Godine 2006. izvedeno je 69 pozorišnih premijera i 2889 predstava, 473 koncerta, 366 izložbi, 1195 programa u kulturno obrazovnim ustanovama, 1600 programa amaterskog stvaralaštva... održano je 12.290 programa koje je videlo preko 4 miliona gledalaca. A danas?
Aktuelna vlast ima jednu mantru koju svim raspoloživim sredstvima utuvljuje u glavu građanima Srbije: ”Bivša vlast ništa nije uradila”. Onda su pre 14 godina došli Oni i sve je procvetalo!
Kako sam bila deo “bivše vlasti” prvih sedam godina, pozabaviću se onim što je rađeno tada u Beogradu gde sam bila odgovorna za kulturu. Pisaću i o budžetima. Iznosi koji su za programe i projekte isplaćivani pre dvadeset i više godina u odnosu na ove današnje deluju nadrealno. Može se pomisliti da je tada bilo mnogo više para, pa se “presipalo”. Uopšte nije bilo tako i uvek je bilo nezadovoljnih. Posle 5. oktobra 2000. ljudi su imali velika očekivanja u promene. Ta očekivanja su delom ispunjavana pa nije bilo neke euforije i čuđenja zbog toga što su se obnavljale ustanove, što je nabavljana oprema, a što su programi i manifestacije finansirani desetinama miliona, i obezbeđivani podsticaji za stvaralaštvo i umetnike. Lako se prihvataju dobre stvari, kao što su se polako svi navikavali kad su 2013. godine počele redukcije koje u poslednjih nekoliko godina vode kolapsu kulture.
Sve ovo je najbolje dokazati poređenjem budžeta u 2006. i 2026. godini. Razlika dvadeset godina, takoreći jubilej! Napominjem da su iznosi i neku godinu pre i posle 2006. bili slični.
Budžet za kulturu Grada Beograda za 2006.godinu iznosio je 2.472.446.434 dinara, a dvadeset godina kasnije je 6.121.069.000 dinara. Drastična razlika! Kako je onda moguće da su danas sredstva za programe i manifestacije nekoliko puta manja u odnosu na ona od pre 20 godina? U koju to ponornicu se odlivaju?
Pravi iznos sredstava iz budžeta za 2026. je u stvari 4.680.000.000. Ostatak od 1.441.069.550 dinara su sopstveni prihodi ustanova kulture. Ustanove su dužne da svoje prihode, donacije i sponzorstva uplaćuju u državnu kasu, a onda im se te pare vraćaju. To je uvela vlast SNS. Problem je što se često dešava da ustanove dugo čekaju da im se sopstveni prihod vrati. Navešću jednu stavku koja ilustruje odnos sredstava koje daje država, a koje očekuje od ustanova. Na poziciji ”Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva” predviđeno je da se iz budžeta izdvoji 303.961.000, a da ustanove ostvare sopstveni prihod od 443.774.910 dinara. Prema tome, “u se i u svoje kljuse”.
Pre dvadeset godina budžeti za kulturu “bivše vlasti” iznosili su 5-7% ukupnog gradskog budžeta. Sredstva planirana za 2026. iznose 2,2% gradskog budžeta. Ako bi se ovim parama dodala i sredstva za investicije u kulturi koja se sada nalaze u Sekretarijatu za investicije, procenat bi se popeo na 2,5%. Budžet za kulturu Beograda je na istorijskom minimumu.
Evo još nekoliko poređenja.
”Bivša vlast” je osnovala nove ustanove kulture: Belef centar, Direkciju FEST-a (kasnije sa Jugokoncertom objedinjene u CEBEF), Kuću legata, Centar za kulturu Grocka, preuzela je osnivačka prava nad Istorijskim arhivom Beograda i pozorištem “Dadov”. Preduzeće “Sava centar” je od društvenog, transformisano u gradsko javno preduzeće, a osnovano je i preduzeće “Beogradska tvrđava”. Gradski sekretarijat za kulturu je 2006. bio nadležan za 35 ustanova kulture i dva javna preduzeća. “Nova vlast” je prodala “Sava centar”, “Beogradsku tvrđavu” izmestila iz sektora kulture. Od pet muzeja u nadležnosti Grada ostala su samo dva, tri je preuzela Republika.
