Kad srpska policija već tuče narod, da barem narod bude upoznat sa čudesnom etimologijom reči „pendrek“
Kratak je put pendreka kroz vazduh do leđa studenta ili kakvog drugog građanina. Brutalan i direktan.
Naša policija, koja bi trebalo da je najstručnija, zvanično ne kaže pendrek nego „službena palica“ (palica je etimološki od reči palac), kako je definisano u pravilniku o tehničkim obeležjima sredstava prinude.
Tu piše da je izrađena od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka i „prilagođena nameni tako da njom na propisan način mogu da se nanose udarci i primenjuju zahvati“; ima u unutrašnjosti metalnu šipku kojom se „obezbeđuju čvrstoća i otpornost pri upotrebi i ima anatomski oblikovan rukohvat“.
Ali, duži je i vijugav put reči pendrek do našeg jezika. Pa, kad već biju narod, da narod bar bude etimološki potkovan.
Počnimo od sladića (slatkog korena), biljke od koje se spravljaju napici i čajevi. Slatki koren se na grčkom kaže γλυκύρριζα što se na latinski prepevalo kao glycyrrhiza.
Uz malo sreće, u toj reči možete prepoznati lakric. Da, da, bombone sa ekstraktom sladića, one tamne, uglavnom crne, kao Negro bombone. Njih ili voliš ili mrziš.
E sad, dešava se da neki brend postane poznatiji od samog proizvoda. Mnogi tako pastu za zube zovu kaladont, a svi lepljivu traku zovemo selotejp.
Patent na razne bombone od lakrica je između dva svetska rata držao bavarski fabrikant slatkiša Karl Ber (Bär) pa su ljudi na jugu Nemačke bombone od milošte prozvali Bärendreck.
Toga se sigurno dosetio neki vicadžija, jer prezime fabrikanta Bär znači medved, a Dreck znači đubre, prljavština (i u hrvatskom slengu je drek prisutan). Međutim, kad se spoje, onda znači, da prostite – medveđe govno.
Kako to obično biva, izrazi iz Bavarske odu do Švajcarske i Austrije, a odatle ih čuju i u Jugoslaviji. Onda počinju gluvi telefoni i glasovne promene (kao što je Feierabend postalo fajront) pa Bärendreck postade pendrek.
Mora da su nekome duguljaste crne gumene bombone zaličale na duguljastu crnu gumenu palicu kojom policija bije građane i eto ga.
Teško je reći gde se taj kreativni proces zbio. Recimo, u Češkoj i danas kažu pendrek – i za bombone i za policijske palice. Ali nas sad više tuku, pa možda imamo više prava na ovu reč.
*Ovaj tekst je najpre objavljen u njuzleteru Međuvreme plus, na koji se možete pretplatiti ovde. A ovde se možete prijaviti za besplatnu verziju Međuvremena
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
