U nekim mestima Vojvodine obnavljaju devastirane nemačke crkve kako bi postale mesta spajanja, a u drugima ih ruše i time povećavaju spisak od 70 već potpuno srušenih rimokatoličkih, evangelističkih i reformatskih crkava
“Poštovani sugrađani, Evangelistička crkva u Titelu se već duže vreme nalazi u veoma lošem stanju i pretnja je za bezbednost stanovnika Titela. Tim povodom, Opština Titel preduzela je sve radnje koje su u njenoj nadležnosti i kontaktirala vlasnike objekta u cilju pronalaženja najboljeg rešenja i donela je odluku o uklanjanju objekta. Obaveštavamo vas da će radovi na uklanjanju započeti u narednih nekoliko dana, a izvodiće ih preduzeće ‘Šuša’ uz blagoslov nadležne institucije, tj, Evangelističke crkve Augsburškog ispovedanja u Srbiji – Vojvodini”, objavila je prošlog novembra Opština Titel, o čemu sam tada pisao na portalu “Vremena” (https://vreme.com/kultura/rusenje-crkve-u-titelu-bagerom-na-zvonik/).
Snimak rušenja Evangelističke crkve u Titelu na mom Instagram profilu pogledalo je 2,5 miliona ljudi. Ovaj događaj ponovo je vratio u javnost teme sudbine takozvanih švapskih crkava u vojvođanskim mestima, u kojima su do 1945. Nemci činili većinu.
U Vojvodini su u toku dva procesa (https://vreme.com/mozaik/sudbina-svapskih-crkava/). U nekim mestima meštani različitih nacionalnosti pokrenuli su inicijative da se švapske crkve obnove i da im se da nova namena. Suprotno od ovoga, Rimokatolička crkva, pre svega Subotička i Zrenjaninska biskupija (Bačka i Banat) na čijim teritorijama je bilo najviše sela sa nemačkom većinom, odlučila je da neke od tih crkava jednostavno sruši, plac i cigle proda i tako se reši problema, a usput napuni svoje kase.
Evo nekoliko primera.
U do Drugog svetskog rata prebogatom nemačkom selu Nakovu pored Kikinde porušena je rimokatolička crkva, koja je po visini u Vojvodini bila odmah iza “katedrale” u Novom Sadu i crkve u Bačkoj Topoli. Cigle su iskorišćene za pravljenje novih zadružnih štala. Koliko je Nakovo bilo bogato svedoči podatak da su oslobodioci u kućama zatekli više od 30 koncertnih klavira. Svi su, naravno, sa najboljim delovima nameštaja, završili u generalskim vilama na Dedinju pre nego što su u oktobru 1945. nesrećni kolonisti iz Bosne stigli u prazne nemačke kuće.
Prema informacijama koje sam dobio, Subotička biskupija je na rušenje osudila crkve u Karavukovu, Kolutu i Novom Futogu. Iako sam poslao upit Biskupskom ordinarijatu u Subotici, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
U Karavukovu, jednom od najvećih nemačkih sela u Bačkoj, pre rata je živelo više od 4.000 ljudi i gotovo svi su bili Nemci, a crkva je posvećena Svetom Martinu. Prva je izgrađena 1764, a današnja je iz 1935. Po projektu novosadskog arhitekte Jozefa Šverera, građena je oko stare crkve, a ova je srušena tek pošto je nova bila završena. Delovi starih baroknih oltara ukomponovani su u nove. Crkva je devastirana između 1991. i 1995. Odmah nakon NATO bombardovanja, u ime nekadašnjih žitelja Karavukova koji sada žive u Nemačkoj, župnik iz Odžaka Jakob Fajfer (koji pokriva i Karavukovo) potpisao je ugovor o predaji Crkve Sv. Martina u Karavukovu na upotrebu Crkvenoj opštini SPC u ovom mestu. Navodno su dogovoru “kumovali” patrijarh Pavle i nadbiskup Hočevar. Ugovor je potpisan uz dozvolu tadašnjeg subotičkog biskupa Ivana Penzeša i saglasnost episkopa bačkog Irineja. Međutim, iz nekog razloga, do sprovođena tog dogovora nije došlo. Pravoslavci u Karavukovu su 2016. počeli gradnju svoje crkve, a Crkva Svetog Martina je nastavila da propada.
Selo Kolut na severu Bačke do 1945. bilo je većinski nemačko. Posle rata, katoličkih vernika je u selu ostalo samo četrdesetak i mise je držao sveštenik koji je dolazio iz Bezdana. U kolutskoj crkvi iz 1825. mise se ne drže od početka 70-ih godina, ali su malobrojni vernici vodili brigu o crkvi. Devastacija crkve počela je 90-ih godina. Nije se ona dogodila odjednom: prvo su iznete klupe, zatim je skinuto zvono, onda su demontirane orgulje. Od crkve su danas ostali samo goli zidovi i oltar koji nije mogao biti uništen jer je iz jednog komada. Jedino su ostali sačuvani kip sa pridikaonice (jedan od četiri jevanđelista) i dva kipa Sv. Arhanđeli, koji se nalaze u Muzeju Podunavskih Švaba u Apatinu.
