Carski toalet

Za ovo mesto kaže narod da tamo i car ide peške… Da li zato ili zbog blizine Galerijeve palate, ili što se dugo čekalo na jedan ovako savremen objekat koji je morao da ispuni mnoge uslove da bi bio izgrađen u blizini arheološkog lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a, tek zovu ga Carski toalet. Da posetioci osim lepota palate iz III veka n.e. primećuju i razne druge stvari u okolini, dokaz je i to što je vizuelno rešenje za obeležavanje toaleta za dame i gospodu izazvalo pažnju i laika i stručnjaka za dizajn. Autor Slađan Ristić, radnik zaječarskog muzeja, skromno objašnjava da je ideja došla spontano, a brzina je kod nas glavna motivacija: „Nisam, naravno, imao puno vremena, morao sam brzo da smislim rešenje koje će moći da se izvede na neravnoj podlozi, da se vidi sa određene udaljenosti i da jasno kaže gde je kome mesto.“

Uz sve stroge uslove koje je morala da ispuni gradnja ovog sanitarnog objekta u blizini Romulijane, Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog muzeja, kaže da oznake nisu bile definisane pa je Slađanu dao slobodnu volju da ih osmisli. Osim zadovoljstva što je konačno toalet dobio upotrebnu dozvolu, direktor nije imao vremena za analizu detalja, ali su mu turisti skrenuli pažnju da ima jedinstvene oznake i da su veoma dobre. „Zbog svih, čak i stručnih ljudi koji su odali priznanje vizuelnom rešenju, mislim da Slađanovu ideju treba da zaštitimo, kako je ne bi kopirali“, kaže Dimitrijević.

Inače, u Narodnom muzeju „Zaječar“, koji brine i o našem jedinom arheološkom lokalitetu pod zaštitom UNESCO-a (2007) „Feliks Romulijani“, znaju kakav talenat u rukama ima Slađan Ristić. Kada je pre šest godina iz Fabrike „Porcelana“ gde se prekvalifikovao u tehničara za dizajn forme, prešao u muzej, vrlo brzo je osim suvenira počeo da izrađuje kopije najznačajnijih eksponata sa Palate. Tako su tri njegove replike Galerijeve glave danas u muzejima Nemačke i Velike Britanije. Da bi posetioci na više mesta imali priliku da se upoznaju sa najznačajnijim delovima arhitekture sa Romulijane, Slađan je napravio verne kopije pilastra, arhivolte, glave Jupitera, Herkula… Poslednji zahtevan posao bila je izrada replike „Scene iz lova“ koju su prošlog leta otkrili domaći i nemački arheolozi, a pretpostavlja se da je fragment velike skulpture Tračkog konjanika.