Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Malo im je što nam određuju ko mora u zatvor i do kada
Ako ste depresivni ovih dana, a hoće to u proleće, u Srbiji naročito, predlažem da pogledate neki novi spot. Na primer onaj za kroasane koji su – kako proizvođač kaže – pečeni da vam izmame osmeh. Ne znam da li su ih baš zato pekli, ali bi taj efekat mogli da postignu samim spotom. Kad bismo im se mi tako lako dali. A neko se baš potrudio da nas isprovocira. U trideset sekundi, pregršt osmeha – neusiljenih, spontanih, slučajno uhvaćenih, poziranih, dečjih, rasnih, sa mnogo belih zuba, sa malo crnih zuba… I svi začinjeni poučnom pesmom „kad se smeješ i svet se smeje s tobom“. Ali, džabe im posao, nema ko da ih čuje. Ne bismo im se mi nasmešili pa da su još toliki. Jes’, pa da neko pomisli da smo pobudalili. Da ispadne da se stvarno smejemo ko ludi na brašno, i to na brašno za koje i sami kažu da je specijalno i „pečeno da nam izmami osmeh“. Ma da nije i to neka zavera? Mora da jeste čim je sve na engleskom, i slogan i pesma i osmesi. Znači, samo onaj ko razume može da se nasmeje. A šta da rade oni koji su pod svim reformama morali da uče ruski? Ne samo da je genijalni plan o prisajedinjenju Rusiji i Belorusiji propao (stvarno, šta bi s tim?) pa sad ispada da su džabe učili taj jezik nego bi neko još i da ih diskriminiše pa da ne mogu ni da se smeju. E, vala, u inat ima da se smeju makar na silu. Neće nama neki Zapad da određuje ko može, a ko ne može da se smeje. Malo im je što nam određuju ko mora u zatvor i do kada. Od osmeha mogu biti izuzeti jedino najviši predstavnici vlasti – ako ih i vidimo da se osmehuju, biće to samo na ispraćajima ili dočecima haških optuženika.
A ako ipak spadate u onu grupu koju ovaj i slični spotovi mogu da, makar na trenutak, razgale, da vam stvarno izmame osmeh i učine da celog dana pevušite i, bez straha od osude sredine, šetate sa osmejkom na usnama, toplo vam preporučujem da ne ispuštate daljinski iz ruke. Jer nikad ne znate kad će da naleti ona strašna reklama. Ona u kojoj se žena skida do gole kože pa i šire, odnosno dublje. Ona u kojoj se prvo siti nagledamo celulitnih butina (pa i višlje), da bi zatim žena zbrčkala kožu na bedrima i svukla je kao da su pantalone. Dobro, hteli su da kažu da je to nekakav celulit-terminator. I još su hteli da kažu kako oni vrlo dobro znaju da je san svakoga od nas da bez muke postigne instant rezultate (priznajte da ste i vi odigrali barem jedno kolce lota dok je „sedmica“ bila onolika). Ali, zar nisu mogli to nekako lepše da nam kažu? Manje odvratno za gledanje i zamišljanje? Verovatno nisu, svakako ne isti ljudi koji su ovakav spot smislili. Nije njima bio cilj da nas oraspolože, kao što je bio onima koji su smislili reklamu za kroasane. Oni su, ovi celulit-kreativci, više stara škola – kritikuj i zaplaši, a onda ponudi lako rešenje u obliku svog proizvoda. Kao što naši političari rade. I, kako vidimo, ne ide im ni tako loše. Uvek se nađu oni koji, zavedeni strahom, za svaki slučaj kupe njihov politički program ili anticelulit kremu, svejedno. Ionako ni jedno ni drugo neće imati efekat koji su nam obećali. Pa kad je već tako, ajde onda da glasamo za bore. Bore-smejalice. Bar dok traje proleće. Možda nam neko zaista uzvrati osmeh.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve