Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Ako vas nešto o kupinama zanima, pa ih guglujete po engleski, blackberry, dobićete podatke o – mobilnom telefonu.
Tojest o pametnim telefonima, pametnim tabletima – uključujući i onaj čije se ime, uz malo mašte, može prevesti kao knjigra, PlayBook… I još o različitim dodacima tj. aplikacijama, programima, društvenim zajednicama, klubovima obožavalaca i druženju, mogućnostima koje nudi u poslovanju – podrazumeva se uspešnom, višestrukoj, potpunoj i sveobuhvatnoj ljubavi proizvođača/prodavca prema korisnicima i, najzad, adresama prodavnica gde se dotične „kupine“ kupuju.
Nije čudo što je Blekberi među telefonima stekao reputaciju koja opravdava cenu. Ali, ipak i uprkos, Blekberi je u paljevini i pljački Londona izneverio.
Ako novine ne lažu, bez otpora proizvođača/dilera policiji je omogućeno da prisluškuje i prati – tako se nekad zvalo, sad je to „presretanje“ – komunikacija vlasnika Blekberi telefona. Nije mala stvar, ako je bar deo reputacije u poslovnom svetu pomenuta sprava stekla zato što je, za razliku od „običnih“ mobilnih, teško prisluškivati.
To je možda samo jedna od urbanih legendi, ali – i ako jeste – pokazuje rep od jedne sasvim druge mačke. Tojest da je tajno prisluškivanje i snimanje u obliku „video zaštite“, čitanje elektronske pošte i kontrola interneta po ključnim rečima ovog demokratskog ili onog drugog ili trećeg režima – postalo svakodnevna rutina. Kao i tajni zatvori, kao i mučenje spram kog je inkvizicija malo dete.
Svojevremeno zastrašujuća fikcija Orvelove 1984 evoluirala je u politički horor Velikog brata, da završi kao zadovoljstvo miliona televizijskih gledalaca u gledanju svega što su bestidne budale spremne da javno rade. Petnaestak godina posle Orvela, Entoni Bardžis 1962. objavljuje Paklenu pomorandžu (A Clockwork Orange), strašnu priču o „bezrazložnom“ maloletničkom nasilju koje se „leči“ sofisticiranim ispiranjem mozga.
Sad imamo sve to: bezrazložno nasilje, razbijanje i pljačku. Samo što ih sad sprovode punoletne države, a ovo maloletničko rešavaju „presretanjem“. Blekberi jer tu samo metafora.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
