Osmeh ispod kacige

Ne samo da je najbrže u istoriji ovog takmičenja osvojio titulu šampiona već je razuverio i neverne tome koji su predviđali da će posle tolikih titula Mihael Šumaher ne samo ostati bez motivacije i pustiti druge da se trkaju do kraja sezone, već i napustiti Formulu 1. Videvši da nema dostojnog protivnika među ostalim vozačima, šampion je motivaciju pronašao u trkanju za istoriju. Uz ostale, oborio je i rekord u broju pobeda tokom jedne sezone – deset!

„Kada bi neko mogao da vidi moje lice pod kacigom tokom trke, uverio bi se da je sve vreme razvučeno u veliki osmeh“, rekao je novinarima Mihael Šumaher. „Sve do pred kraj vozio sam gasom do daske. Prvi deo trke bio je veoma zabavan, pravo uživanje, a onda sam rešio da poštedim bolid. Ne znam da li ću se ikad ovako zabavljati kao na prošlom Gran priju.“

Ono što je za šampiona dobro zezanje, za ostale je uzrok za tešku depresiju. Ne samo sadašnjim vozačima, zbog toga što je dve sezone Mihael toliko superioran, već i mladim vozačima koji su pred vratima Formule 1. I jedni i drugi su svesni da će biti više nego teško dostići brojne rekorde koje je stariji Šumaher postigao tokom karijere. Još ako se ima u vidu izjava bivšeg šampiona Alana Prosta, koji veruje da će aktuelni prvak sveta voziti bar još dve sezone, a svi vide koliko je njegov bolid superioran, onda se samo može pretpostaviti kakvu će metu postaviti Mihael Šumaher pre nego što okači kacigu o klin.

Drugi je u Belgiji bio Rubens Baričelo (Ferari). Sam je posle trke priznao da je odabrao drugačije gume od Mihaela i da je to razlog što je u prvom delu zaostao. Ipak, može biti zadovoljan sa šest bodova koji su ga učvrstili na vicešampionskom položaju u generalnom plasmanu. Ipak, Huan Pablo Montoja (Vilijams BMW) i dalje vreba svoju priliku i izjavljuje da „ako Rubens pogreši, ja sam tu“.

Mnogo se očekivalo od Kimija Raikonena (Meklaren Mercedes), koji je na zvaničnom treningu bio odmah iza šampiona. Na samom startu on se više trudio da blokira Baričela i kada mu to nije pošlo za rukom, kada ga je Brazilac obišao u prvoj krivini, Kimi se iznervirao, nepotrebno je forsirao i u drugom krugu zamalo izleteo sa staze. Dovoljno, međutim, da tu njegovu grešku iskoristi Montoja koji mu otima treće mesto koje će sačuvati do kraja trke. Raikonen potom nastavlja da forsira preko svake mere i u oblaku dima od motora koji je eksplodirao završava trku pre kraja.

Dejvid Kultard (Meklaren Mercedes) bio je ubeđen da može više od četvrtog mesta koje je postigao. Vozio je veoma oštro, smanjivao razmak u odnosu na Montoju, ali je posle odustajanja Raikonena iz boksa, po sistemu bolje vrabac u ruci, nego golub na grani, stiglo naređenje „da oladi“.

Ralf Šumaher (Vilijams BMW) mogao je u Belgiji postići i više od petog mesta, ali je, kako sam kaže, „napravio nekoliko grešaka“.

„Na startu me je blokirao Kimi koji je bio spor, potom sam se okrenuo na stazi, a onda sam prilikom drugog svraćanja u boks pritisnuo pogrešno dugme na volanu i izgubio nekoliko sekundi“, rekao je mlađi Šumaher novinarima koje je više interesovala lista gostiju na crkvenom venčanju koje su on i njegova žena Kora zakazali za naredni vikend.

Ostali? Ma, prava katastrofa! Hondini motori eksplodirali su na sve strane, pa su i Džordan i BAR ispali iz trke pre kraja. Slično su prošli i vozači Renoa, a sve to pomoglo je Ediju Irvajnu (Jaguar) da stigne šesti i osvoji jedan bod. Pravi trenutak i za tim koji je u krizi i za Edija koji je usred pregovora da produži ugovor za još jednu sezonu.

Pa ipak, kada su transferi u pitanju, najviše spekulacija bilo je povodom mogućeg prelaska Žaka Vilneva u Tojotu. Ovaj tim je pustio niz vodu oba svoja vozača i najavio da za velike ambicije koje ima traži i veliko ime. Kanađanin je idealan za to ne samo zbog atraktivnog stila vožnje već i zbog popularnosti koju uživa na severnoameričkom kontinentu i u samom Japanu, a to za šefove tima znači dobru reklamu na velikom tržištu.

Šestom pobedom na stazi Spa Frankošamp na kojoj je tačno pre jedne decenije i debitovao u Formuli 1, Šumaher je oborio rekord od devet pobeda u sezoni koji je od ’92. držao Najdžel Mensel. Potvrdilo se time da u ovom takmičenju svako malo dominira jedan tim kome ostali teško da mogu da se suprotstave. Tada je to bio Vilijams, sada je Ferari. Želja publike, pre svega, ali i organizatora jeste više ujednačenih timova, što je garancija za dobru zabavu onih koji hrle na tribine. Publika se sa setom priseća duela Hil (Vilijams) – Šumaher (Beneton) ili skorijeg Hakinen (Meklaren) – Šumaher (Ferari). Sada ekipa iz Maranela nema pravog takmaca. Sva je prilika da će proći još godina ili dve pre nego što opet na stazi bude uzbudljivih duela i celosezonske borbe za titulu šampiona između dva ili više vozača različitih timova. Dosada koju proizvodi dvogodišnja dominacija Ferarija ozbiljno je umanjila popularnost ovog takmičenja, što su pokazala i poslednja istraživanja gledanosti TV prenosa koji beleže pad.

Naredna trka je 15. septembra na čuvenoj stazi u Monci za Veliku nagradu Italije.