U blizini ove crkve živela je Ankica Nikolin, meštanka Koluta, koja je 2018. u izjavi za “Hrvatsku riječ” ispričala kako se u kolutskoj crkvi venčala, krstila šestoro dece – dvoje svoje i četvoro dece kojima je bila kuma. “Bila je to prelepa crkva s lepim orguljama na kojima je pre rata svirala jedna Švabica. Prelepo je svirala”. Ispričala je i da su ona i njen suprug, koji je bio staklorezac, svojevremeno obnovili prozore na crkvi, ali su oni kasnije ponovno polupani kamenicama i hicima iz vazdušnih pušaka. O tome je sekretar biskupije Mirko Štefković rekao da “biskupija nema sredstava niti trenutno vidi mogućnosti i svrhu bilo kakvih zahvata na toj crkvi”.
U Novom Futogu, nekadašnji magacin grofa Koteka 1940. pretvoren je u katoličku crkvu za potrebe Nemaca iz ovog dela Futoga. Četiri godine kasnije Nemci su otišli ili proterani i poslati u logore, a crkva je ostala prazna. Postojala je ideja da se pretvori u Centar za kulturu Podunavskih Nemaca, ali se to nije dogodilo.
A sad nešto sasvim drugačije o nemačkim crkvama, a dešava se u Magliću, Bačkom Novom Selu i Čelarevu.
U centru Maglića nalazi se velika u belo sveže okrečena nemačka Reformatska crkva (https://vreme.com/vesti/ako-se-svabe-vrate/). Jedan od meštana kojeg sam sreo pronalazi kuma “koji radi u Komunalnom preduzeću i ima ključeve crkve”. Ulazimo u još uvek ruiniran enterijer hrama koji je u potpunoj suprotnosti od blistave fasade. Međutim, svi prozori su novi, vidi se da su započeli radovi i na sređivanju unutrašnjosti hrama. Prašnjavim stepenicama penjemo se na toranj u kojem zvonima prave društvo i predajnici mobilne telefonije, “zvona 21. veka”… Nakon dugogodišnjeg propadanja crkve, Udruženje za promociju sporazumevanja naroda, negovanja kulture i zavičaja između grada Kirhhajm unter Tek i opštine Bački Petrovac prikupilo je 2019. novac i počelo sa radovima. Pošto u Magliću više ne žive nemački hrišćani-evangelisti, plan je da ova građevina postane multikulturalni centar. U njoj će se održavati susreti građana dveju zajednica i dva naroda, a planirano je da deo prostora postane i Muzej istorije Bulkesa (Maglića). Kako čujem u selu, nekadašnji žitelji Bulkesa su veoma dobro primljeni od ljudi koji danas žive u njihovim kućama, a i lokalna zajednica i Opština Bački Petrovac veoma su kooperativni u radovima na revitalizaciji crkve.
Drugi primer je iz Bačkog Novog Sela. “Pokrenuli smo priču koja spaja istoriju, tehnologiju i opstanak mladih na selu. Centar priče je Crkva Svete Ane, izgrađena još 1827.”, govori za “Vreme” Goran Delić iz NVO “Dunav BNS” iz Bačkog Novog Sela. “Graditelji ove crkve bile su Podunavske Švabe koje već decenijama ne žive u ovom selu. Mi koji danas živimo ovde potomci smo doseljenika iz 1945, ali duboko osećamo moralnu dužnost da čuvamo, poštujemo i oživimo bogato kulturno nasleđe. Pošto ovako veliki posao niko ne može sam, udružili smo snage i osnovali konzorcijum za očuvanje i revitalizaciju Crkve Svete Ane koji čine: NVO ‘Dunav BNS’ iz Bačkog Novog Sela, Hrvatska kulturna udruga ‘Antun Sorgg’ iz Vajske, Udruženje za očuvanje kulture, tradicije i umetnosti iz Selenče”, kaže Delić.
U ceo ovaj proces aktivno je uključena i Evropa Nostra Srbija, kao vodeća evropska stručna organizacija u oblasti očuvanja i promocije kulturnog nasleđa.
“Naša dugoročna vizija je jasna: kada se objekat potpuno obnovi, nastaće Dunavsko-kulturni centar, regionalno mesto za kulturu, saradnju i turizam.
Želimo da pokažemo da crkva nije samo spomenik prošlosti koji propada, već prostor koji može da spoji različite generacije i dobije potpuno novu funkciju u budućnosti”. Delić kaže da je njihov do sada najkonkretniji korak pretvaranje prostorije sakristije, koja je decenijama bila napuštena i van funkcije, u moderan Omladinski hab koji će postati tačka okupljanja za širu zajednicu i okolna mesta. Umesto prašine i zaborava, sakristija je sada puna života. Opremili su je modernom tehnologijom, pa omladina iz celog kraja tu ima prostor za digitalni dizajn, multimediju, edukaciju i druženje. Na ovaj način trude se da zadrže mlade u selu, povežu ih i pruže im iste šanse kakve imaju njihovi vršnjaci u velikim gradovima.
U Čelarevu, u opštini Bačka Palanka, selu koje je nekada takođe imalo nemačku većinu, rodila se slična inicijativa. Branislava Grubor iz Udruženja građana “Pastir” priča mi da je “od katoličke crkve kupljen objekat koji je bio Župni dom i dat je na brigu našem udruženju građana sa ciljem da se zaustavi rapidno propadanje, te da se vrati u prvobitno stanje koliko god je moguće, onako kako se gradilo krajem18. i početkom 19. veka, kad je Župni dom podignut”.
Revitalizacija traje više od godinu dana i finansira se isključivo privatnim sredstvima meštana. Crkva koja je u funkciji za verske obrede, ima očuvanu unutrašnjost, ali je krov u dosta lošem stanju i ukoliko se ne zameni, uslediće brzo propadanje unutrašnjosti. Branislava Grubor kaže da “udruženje građana ‘Pastir’ pokreće akciju prikupljanja sredstava za zamenu krova na crkvi. Pokrenuli smo je sa profesorkom Anom Fabri rođenom Majer, jednom od potomaka Nemaca koji su nekada živeli u Čebu, a čija se rodbina zainteresovala za ovo pitanje nakon posete Čelarevu. Nadamo se da ćemo uspeti da taj posao završimo za godinu dana. Svaka pomoć nam je dobrodošla”.
Ovom pozivu iz Čelareva bi se pridružili i ostali kojima je do čuvanja a ne do uništavanja.
Prema podacima koje je prikupio Boris Mašić, osnivač Podunavsko-nemačkog crkvenog muzeja u Apatinu, od kraja Drugog svetskog rata do danas u Vojvodini (sa Zemunom i Surčinom) potpuno je srušeno 70 crkva: 39 rimokatoličkih, 28 evangelističkih i 3 reformatske. Najekstremniji je slučaj Ravnog Sela u kojem su srušene sve tri crkve: rimokatolička, evangelistička i reformatska.
Mesta u kojima su srušene jedna ili dve crkve su: Zmajevo, Bački Jarak, Banatski Brestovac, Banatski Despotovac, Bačka Palanka, Banatsko Veliko Selo, Bečmen, Beška, Bežanija, Budisava, Bukovac, Čalma, Čestereg, Čurug, Crvenka, Dobanovci, Dužine, Bački Gračac, Nova Gajdobra, Gakovo, Gospođinci, Grgurevci, Gaj, Jabuka, Kać, Kačarevo, Klenak, Klek, Knićanin, Krajišnik, Krčedin, Kruševlje, Kucura, Lazarevo, Lukićevo, Majdan, Molidorf (selo više ne postoji), Mramorak, Mošorin, Nadalj, Nakovo, Nikinci, Nova Pazova, Novi Banovci, Novi Kozarci, Obrež, Omoljica, Pivnice, Pločica, Ravni Topolovac, Šajkaš, Sakule, Sutjeska, Lovćenac, Sečanj, Dužine, Sivac, Surčin, Titel, Velika Greda, Voganj, Vrbas, Žabalj, Zemun i Žitište.
Ovom spisku valja dodati rimokatoličku crkvu u Busenju (srušena tokom NATO-bombardovanja), rimokatoličku crkvu u Vašici kod Šida (minirana 1995. ali je sagrađena nova 2001) i rimokatoličke grobljanske kapele-kripte ili kalvarijske kapele u Futogu, Bačkom Brestovcu, Bačkom Gračacu, Kljajićevu, Bačkom Brestovcu, Riđici, Srpskom Miletiću, Odžacima, Gakovu, Karavukovu, Mladenovu, Prigrevici i Žablju.
“Nije narcisoidnost rezervisana samo za muškarce, međutim, ako imate moć – ekonomsku moć, poziciju u društvu – i narcisoidni ste, vi koristite tu moć. A muškarci su ti koji vekovima drže moć, novac i najbolje pozicije na poslu, pa njihova narcisoidna ličnost nanosi mnogo veću štetu”
Na filmu žene mogu biti heroine, majke, ratnice i naučnice, a da ipak nemaju šta da kažu jedna drugoj. Bekdel test jednostavan je kriterijum koji pita da li dve žene u filmu razgovaraju o nečemu drugom osim o muškarcu. Ipak, šokantno veliki broj filmova ne uspeva da ga prođe
Požar koji ovog leta šeta Evropom posetio je i Dugi otok u Hrvatskoj, iako važi za izolovano mesto. Delove koji su opisani u ovom tekstu, poput Parka prirode Telašćica, srećom, nije dirao
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
