Kad srpska policija već tuče narod, da barem narod bude upoznat sa čudesnom etimologijom reči „pendrek“
Kratak je put pendreka kroz vazduh do leđa studenta ili kakvog drugog građanina. Brutalan i direktan.
Naša policija, koja bi trebalo da je najstručnija, zvanično ne kaže pendrek nego „službena palica“ (palica je etimološki od reči palac), kako je definisano u pravilniku o tehničkim obeležjima sredstava prinude.
Tu piše da je izrađena od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka i „prilagođena nameni tako da njom na propisan način mogu da se nanose udarci i primenjuju zahvati“; ima u unutrašnjosti metalnu šipku kojom se „obezbeđuju čvrstoća i otpornost pri upotrebi i ima anatomski oblikovan rukohvat“.
Ali, duži je i vijugav put reči pendrek do našeg jezika. Pa, kad već biju narod, da narod bar bude etimološki potkovan.
Počnimo od sladića (slatkog korena), biljke od koje se spravljaju napici i čajevi. Slatki koren se na grčkom kaže γλυκύρριζα što se na latinski prepevalo kao glycyrrhiza.
Uz malo sreće, u toj reči možete prepoznati lakric. Da, da, bombone sa ekstraktom sladića, one tamne, uglavnom crne, kao Negro bombone. Njih ili voliš ili mrziš.
E sad, dešava se da neki brend postane poznatiji od samog proizvoda. Mnogi tako pastu za zube zovu kaladont, a svi lepljivu traku zovemo selotejp.
Patent na razne bombone od lakrica je između dva svetska rata držao bavarski fabrikant slatkiša Karl Ber (Bär) pa su ljudi na jugu Nemačke bombone od milošte prozvali Bärendreck.
Toga se sigurno dosetio neki vicadžija, jer prezime fabrikanta Bär znači medved, a Dreck znači đubre, prljavština (i u hrvatskom slengu je drek prisutan). Međutim, kad se spoje, onda znači, da prostite – medveđe govno.
Kako to obično biva, izrazi iz Bavarske odu do Švajcarske i Austrije, a odatle ih čuju i u Jugoslaviji. Onda počinju gluvi telefoni i glasovne promene (kao što je Feierabend postalo fajront) pa Bärendreck postade pendrek.
Mora da su nekome duguljaste crne gumene bombone zaličale na duguljastu crnu gumenu palicu kojom policija bije građane i eto ga.
Teško je reći gde se taj kreativni proces zbio. Recimo, u Češkoj i danas kažu pendrek – i za bombone i za policijske palice. Ali nas sad više tuku, pa možda imamo više prava na ovu reč.
*Ovaj tekst je najpre objavljen u njuzleteru Međuvreme plus, na koji se možete pretplatiti ovde. A ovde se možete prijaviti za besplatnu verziju Međuvremena
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
