Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Službenik vlade, u crnoj jakni, izvadi Gajgerov brojač, pregleda čvarke, kajmak i rakiju, Dačić uspešno pređe most, sa koga su visile saksije sa nekim petonijama, i odmah upade u čvarke koji nisu testirani
Kad sebe, na vreme, Radovan Beli Marković, književno čudovište iz Lajkovca, dok je jeo novinarski hleb, zapis’o je da Valjevo tone u Srbiju. Došlo dotle da pliva jer je napredna vlast, i u ovako naprednoj Srbiji, daleko iznad proseka, i što je najbolje/najgore, tome nema kraja. I što je najbolje/ najgore, sve se radi duplo. Tako je i tzv. Festival duvan čvaraka, đilkoško podvriskivanje u centru grada, prešao u višu fazu, sve, umesto jedan, traje dva dana, a kakvi su rekordi u pitanju, ne bi čudilo da to pređe u višednevno, višemesečno i sve tako redom do sabajle arlenje.
PASULJ U KONZERVI
Reporter krenu u inspekciju na platou Doma kulture, gde bila ukrovljena bina, veliki i sitno-mrežast zastor na kome pisalo Grad Valjevo, a ispod, na dužnoj mušemi, Festival duvan čvaraka Valjevo. Na platou bile i tezge sa najbolju tradicionalnu ponudu. Novinar krenu od prikolice sa suhomesnati proizvodi, dalje bili baloni punjeni helijumom, razna srceta i rode, majice sa znakom „Crvene zvezde“, likom i delom Čiča Draže i đenerala Ratka, nakit od „medicinskog“ čelika, med, čarape vunene, džemperi, svilene bombone, slatko vino „šira“, liciderska srca i lulice, ratluk i baklave, opet med i čarape, ukrasi od stiropora, drveni burići, razni „keksovi“, flaše i čokanjčiči sa svi sveci, još šećernih lulica, narodne kobasice…
Dole, na keju Kolubare, desno, velika lučna i bela šatra opasana tarabom, pred kojom veliki zemljani lonci sa svadbarskim kupusom, više svinja koje su se okretale na ražnjevima. Tu improvizovani mostić, sa strane šipke od građevinskih skela, sa kojih vise saksije sa cvećem povezane ukrasnom trakom. Preko puta bio niz belih čadora pod kojima su se dimili i čvarili čvarci.
Levom obalom, nizbrdo, nastavi se tradicija na tezgama, med, debela slanina, saksije, veštačko cveće, mali drveni top, rakija, kupinovo vino, mast, suva rebra, flaše i flašice sa šajkača zatvaračima, oslikane sa svi sveci i grbovi, „fanta“ u limenci, još lulica i flašica sa svi sveci, šoder čvarci, brojanice, luč sa Zlatibora, začinska paprika, tucana paprika, „končići sreće“, „poludrago kamenje“, daske i varjače, plastične puške i mitraljezi, majice sa natpisom „Ratko Mladić heroj Srpskog naroda“, pasulj u konzervi, „Prvi srpski sir“, đe ima pečeni sir sa slaninom, šubare, šajkače, jagnjeći kožusi, zidni satovi sa slike kuca, maca i „kavasakija“, šajkače na kojima znak četnika Ravne gore, ali i petokraka…
Preko reke ti beli čadori gde se radi glavni pos’o. Pred čadorima oranije u kojima se mešaju čvarci, ispred tezge sa pršuta i slanina, iza dupli stolovi gde se mezi i zabacuje. Svaka posada istakla legitimaciju, pa imamo: Pokret snaga Srbije, Invalidi rada, Sima mangulica, Sorabi, gde svi sa crni kožni prsluci na kojima piše „Sorabi“, pa „Bećari“, sa narandžaste majice, crni šeširi sa narandžastom trakom, koji nisu pravi bećari, nego ‘oće budu bećari…
Dalje ima Mandušića vuci, Četnici Valjevo, sa drvenom ogradicom ispred štanda, koji se još nisu raspremili u „borbene“ uniforme, pa Složne komšije, sa prepariranom glavom divlje svinje, Pokret treće doba, JKP Vodovod, JKP Vidrak (gradska čistoća), svuda ima slanine, pa i slanine sapunjare, kuvanih kukuruza, najbolje švargle u državi… Još ima posada Ravnogorac, sa Meze šop 1 i Meze šop 2 posadom, Deda i unuci, Čvarci kod kume, Ravnogorski omladinci, posada „Suvarak“, Kazneno-popravni zavod, svuda pihtije, kavurma, sve od „čiste mangulice“…