...…
Grad Beograd je bio osnivač osam stalnih kulturnih manifestacija: BITEF, BEMUS, FEST, Radost Evrope, Oktobarski salon, BELEF, Festival kratkog metra i Međunarodnog takmičenja muzičke omladine. “Bivši” su osnovali i “Dane Beograda”, preuzeli Sajam knjiga, osnivačka prava nad Filmskim festivalom u Sopotu i obnovili Džez festival. Sadašnji nisu formalno ukinuli, ali kao nepodobne i nelojalne prošle godine nisu održali BITEF, FEST, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, a Sajam knjiga su sveli na sajamsku priredbicu. Zbog nedostatka sredstava ili nemara i ostale manifestacije su održane u skraćenim varijantama. BEMUS je nekada imao između 24 i 35 programa, sopstvenu produkciju, goste iz desetina zemalja, najpoznatije svetske izvođače. Prošlogodišnji BEMUS je imao samo šest koncerata, od toga dva sa inostranim gostima.
Po svemu sudeći slična sudbina čeka i Oktobarski salon. Četiri meseca pre održavanja manifestacije, programski sektor Kulturnog centra Beograda (KCB) koji od 1986. organizuje ovu manifestaciju, uputio je pismo nadležnima kako bi upozorili da ključne odluke o ovogodišnjem izdanju još uvek nisu donete. U tom pismu zaposleni u KCB najbolje oslikavaju aktuelno stanje u kulturi. Ukazuju na obezvređivanje savremenog stvaralaštva, na sve lošije uslove u kojima rade, kontinuirano umanjivanje budžeta za godišnje programe, na odsustvo bilo kakvog dijaloga sa nadležnim institucijama, na kadrovsku politiku podređenu partijskom zapošljavanju, sve češća otpuštanja, netransparentnost procesa odlučivanja i poručuju: “Sve gore navedeno smatramo neprofesionalnim i neodgovornim pristupom i zbog toga kao zaposleni u programskom sektoru KCB-a odlučno stojimo iza stava da ovakvo donošenje odluka i planiranje manifestacije od javnog značaja doprinose prividu normalnosti i regularnosti procesa”.
Vuk Veličković, predsednik Upravnog odbora, im je odgovorio da se pripreme Oktobarskog salona odvijaju po planu.U pismu je naveo da je on u Beograd doveo kustosa Nima Hambursina, direktora Muzeja u Monpeljeu, da je on uticajni stručnjak, da se upoznao sa domaćom likovnom scenom, i da je oduševljen. Inače, umetničkog direktora postavlja Skupština grada Beograda, to će valjda jednom i učiniti, u međuvremenu ga je angažovao Vuk Veličković. Dakle: u Beograd će doći stručnjak iz Monpeljea, izabraće slike, zaposleni u KCB će ih pokačiti u galeriji Muzeja grada i – sve je normalno i profesionalno!
...…
Pored nebrige i bahatosti, sredstva koja su zasad namenjena organizaciji Salona ne obezbeđuju ni minimum uslova za koliko toliko pristojnu manifestaciju. Za ovu manifestaciju je ove godine izdvojeno četiri miliona dinara, najavljuje se da će biti možda još toliko. A 2006. za Oktobarac je iz budžeta isplaćeno 24 miliona dinara. Umetnički direktor bio je Rene Blok direktor Muzeja u Kaselu (Nemačka), učestvovali su umetnici iz 33 zemlje, a izložbe su bile postavljene u 15 prostora. Predsednik žirija bio je Robert Stor, kustos njujorškog muzeja MoMa i selektor Bijenala u Veneciji za 2007. godinu. Taj Oktobarac je posetilo preko 50.000 ljudi. Posle Beograda prikazan je u Kaselu.
