Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Godina 1961. značajna je za čovečanstvo zbog toga što je te godine čovek napokon otišao „iza duge“. Osim veličanstvenog podviga Jurija Gagarina, za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju ta godina je postala i intimno „istorijska“ – dobila je svog prvog nobelovca. Za srpsku naučnu zajednicu 1961. će zauvek ostati važna zbog „rođenja“ Instituta za fiziku u Beogradu.
Ko su „očevi“ ovog pedesetogodišnjaka, kako je dobio logo, šta je radio dok su Armstrong i Oldrin šetali Mesecom, kako je pratio svetske i sam postavljao nove naučne izazove, ko su ljudi bez kojih ga ne bi bilo i ko su oni kojima je omogućio upisivanje u istoriju detaljno otkriva monografija pod nazivom „Izgradnja jedne institucije“.
Zahvaljujući entuzijazmu urednika i recenzenta monografije dr Aleksandra Bogojevića, autora tekstova Slobodana Bubnjevića i Marije Vidić (novinara „Vremena“), dizajnera Igora Smolića i Vladimira Stankovskog, pedesetogodišnja istorija jedne od najznačajnijih naučnih institucija u našoj zemlji nije svedena na beskrajno suvoparno i faktografsko nabrajanje godina i događaja.
„Izgradnja jedne institucije“ je sve samo ne dosadno štivo. Ne propušta nijednu od pedeset godina postojanja Instituta, ali ljude i događaje vezane za njega oslikava osvrtom na tada aktuelne društvene i istorijske okolnosti. U njoj se našlo mesta i za Vojka i Savla, Tita, Zimsku olimpijadu u Sarajevu, „šezdesetosmaše“, pad Berlinskog zida, festival nauke, pa i za Bitlse.
Poseban pečat ovoj monografiji daju fotografije Vladimira Nenezića, zbog kojih pedesetogodišnju biografiju Instituta za fiziku naprosto ne možete da prestanete da listate.
Oni koji su 19. maja prisustvovali predstavljanju ove monografije u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) imaju privilegiju i da je natenane pročitaju.
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