U taj pos’o pred reportera ispade krupan čovek, u beloj kuvarskoj bluzi, kome je oko vrata bilo dva kila zlata u medaljama i drugim priznanjima. To Božidar Milidragović, iz Bjelovara, poteže najveću zlatnu kolajnu, pa se predstavi, Akademik master šef, poteže drugu najveću kolajnu, pa se još jednom predstavi, predsednik Asocijacije profesionalnih kuhara za Hrvatsku… Prvo pa reče da će tuži „Vreme“ jer su objavili da je bio sa srpskim četnicima, zbog čega su ga napadali u Bjelovaru, pa nastavi da je ovde šesti put, ove godine baš ljepo, dobro je da traje dva dana, nema kiše, puno ljudi, uz smeh prognozira da ih je 50 000, ima korektna iskustva, svi ga pozdravljaju, nema nikakvih problema, poklanjaju mu čvarke…
MI SMO DOŠLI VOZOM
Sa bine grunu „Pukni zoro“, posada Mokra braća 1 se odvrnu na Ja ovako više neću moći, je l mi dođi, ili ću ti doći… Pred čadorom Četnici Valjevo je ordiniro „major“ Ljubinko, inače finansijski inspektor, sa crnu šapku sa kokardom, belu majicu kratkih rukava na kojima pisalo „Četnici Valjevo“, dok je na leđima imao isti natpis u crvenoj boji, podvučenoj crnom. Major uze pokazno meša čvarke, novinaru se dogodi njegov ekskluzivac, narodni pesnik Srba, koji spremno izvadi ‘artiju, pa poče: Stiže jesen, Valjevo proslavlja/ slanina se u ranije stavlja/ recopis je strogo čuvan/ kad se sprema čvarak duvan… Goropadna Stanija jaru daje ko ranija/ meša ona bez prestanka/ bludni poriv u meni se javi/ kad ugledah ko somune grudi/ dva rumena bradavička visa/ skide ona šlingeraj sa sisa…
Sa bine se javi voditelj, lično gospodin Šarenica Šarenac, koji stajao na bini i svečano radio odgovoran pos’o: „U 13 sati svečano otvaranje, čućemo prangije, u 15 sati koncert ima umetnik Đani…“ Šarenica Šarenac profesionalno siđe sa bine, krenu folklor, iz organizacije došanuše reporteru da juče na bini bila voditeljka, profesionalka što vodi „Parove“…
Novinar profesionalno uze da se interesuje koje cveće, povezano ukrasnim trakama, visi sa metalnih konstrukcija, među odgovorima bi da nije važno koje je, važno je da je lepo, kao i da mora da je neka petonija. Kad to saznade, uze, naspram srednjeg mostića, upiše tezgu mesara iz Kaća, koji razapeo srpsku zastavu sa ocila, a na tezgu met’o da sve od „najzdravije meso“, iznad slanine sapunjare natpis „Poslednja odbrana od gripa i Amerikanaca“…
Na bini gospodin Šarenica Šarenac, nakon reči o sjajnoj koreografiji, najavi da će manifestaciju svečano otvoriti predsednica Turističke organizacije Valjevo. Izađe žensko, koje ima u CV da je, pre direktorske funkcije, čak tri meseca šalterisala u turističkoj agenciji, pa reče držeći mikrofon: „Hvala, Slobodane, dobro došli, želim da vas pozdravim ispred grada Valjeva, našeg gradonačelnika, ovo je 14. festival, nadam se da uživate, lepo vreme je na našoj strani, sunce sve obasjava…“ Šarenica Šarenac objavi: „Čućete prangije!“ Čuše se prangije, krenu „Pukni zoro“…
Pronese se glas da stiže Dačić gospodin, na štandu Poljoprivredne škole, gde planirano da Dačić gospodin prisedne, predstavi se gospodin u crnoj kožnoj jakni, iz crnog plastičnog koferčeta izvadi Gajgerov brojač, uze reči da ima još opreme, ali nije pon’o, uze pregleda čvarke, kajmak, rakiju… Kad gospodin u crnoj jakni završi pos’o, na sto izneše činije sa čvarcima, sir i kajmak, pogačice, tanjire sa escajgom, sve prekriše belim čaršafom.
