Da je ostao visoki sveštenik Jupitera (Flamen Dialis), Cezaru bi bilo zabranjeno da dodirne oružje, uzjaše konja, boravi van grada noću ili vidi ljudski leš. Ali, diktator Kornelije Lucije Sula mu je oduzeo tu titulu i sve te stroge zabrane koje uz nju idu, otvorivši mu put da se od Gibraltara do Palestine proslavi kao ratnik.
Rođen je u patricijskoj porodici u Rimu pre 2120. godina, 12. jula koji se tada zvao quintilis. Bio je četvrti koji je u porodici nosio ime Gaj Julije Cezar. Verovalo se da mu Cezar nije nasledno ime već nadimak, pa se naveliko spekulisalo da li je to od toga što je rođen carskim rezom (kaideron – seći) ili što je imao tamne oči (okulus kesais) ili što je ubio slona (kesai). Cezaru se najviše dopalo ovo treće, pa je na kovanom novcu naredio da se ugravira slika slona koja bi učvrstila verovanje u njega kao nepobedivog borca protiv zveri.
Njegove reči „Veni, vidi, vici“ primer su začetka onog što se danas zove PR. Naime, iako se pamti da ih je Cezar izgovorio nakon pobede nad pontskim kraljem 47. pre n.e., to je u stvari izmenjeni epigram starog atomističkog filozofa Demokrita o prolaznosti čovekovog života „Dođoh, videh, odoh“ kako bi se potkrepilo uverenje puka u Cezarevu nepobedivost. S istim ciljem, podsticao je i priču da vodi poreklo od boginje Venere preko Eneja, junaka Homerovog mita o Trojanskom ratu. U nepresušnoj želji za samopromocijom napisao je sedam knjiga o svojim osvajačkim pohodima (koje se danas besplatno mogu skinuti sa sajta Z–library kao pdf-ovi od po 15-ak megabajta). Izbacivao ih je jednu godišnje, pa Klajv Džejms u knjizi Fame tvrdi da je Cezar prvi svetski selebriti koji je javnost apdejtovao informacijama o tome šta misli i radi iz dana u dan.
Moguće da su upravo zahvaljujući dobrom PR-u iza njega ostale mnoge anegdote. Cezar naravno nije nosio pantalone već togu, ali jesu njegovi podanici sa osvojenih teritorija koje je nastojao da asimiluje, poput Gala, tako da kad god bi Rimljani videli nekog da u pantalonama ulazi u senat rekli bi: evo ih ovi Cezarovi. Kažu da je vodio ljubav sa ženama prijatelja iz zabave, a sa ženama neprijatelja iz osvete. Savremeni pesnici (poput Valerija Katula) ismejavali su njegovu naklonost prema oba pola, dok su vojnici pod njegovom komandom idući u boj ponosno pevali o tom neutažnom seksualnom apetitu svoga vožda. Da bi pobedio Gale, podigao je izolacioni zid oko njihovih utvrda, a u invaziji kroz oluju i maglu na Britaniju, što je u to doba bio podvig ravan iskrcavanju na Mesec, lično je prvi skočio s broda u hladnu vodu kako bi dao primer ostalim borcima. Rano je počeo da gubi kosu pa ju je češljao ka napred, a kad ni to nije bilo dovoljno, pokrivao je ćelu lovorovim vencem oko čela. Plutarh tvrdi da je Cezar bio prvi čovek koji se dopisivao sa sopstvenim prijateljima i to zato što je bio prezauzet da se s njima viđa.
Njegova surovost je takođe bila nadaleko poznata. Priča se da su ga u dvadesetoj presreli i zarobili pirati. Tražili su otkup 20 talenata srebra. Cezar im je navodno rekao da će za njega dobiti sigurno i celih pedeset, i da će ih sve redom pobiti kada ga oslobode. Kad se to obistinilo razapeo ih je na krstove i svima je presekao vratove da ne bi predugo patili na raspeću.
Za razliku od Abrahama Linkolna o kom je snimljeno preko 260 igranih filmova i Napoleona koga znamo iz preko 330 filmova, o Gaju Juliju ukupno sa TV adaptacijama i parodijama u stilu Asterixa nema više od dvadesetak. Najstariji nemi dvanaestominutni crno-beli film o Cezaru je iz 1908. Film o njemu i Kleopatri snimljen devet godina kasnije nije sačuvan u celini. Godine 1946. o njima je snimljena tehnikolorna verzija sa Klodom Reineom kao Cezarom i Vivijen Li kao Kleopatrom, za koju je scenario napisao Bernard Šo.
Njegove mlade dane možemo videti u Kjubrikovom Spartaku gde ga u borbi protiv vođe pobunjenih robova (Kirk Daglas) tumači Džon Gavin (ljubavnik koji traži Dženet Li u Hičkokovom Psihu). U dve sineastičke verzije Cezarovog ubistva, Čarlton Heston igra Marka Aurelija koji veštim govorom uspe da pobuni narod protiv atentatora, ali se u toj istoj ulozi pamti Marlon Brando u filmu Julije Cezar iz 1953. godine. Živopisni film italijanske produkcije Cezar i pirati snimljen je u Jugoslaviji 1962. Godinu dana kasnije Reks Harison je glumio Cezara a Liz Tejlor kraljicu Egipta u verziji Kleopatre koja će skupoćom produkcije dovesti studio „20th Century Fox“ pred bankrot. U jednoj od novijih verzija Gaja Julija igra Klaus Marija Brandauer nasuprot Kristoferu Lambertu kao Vercingetoriksu u filmu Druidi snimanom u Bugarskoj. Džon Milijus u čuvenoj HBO seriji Rim upušta se u dekonstrukciju Cezarovog lika, tvrdeći da Kleopatrin sin Cezarion nije Cezarevo, već dete prvog vojnika koji je ovoj makedonskoj Egipćanki bio pri ruci kad ju je obuzela strast.
Postmoderna verzija Cezara je u seriji Xena ratnica u kojoj su oni u love/hate odnosu. U SF serijalu Planeta majmuna, hiperinteligentno mladunče simionskih naučnika Kornelijusa i Zire, šimpanza koja govori i koja će utrti put majmunima da ljudima preotmu vlast nad Zemljom, uzima za sebe ime Cezar. Duh iz lampe u Diznijevom crtanom Aladinu na tren dobija Cezarov oblik dok iz kraljevskog kuvara čita recept za Cezarovu salatu. Tom Džons ima album Live At Caesar Palace na čijem je omotu kao Julije okružen uslužnim vestalkama, a Bob Dilan pominje Gaja Julija u songu My Own Version Of You. AC/DC ga pominju u refrenu i naslovu pesme Hail Caesar, poznatu po spotu sa insertima iz filmova o njemu, kombinovanih sa snimcima savremenih političara među koje su ubačeni članovi benda. Tako se u nekim scenama AC/DC pevač ludira iza Margaret Tačer i Regana, a u jednom kadru dodaje Borisu Jeljcinu flašu votke pred refren „Ave Cezare“. I, to bi manje-više bilo sve. Očito da ni PR nije svemoćan.
