Do dna

Dobro, i do sada je bilo strašno, ali ovo…! Nisam baš očekivala da najednom postanu kreativni i/ili moralni gorostasi. Kad reklamirate cigarete, to sa moralom je ionako klimavo, ali baš stoga može i čak bi moralo da bude jako kreativno jer vas zakon toliko ograničava. Izvinite, od uzbuđenja sam zaboravila da kažem o čemu pričamo – videla sam novu Fast reklamu. Ovoga puta nije za ono što se kupuje na trafici, a nisu novine, a kobajagi nisu ni cigarete ni kobajagi internet nego za energetsko piće! Ako ste videli spot – šta da vam pričam, ako niste – vi ste moj čovek! Hoću da puknem ako ovo ne prepričam nekome. Elem, on zaustavlja kabriolet, devojka ulazi, u ruci joj konzerva, u konzervi slamka. Kad sedne, konzerva joj je pored krila i lepo vidimo dejstvo – devojci se zadiže prvo suknja, a potom i bluza. E, sad, pomislili biste da je to dovoljno da shvatimo poentu, ali ne – zaplet tek počinje. Kad mladić vidi kako konzerva dejstvuje, on je izbezumljeno (ne šalim se, stvarno izbezumljeno!) otima od devojke i… Ajde pogodite gde je stavlja (konzervu, ne devojku). Ne vredi, ne mogu da sačekam, moram ja da vam kažem – stavlja je sebi u krilo! Ne, ne na kolena nego – baš tamo! Bukvalno! Ali ni to nije kraj. U sledećem kadru auto odlazi, a mladić nonšalantno baca konzervu na drum ili čak zelenu površinu, ne sećam se. Ako ništa drugo, ovaj detalj u scenariju izmenio bi svaki klijent jer ne želi da se njegov brend nepotrebno povezuje sa ružnim manirima, o prljanju okoline i zagađivanju prirode da i ne govorim. No, kad je propustio da izmeni sve prethodne kadrove, zašto bi na ovom trenirao finoću? Posebno kad bačena konzerva još treba da odigra svoju ulogu. Završni udarac sledi – slamka koja je dotad bila presamićena, najednom se uspravi, odnosno, da prostite – digne. Pod odgovarajućim uglom. A za slučaj da bi nekom maloletnom ili maloumnom promakla ova caka, tu je i slogan: „Fast energy. Diže!“ Pa izvolite, poslužite se, ako niste gadljivi.

Da smo pravno uređena država, kao što su nam predizborno pretili da ćemo postati, cigarete ne bi smele da se reklamiraju čak ni kroz takozvane alibi proizvode – to vam je kad se žvake, kondomi, internet ili pića zovu isto i izgledaju isto kao i neke cigarete. A tek ne bi smela devojčica da reklamira takav alibi proizvod, kao što je Fast internet radio, ali i o tome smo već pričali. S druge strane, razumem i njih – ako mogu druge cigarete, ako mogu lekovi, ako mogu žestoka pića, što bi samo oni poštovali zakone. Dobro, ali ako već krše zakon, zar su morali baš ovako prostačkom reklamom to da rade? Pa, ako mogu drugi… I eto kako smo se zaglibili. Nema tako lošeg primera na koji se mi ne bismo mogli ugledati. I lepo se, argumentovano, pozvati na njega. Ako može Velja, što ne bi mogao i Toma? Naročito posle Voje mu. A ako mogu oni i ništa im ne fali, štaviše, što ne bi mogli i ovi ostali? A ako to može na televiziji, što ne bi moglo na ulici? A ako može na ulici, što ne bi moglo i u kući, gde vas tek niko ne vidi? Dobro, videće posle modrice, ali uvek možete da se vadite na koru od banane ili vrata koja znaju da udare čoveka. A ako mogu odrasli, što ne bi mogla i deca? Pa bar ona mogu da se vade na nezrelost. A ako mogu… i tako u beskrajon!

I stvarno, a što pa ne bi moglo? A i ko će da nam zabrani ili bar povuče crtu preko koje se ne sme kad lepo vidimo da i oni, ako ne to, a onda ono drugo rade? Šta treba – sami da povučemo crtu?