Od bine se pojavi Dačić gospodin, sa svoje muško dete, svoj ministar Antić, koji imađaše lake plave cipele sa po dve brnjce na levu stranu, zajedno sa gradonačelnikom Valjeva, pored koga je bio njegov gospodin u zeleni komplet, poznat kao gospodin Teča, koji je na mesto člana Gradskog veća, iz penzije, metut kao rođeni teča gospodina Ministra policije. Dačić gospodin krenu u obilazak tezgi, nije konstatov’o tezge sa varjačama, prođe i lulice, turšiju, obustavi se kod flaša i flašica sa svi sveci slikama, obavi jedno slikanje sa gospođom koja ponosno izađe pred tezgu.
Dok se Dačić gospodin, pohvalivši slaninu sapunjaru, slikavo kod tegli sa ajvar i druga turšija, policija obustavi pešacima prelaz preko mostića, što je najviše nezadovoljstva izazvalo kod gospode građana koji stigli u organizaciji „Srbija Voza“, za čitavi’ 200 dinara za kartu, koji su džaba vikali: „Mi smo stigli vozom…“ Najzad, u crnoj dolamici, na most, sa koga su svečano visile saksije sa nekom petonijom, stupi Prvi potpredsednik Vlade, udari pravo na reportera „Vremena“, te ga pita mnogo dobro pitanje: „Kakvi su čvarci?“ Odmah ga do’vatiše kod prve oranije sa čvarcima, pojede šaku čvaraka koji nisu prošli Gajgerov brojač, ču da bila Jagnjijada, uze pita: „Kad bila ‘Jagnjada’?“ Izda naređenje da se upiše datum, da idu na „Jagnjadu“…
Dačić kolona se probi do štanda Poljoprivredne škole, ministar pozdravi sve ispod susednog čadora, kad obavi još pozdravljanja, sedoše, gospodin Prvi potpredsednik se, viljuškom, maši čvaraka, viljuškom se maši i kajmaka, pa uze veli da je jeo spržu, a jeo i čvarke, i to u Njujorku, tamo pravljene, pa uze zahvali što su ga zvali, što ga stalno zovu, dobro je što svaki grad u Srbiji ima svoju manifestaciju koja ga promoviše… Reče i da doš’o vidi ima li problema između SNS i SPS, na lokalu, rekli mu da nema, da će sve sami rešiti.. Pređe na temu da ima problema sa kilogrami, a jede čvarke, svakog ponedeljka se zariče da neće više… Tu novinar „Vremena“ bio slobodan pita: „Može li nešto o Šestom oktobru, na 6. oktobar?“ SNS gradonačelniku bi smešno, a Dačić gospodin se obrisa, pa reče da ne treba živeti u prošlosti, već treba raditi za budućnost!
Posao ceđenje čvaraka se privodio kraju, posada Četnici Valjevo je za završni čin bila u „borbenim“ uniformama, dugajlija u trenerci sa natpisom „Četnici Valjevo“ je mešao čvarke, dok ih je drugi, u majici „Gorska garda“ solio. Postava Sorabi završila pos’o, kod njih se prešlo na bas i dve harmonike, A voleo sam te… uključi se i umetnik Đani sa bine, stade da tuče i gusla, Ooo, sve mi tvoje nedostaje…
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve