divčibare, zajedno sa MZ-om Divčibare, zajedno sa svim ljudima dobre volje, uspelo da se Divčibare nađu na medijskoj mapi Srbije… Tu je podne, vrućina postaje vruća, u publici 16 đaka plus 16 domaćica plus šesnaestoro koje je tu iz svojih razloga, Spasoje Krunić se ne računa jerbo je, sa psom, bio u prolazu. Voditelj kaže, Dobar dan dobri ljudi, na bini zdravičar, Dragiša Simić Runda, S Divčibara pozdravljamo sve/ pomoz’ Bog vama braćo i sestre… Sve otvori državni sekretar turizma u Ministarstvu trgovine i turizma, Gordana, neki vele Todić, neki vele Tadić, uglavnom, letnja haljina sa veliki cvetovi, Dragi prijatelji, posetioci ove divne planine… Bi grupa pevača iz Kosjerića, Ljubili se ko što smo i prije/ krepili se vodom iz testije… folklor iz Pazove. U defile izađe 15 lepotica, sve u haljinice, sve u kreacije po narodni motivi, sve od tankog srpskog platna. Stiže pevač Keba sa ćerka koja isto pevač, vele u paketu 2500 evra. Nastupi, nazvavši svima Dobro veče u po bijela dana, poče da vrtiguzi, ćerka Keba, bi i sami Keba, sve na matricu, Što u meni ima, neću dati tebi, daću Ciganima… Devojke opet u defileu, opet u tanko srpsko platno, opet i Keba, Aaa lililili, ove noći svi su pijani, pop Stojadin poverava reporteru svoju brigu, svoje zadovoljstvo, Važno je da lepa slika ode u svet. Devojke izađoše treći put, žiri odluči, mis Beli narcis je Jovana Šargić, lentu joj stavi pristigli pomoćnik ministra turizma Radivoje Pirgić, ko i ostali i on iz SPO-a, na binu se pope i državni sekretar turizma, reče o uspešnoj saradnji Ministarstva i lokalne zajednice, dopuni je pomoćnik ministra Radivoje, Ovogodišnja revija je bila uspešna, uspešnija nego prošle godine…

Akcija: Za decu bez roditelja

Sredinom aprila, kompanija Delta holding pokrenula je program podrške za decu bez roditeljskog staranja pod nazivom Fond za budućnost. Ideja akcije je da se deca koja danas žive u domovima za decu bez roditeljskog staranja, bez jasne predstave šta će sa njima biti kad odrastu, izvedu na put tako što će im do završetka školovanja biti pružena materijalna i moralna pomoć i obezbeđeno dodatno obrazovanje. Takođe, po završetku školovanja biće im obezbeđen posao i na taj način stabilna egzistencija. Preuzeta je briga o 30 dece iz četiri beogradska doma. Osim redovnih obaveza u školi, ona u okviru programa Fond za budućnost pohađaju specijalizovane kurseve i radionice za profesionalno usavršavanje, koje organizuje Trening centar Delta M i stručna agencija za konsalting. U cilju njihove bolje socijalizacije biće organizovan letnji kamp na kojem će se deca zabaviti, ali i učiti praktične veštine neophodne za njihovo buduće zaposlenje. Početkom avgusta, deca iz domova za nezbrinutu decu otputovaće u bugarsko letovalište Sunčev breg. Tokom njihovog boravka na moru profesionalni treneri svakodnevno će organizovati radne programe na plaži. Na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, predviđeno je da uz ovu decu na kamp krenu i deca koja su odrasla u porodicama pa će im se u Bugarskoj pridružiti i 20 učenika iz PTT internata, čiji će boravak na bugarskom primorju sponzorisati Telekom Srbije.

Brza vožnja: Crno na belom

Aleksandar Nikitović, šef kabineta premijera Vojislava Koštunice, poslao je redakciji „Vremena“ prošle nedelje fotokopiju uplatnice kojom potvrđuje da je platio kaznu za saobraćajni prekršaj u iznosu od tri hiljade dinara, kao i policijski zapisnik sa lica mesta. Podsećamo, Nikitović je 10. jula zaustavljen na Pančevačkom putu, kod beogradskog naselja Krnjača, zbog prebrze vožnje. Kako je saobraćajna policija utvrdila prilikom radarske kontrole, Nikitović je vozio brzinom od 60, iako je ograničenje na toj deonici – 40 kilometara na čas. Kaznu je platio 12. jula, a prekršajna prijava nije pocepana kako je „Vreme“ izvestilo u broju 811.