Kakav direktor je potreban Institutu za onkologiju?

Kada su pre pet i po meseci zbog malverzacija sa citostaticima pohapšeni čelni ljudi sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), teško da je iko mogao da pretpostavi da će ova ustanova brzo vratiti poljuljano poverenje, a kamoli napraviti red u poslovanju. Prošlog četvrtka dobili smo uverenje da je u zemlji Srbiji, ipak, moguće u kratkom vremenskom roku uspostaviti red i postići dobre rezultate bez mnogo kukanja i „izvlačenja“ na nesavesnost prethodne uprave

Od avgusta prošle godine do danas, Institut je ostvario uštedu od 106 miliona dinara u kupovini određenih citostatika, ukinute su liste čekanja na operacije, na pedijatrijskom odeljenju nema čekanja za bilo koji vid zdravstvene zaštite, a pacijentima su konačno postali dostupni terapije i lečenje po svetskim standardima. Da ovi rezultati nisu samo mrtvo slovo na papiru najbolje svedoči utisak samih pacijenata – do oktobra 2010. godine zaštitniku prava pacijenata pismeno se žalilo u proseku tri do pet pacijenata dnevno. Od 1. decembra 2010. godine do danas žalila su se ukupno – tri pacijenta.

Rukovodstvo koje upravlja Institutom poslednjih pet meseci kaže da im nije bilo teško da povrate poverenje svojih pacijenata, „jer su svi segmenti unutar Instituta, sve klinike, prvenstveno na čelu sa svojim upravnicima u okviru tih službi, najnormalnije radili svoj posao“.

„Pre pet meseci 275 žena je čekalo na operaciju tumora dojke, sa prosečnim čekanjem od četiri do šest nedelja“, kaže za „Vreme“ direktor Klinike za onkološku hirurgiju dr Srđan Nikolić. „Izuzetnim zalaganjem svih zaposlenih i rešenošću da povratimo poverenje pacijenata, uspeli smo da promenom organizacije prijema, promenom rada konzilijuma listu čekanja svedemo na nulu.“ To znači da danas, posle šest meseci, svaka pacijentkinja sa potencijalno malignim tumorom dojke koja dobije odluku konzilijuma da joj je potrebno hirurško lečenje bude primljena u roku od jednog dana i sutradan operisana. Dr Nikolić još navodi da je u poslednjih šest meseci u hirurškim ambulantama Instituta pregledano 18.902 pacijenta, a da su u ambulanti za prve preglede dojke pregledane 6072 žene. U istom periodu urađeno je oko 3700 operacija, odnosno u proseku 112 operacija po hirurgu i 370 anestezija po jednom anesteziologu.

Apoteka je neophodne količine lekova uspela da nabavi za 163 miliona dinara, iako je cenovnikom Republičkog fonda za tu namenu planirano 269 miliona dinara. „Kriterijum je bio kvalitet lekova (dokumentacija koju daje Agencija za lekove) i cena. Timski požrtvovan rad je prisutan sve vreme i nadam se da ćemo sa odgovarajućim sredstvima uspeti da odgovorimo svim potrebama“, kaže specijalista farmakoinformatike mr ph. Tatjana Tomić.

U septembru je došlo do promena i na Klinici za medikalnu onkologiju. Dr Svetislav Jelić, jedan od pionira moderne hemioterapije u našoj zemlji, koji je njome rukovodio više od 20 godina, prepustio je inicijativu u vođenju Klinike nekolicini mlađih lekara. „Stručni kolegijum naše klinike je već 20. septembra prošle godine uputio Republičkoj stručnoj komisiji za citotoksične lekove Ministarstva zdravlja Predlog izmena i dopuna B i C liste, kojom bi se lista dovela u sklad sa široko prihvaćenim međunarodnim stavovima o lečenju u onkologiji“, kaže dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju IORS. „Ovaj predlog je pozitivno ocenjen u komisiji Ministarstva i upućen je u RZZO na razmatranje u decembru 2010. U očekivanju promene Pravilnika, na Klinici za MO se postupa striktno prema slovu Pravilnika, osim kada kolegijum lekara Klinike, razmatrajući pojedinačne slučajeve, ne zauzme drugačiji stručni stav“, kaže dr Radosavljević.

Sagovornik „Vremena“ još navodi da je u poslednjih pet meseci pojačan stručni i naučni rad, ali i da je promovisan princip ponašanja „bratstvo po profesiji“. „Promovišu se otvorenost u komunikaciji, solidarnost, dogovori“, kaže dr Radosavljević. „Ovo nije reakcija na prethodno loše stanje, jer su lekari i sestre i do jula 2010. radili podjednako uspešno i mnogo, već potreba da se ublaži neminovni zamor materijala, da se posle otrovne kiše koja je lila po nama osetimo dostojnim lekara, da vratimo osmeh i zadovoljstvo što radimo zajedno. S moje strane uvek će biti pozdravljeni lekari koji prepoznaju strahove i patnju pacijenata, koji ne mogu da se distanciraju od te patnje, oni u čijim očima pacijenti mogu da prepoznaju žar solidarnosti, oni čiji osmeh budi novu, makar i slabašnu nadu. Takve lekare se trudimo da školujemo, takvu vrstu borbenosti, znanjem i osmehom, želimo da unapredimo. Tako i vidimo budućnost Klinike, ali i sa punim rafovima lekova i istraživačkom košnicom u laboratorijama IORS-a“, kaže dr Radosavljević.

Konkurs za direktora Instituta zatvara se 18. februara. Mediji su proteklih dana pisali da će Socijalistička partija Srbije predložiti kandidata za to mesto, među kojima je pominjan i Vladimir Đukić, direktor Urgentnog centra. Članovi privremene uprave – s pravom – očekuju da će novi direktor te institucije biti izabran po stručnosti, a ne po političkoj pripadnosti.