Car je (bin)go!

Nova društvena igra u svetu zove se bullshit bingo. Igra se na sastancima i predavanjima, a cilj je da uhvatite govornika u korišćenju onih fraza i floskula koje tako ozbiljno zveče, a tako malo znače. Onaj ko u nečijem izlaganju ulovi pet kojekakvih „procesa evroatlantskih integracija“, „standarda pre statusa“, „više od autonomije, manje od nezavisnosti“… objavljuje „bingo!“ što je, priznaćete, mnogo pristojnije nego da govorniku u lice, a u prevodu kaže: „ala sereš…!“, kao što bismo to mi najradije uradili, samo kada bismo smeli ili kada bi mogli da čuju nas sa ove strane televizora. Govornicima za utehu – to što ovi mladi, obrazovani i još neiskvareni ljudi, po konferencijskim salama igraju bulšit bingo, istovremeno znači i da pažljivo i aktivno prate šta im se servira, što se ne može reći i za ostatak publike.

Zamislite samo kada bi se ova igra primenila kod nas. Kako zašto da se primeni? Pa zato što mi i inače „primenjujemo pozitivna svetska iskustva“ (jedan!), „pratimo najnovije svetske trendove“ (dva!) i naprosto obožavamo da se „usklađujemo s normama i principima koji važe svuda u svetu“ (tri!), naročito kad „usklađujemo cene“ (četiri!), a devalviramo plate i penzije jer je to „prirodno za period tranzicije“ (bingo!) te bi nas primena ove nove društvene igre uvela u sam vrh svetskih zbivanja (jedan!). A kad ova igra zaživi (dva!) – eto nama pozitivnih posledica po rast i razvoj, kao i po ukupna buduća zbivanja (tri!). (Sad nastavite sami da jurite svoj bingo, ja sam jednom već pobedila.)

Na kakve pozitivne posledice mislim? Na poboljšanje mentalne i verbalne higijene, za početak! Zamislite, na primer, skupštinsku salu i u njoj poslanike kako pomno slušaju sva izlaganja, nešto beleže i svako malo uzvikuju – ne pogrde i psovke, nego – bingooo! U pauzama upoređuju listiće, dodeljuju nagrade, proglašavaju pobednike. A sve to prenosi državna, pardon, „nacionalna televizija“ – bingo! (izvinite, ipak nisam mogla da se uzdržim), koja uvodi i specijalnu gala predstavu na kojoj se proglašavaju bulšit bingo pobednici – naravno u adekvatnom prevodu na srpski jer javni servis građana na vlasti (kako obično doda moja prijateljica) mora da pazi na jezik i da obavlja obrazovno-vaspitnu funkciju. Kad je reč o toj funkciji – šta RTS-u znači ona oznaka „ženski film“ u najavama? Je li to onaj obećani uticaj na pravilno formiranje mladih zbog kojeg treba da plaćamo pretplatu? Kad su već preuzeli američki žargonski izraz, što ga onda nisu i dosledno preveli kao „film za kokoške“? I hoće li, sve vodeći brigu o rodnoj ravnopravnosti (kao što državna televizija i treba), one filmove sa mnogo pucačine i … (umalo mi ne izlete bezobrazluk) da najavljuju kao „muške“?

A zamislite kad bi bulšit bingo prerastao u nagradnu igru za gledaoce. Kad već moramo da slušamo sve i svakoga (ko da nam Bog nije dao daljinski), bar da se i osevapimo od toga. Pa da vidite kako bi sa ekrana naprasno nestale one pozdravno-uvlakačke SMS poruke kojima se članovi i stranačke podružnice prijavljuju da gledaju „svoje“ (zašto bi se inače potpisivali punim imenima i gradovima ispod onih „munze je konza“ poruka?). A ne, ne bi oni jurili bulšit bingo iz niskih pobuda i zbog nagrade, već zato što na taj način vežbaju i čeliče preduzetnički duh tako preko potreban našem tržištu (bingo!).