Tovarećom mužikom protiv zlih duhova

foto: robert čoban

Nemanja je došao iz Ivanjice u Novi Sad da studira DIF. Da bi zaradio za džeparac, počeo je da konobariše u “Atini” pored Katedrale. Zatim je otišao u Dalmaciju; prvo je radio na Kornatima, da bi posle sa partnerima otvorio dva restorana na Dugom otoku: restoran “Šjora” u gradiću Sali i restoran “Gospoja” u srcu Parka prirode Telašćica u Uvali Mir, koja zaista opravdava svoje ime. Sreli smo se slučajno na katamaranu koji nas je iz Zadra vozio za Zaglav na Dugom otoku. Dan kasnije u “Gospoji” smo pojeli možda najbolju platu ribljih predjela do sada i sjajnog šanpjera sa krompirom i povrćem ispod peke. To smo zalili bocom žlahtine njihove partnerske vinarije istog imena “Gospoja” iz Vrbnika na Krku.

Nakon ručka prošetao sam Uvalom Telašćica koja je okružena sa 13 ostrva i ostrvaca, a sadrži i šest otočića unutar uvale (od ulaza prema dnu uvale: Korotan, Galijola, Gozdenjak, Farfarikulac, Burnji Školj i Donji Školj). Proglašena je Parkom prirode 1988. zahvaljujući veoma vrednom biljnom i životinjskom svetu, geološkim i geomorfološkim fenomenima, vrednim zajednicama morskog dna te zanimljivom arheološkom nasleđu. Na nekoliko minuta pešačenja od obale nalazi se i jedinstveno slano jezero Mir. Jezero je slano jer je podzemnim kanalima povezano s morem, a salinitet mu je uglavnom viši od okolnog mora.

foto: robert čoban

Sali su najveće mesto na Dugom otoku (740 stanovnika prema popisu iz 2021). Ovo je mesto hiljadugodišnje ribarske tradicije, potvrđene pisanim dokumentima iz 10. veka. Okružen je prastarim maslinicima, što govori o viševekovnoj poljoprivredi. Od kulturne baštine Sali imaju sakralne objekte – župnu crkvu Uznesenja Blažene Djevice Marije sa raskošnim drvenim oltarom iz 17. veka i natpisima na glagoljici, te crkvice Sv. Roka i Sv. Nikole. Turistima nude manifestaciju “Saljske užance”, trodnevnu feštu. Tu sam video nešto što niko nema, a video sam svašta: na zabačenim dalmatinskim otocima poput Šuška i Unije viđao sam razne zanimljivosti nastale kao posledica izolacije od ostatka zemlje, narečja koja je jedva moguće razumeti, običaje koji su na drugim mestima izumrli… A na Dugom otoku sreo sam se sa Tovarećom mužikom.

Sve je počelo od batarele, to je skup nasumičnih zvukova kako bi se stvorila buka, od davnog običaja otočana koji su u dugim i hladnim noćima njome terali zle duhove, veselili se i rugali, najčešće udovcima ili udovicama koji bi se ponovno venčavali.

A onda je 1959. nekoliko mladića na saljskom portu, čuvši da se u selu događa “vela batarela” venčanje stare cure Paškvale, ušlo u selo opremljeni instrumentima. Bili su postrojeni u dvoredu, poput svirača limene glazbe, intonirajući jednu dobro poznatu koračnicu i pesmu Šjora Mare, što je uvelo disciplinu u tu anarhističnu buku, u nešto pozitivno i uhu ugodno. Meštani su bili oduševljeni. Ubrzo su nastupili u svečanom mimohodu 2. Saljskih trk tovarov (kasnije Saljske užance) umesto zamrle limene glazbe, zbog čega su ih duhoviti seljani nazvali Tovareća mužika.

Možete je čuti uživo svakog prvog vikenda u avgustu kada se u gradiću Sali na Dugom otoku organizuje festival “Saljske užance”. Pomenuti muzičari gotovo ceo dan i noć “sviraju”, pije se do iznemoglosti, uveče se na barkama u luci pale kandelabre, sve traje do ranih jutarnjih sati, a onda se već od šest ujutru najupotrniji članovi izvođači Tovareće mužike bude i nastavljaju sa muziciranjem i buđenjem usnulih meštana i gostiju.

