Izraz demokratski deficit nedavno se ponovo pojavio u javnom saobraćanju, baš u tekstovima u kojima se raspravlja o Evropskoj uniji. Ona je obično u neprilici kada dođe u priliku da konsultuje ljude. To se videlo na irskom, francuskom i holandskom referendumu o Lisabonskom ugovoru (2005–2009). Prošle godine izlaznost na izbore za Evropski parlament bila je samo 43 odsto, najniža od kada se ti izbori održavaju.
U jednoj studiji zagrebačkog Centra za evropske studije skicira se „standardna verzija“ demokratskog deficita: jačanja izvršne vlasti, slabljenja parlamentarne kontrole, slab Evropski parlament, nepostojanje „evropskih“ izbora…
BBC objavljuje izveštaj o tome da institucije EU pokušavaju da odgovore na prigovor onih glasača koji dovode u pitanje njihov legitimitet i započinju razgovor o evropskim građanskim inicijativama. Lisabonski ugovor preporučuje da EU omogući neki oblik direktne demokratije po striktnim pravilima: da inicijative budu panevropske, nikako lokalne, ne manje milion potpisa iz „značajnog“ broja članica EU, da bi se na primer moglo inicirati donošenje nekog zakona u Briselu. Problem je, sudeći po izveštaju BBC-ja, i to kako da se zaštite liberalne i antidiskriminacione vrednosti garantovane EU ugovorima. Neki desni Austrijanci potpisima hoće, na primer, da spreče da se Turska pridruži Uniji.
Te peticije se skraćeno zovu ECI, po engleskom the European Citizens’ Initiative. U briselskom novogovoru se inače gotovo sve obeležava skraćenicama, kao što su se boljševici nekad služili kovanicama, pa je prolet–kult bio proleterska kultura, a demokratski deficit bi bio dem–def. Mi smo, vo vremja ono, sa SIZ-ovima (samoupravna interesna zajednica) bili izgleda bliži evropskoj nego boljševičkoj praksi.
Takvih inicijativa već ima prilično. U jednoj internet kampanji pokušavaju da onemoguće Brisel da nameće direktne poreze. Danski socijaldemokrata Dan Jorgensen skuplja potpise i traži da se vreme u kome žive životinje moraju biti transportovane skrati sa nekoliko dana na osmočasovni limit. Početkom oktobra ekološka grupa Grinpis sakupila je milion potpisa protiv sejanja genetski modifikovanih (opet skraćenica) GM useva u Evropi, što je odgovor na odobrenje Evropske komisije da se seje GM krompir. Kod Vojnoviča je bio izraz puks, za biljku s korenom paradajza i cvetom krompira, a po zakonima naučnog progresa, trebalo je da ispadne obrnuto…
Tako to često biva i s demokratijom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
