Živimo u kulturi slavnih (celebrity culture). Zvezde, famozni, poznati, čuveni, džet-set, trendseteri nam gotovo čitav vek prodaju životni stil, glamur, raskoš, produkte za ulepšavanje i iluziju da su nas pustili iza zavese.
Britansko kraljevsko venčanje („kraljevski šou-biznis“, 120 miliona evra prihoda za London), 29. aprila 2011. uživo prenošeno iz Londona za milionski TV auditorijum, učilo nas je i odgovarajućem odevanju i etikeciji kojom moramo ovladati pre nego što sutra postanemo „Vaše visočanstvo“.
Zar nije ona Kejt otelotvoreni dokaz da i mi možemo da se popnemo na balkon i da budemo obožavani?
Taj san, izgleda, ima i drugu stranu: usred raskošnog kraljevskog venčanja svetski hit je postala trogodišnja Vilijamova kumica Grejs van Kutsem, koja je, kad su se pojavili Vilijam i Kejt na balkonu Bakingemske palate, prekrila uši, s ljutitim izrazom lica. Smetala joj je buka, a i bila je besna zato što joj nisu dozvolili da se vozi u kočiji…
Gledamo njihovu raskoš, njihovu opremu, njihov pribor, njihova kola, mesta gde večeraju i gde putuju i, u sebi negde ljuti zato što nismo pozvani u kočije, čekamo ih na krivini zvanoj „i bogati plaču“, pa umesto komšija, uz snimke paparaca i uz kreativnu pomoć trač rubrika, ogovaramo te strance iz belog sveta. Formula nije nova. Naslov iz 1964: „Koliko dugo može Ričard Barton da drži Liz Tejlor i svoj liker?“
Nekada se ipak podrazumevalo da glumci, pevači, autori, umetnici, sportisti i balerine imaju talenat da bi postali poznati. Pre interneta vrata slave čuvali su agenti, menadžeri, direktori filmskih studija i urednici. Sada kroz mnogo poroznija vrata slave lakše prolazi sramota.
U popularnoj štampi taj zasun je otvorio još 1925. onaj Volter Vinčel, bivši glumac u vodviljima, prijatelj jednog gangstera u vreme prohibicije i trač- kolumnista u listu „Njujork dejli miror“, pišući o tome ko s kim ima romansu, ko se smuca s gangsterima, ko je bolestan, ko umire, ko ima finansijske teškoće, čija žena ima aferu i o desetinama drugih tajni.
Za neke sociologe, kultura slavnih je nešto frivolno i trivijalno, u poređenju sa siromaštvom, rasizmom ili kriminalom, a drugi pak kažu da su sage o famoznima zapravo crni ekran na koji mi projektujemo svoje aspiracije i brige, konfliktne ideje o ljudskim odnosima, o braku, porodici, polu, seksu, rasama i klasama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