U masliniku Saljsko polje nalaze se masline stare do 700 godina. Zbog starosti i veličine stabala ovaj maslinjak proglašen je botaničkim rezervatom. Lokalno stanovništvo maslinik zove “maslinova šuma”, a pretpostavlja se da su ga počeli saditi još stari Grci koji su imali posede na otoku.

U mestu Žman na obali mora nalazi se lepo održavani spomenik palima u NOB-u. Čest prizor u Istri, ali ne baš tako čest u Dalmaciji, u kojoj je veliki broj ovakvih spomenika početkom devedesetih vandalizovan.

Pored Dugog otoka je otok Iž sa kojeg je u partizane otišao svaki treći stanovnik – njih 415, među kojima su bile 134 žene. Poginulo je 172 Ižana. Najveći danak platili su u teškim borbama tokom Bitke na Sutjesci u maju i junu 1943. Od 7.000 poginulih na Sutjesci, većina su bili Dalmatinci.

Šta znači “Nai 3.3”, pitao sam za vreme doručka Nives Morović, koja je zajedno sa suprugom Goranom vlasnica ovog jedinstvenog hotela.

Priča mi da je naziv inspirisan starim dalmatinskim nazivom za sneg “nai”, dok broj 3.3 označava prosečan broj dana godišnje kada na Dugom otoku pada sneg. Sneg je, naime jako važan za život masline – on ubija insekte-štetočine i omogućava kvalitetan urod. Kaže i da je to 3.3. bilo nekada, sada godinama unazad nisu imali snega ni jedan dan.

Ime je na taj način povezano s idejom nečeg retkog, ali izrazito vrednog – baš kao i maslinovo ulje koje se ovde proizvodi, a koje gosti imaju priliku da probaju. Nives nam priča o tome koliko je truda potrebno da bi se masline sačuvale od insekata, kako su se nekada u Žmanu izvlačili brojevi na osnovu kojih bi maslinari znali kog dana je njihov red da cede masline u seoskoj zadružnoj uljari. Neverovatno je kako mnogi koji danas ulaze u “fensi” biznise kao što je vinarstvo ili maslinarstvo zaboravljaju da je to pre svega – poljoprivreda i da onaj lifestyle momenat koji se vidi u magazinima i na Instagramu – dolazi tek na kraju, posle mnogo muke sa vremenom, insektima i tržišnim uslovima…

Goran Morović, rodom iz susednog sela Žman, iskusni je građevinar i maslinar koji je na svojoj dedovini na Dugom otoku pod isti krov stavio proizvodnju ulja i luksuzni hotel. Boutique hotel Villa Nai 3.3 uvršten je među sedam najboljih mikro hotela u Evropi prema izboru prestižnog američkog magazina “Condé Nast Traveller”.

Vilu Nai 3.3 projektovao je akademik i jedan od najpoznatijih hrvatskih arhitekata Nikola Bašić, poznat po projektima čuvenih Morskih orgulja i Pozdrava suncu – simbola grada Zadra. Hotel se uklapa u reljef sledeći prirodnu liniju terena. Meni je omiljeni deo “mulić”, mali dok na obali koji je nekada služio za transport masline, a danas je sa dve ležaljke i jednim suncobranom svakako jedno od najmirnijih mesta na Jadranu.

Nives i Goranu pomaže bratanac (Smoje bi rekao “netjak”) Luka, momak u ranim dvadesetim koji se posle studija u Splitu vratio na ovo izolovano ostrvo na koje se, osim maslinovog ulja i ribe, gotovo sve doprem katamaranom sa kopna. Dok nas vozi u luku Zaglav, priča nam kako je Zadar između dva rata bio deo Italije, a Dugi otok Kraljevine Jugoslavije, pa su njegovi preci po brašno morali čak do Šibenika.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.