BITEF je 2006. finansiran sa 28 miliona dinara, BEMUS sa 24 miliona, BELEF sa 24 miliona. FEST je prvih godina posle 2000. na osnovu prodatih ulaznica i sponzora u budžetu Grada imao rezervisano po nekolikom miliona. S obzirom da ta rezerva nije trošena, to je bila baza za formiranje filmskog fonda iz koga je finansirana produkcija filmova.
Osim ustanova i manifestacija čiji je bio osnivač, Grad Beograd je pomagao i preko 300 korisnika koji nisu bili u direktnoj nadležnosti Grada. Tako je Zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca 2006.godine isplaćeno preko 23 miliona dinara koji su delom bili nadoknada za 90 termina godišnje za njihovu salu koju su besplatno koristili ansambli, muzičari i humanitarne organizacije. Na inicijativu Ljubomira Mucija Draškića Grad je najpre opremio, a potom godinama finansirao troškove i programe scene “Mata Milošević” na Fakultetu dramskih umetnosti, 2006. je isplaćeno 2.200.000 dinara.
Redovno je pomagana nezavisna scena Dah teatar, Pan teatar, Plavo pozorište, Ister teatar, Mimart, Porodica bistrih potoka, ali i Puls teatar Mladenovac, Centar za kulturnu dekontaminaciju, portal SEEcult, orkestri “Dušan Skovran”, Gudači Sv. Đorđa, Filharmonija mladih “Borislav Pašćan”, Beogradski gudački kvartet, Kolegijum muzikum, Orkestra, Erg status, Rex, razna udruženja poput Savez dramskih umetnika, Muzička omladina Beograda, Udruženje muzičkih umetnika, baletskih umetnika, kompozitora, udruženja pisaca, prevodilaca, PEN centar, Biblioteka Saveza slepih… Uz ove organizacije finansirano je još 105 projekata pojedinaca.
Grad Beograd je u zavisnosti od vrste, obima i karaktera izložbe isplaćivao likovnim umetnicima nadoknade za pripremu izložbi, u 2006. ukupno je isplaćeno 13.671.972 dinara. Pravo na ovu nadoknadu su imali svi umetnici koji su izlagali u galerijama čiji rad je pomagao Sekretarijat za kulturu.
Finansirana su i 143 gostovanja naših umetnika u inostranstvu.
Posebno su bili značajna izdvajanja za konkurse – navodim podatke za 2006: za otkup knjiga i pretplatu na časopise – 43.040.096 dinara; otkup dela likovne i primenjene umetnosti – 12.998.000; za izdavanje kapitalni izdavačkih projekata – 14.000.000; dokumentarni, dugometražni, debitantski igrani film – 42.143.800; pomoć mladim muzičkim talentima za učešće na takmičenjima – 3.674.812. O svim konkursima odlučivale su stručne komisije čiji sastavi su bili javni, u svakoj komisiji je bio i po jedan novinar iz kulturnih redakcija različitih medija. SNS vlast je sve to ukinula.
Nekada se u Beogradu godišnje održavalo i po 250 koncerata ozbiljne muzike. Pored Kolarca korišćeni su brojni drugi prostori, redovno Svečana sala Starog dvora koja je sada zakatančena, a 2003. je kupljen stenvej i još 12 polukoncertnih klavira i pijanina za potrebe ustanova kulture. Kasnije je kupljena i harfa. Sve je to zatureno!
Te 2006. održano je 12.290 programa koje je videlo preko 4 miliona gledalaca. U deset beogradskih pozorišta izvedeno je 69 premijera, izvedeno je 2889 pozorišnih predstava, 473 koncerta različitih formi, 366 izložbi, 1195 programa u kulturno obrazovnim ustanovama, 1600 programa amaterskog stvaralaštva… Za sve to utrošeno je oko 920 miliona dinara.
Pored sredstava za programe, utrošeno je i 440 miliona na investicije, najviše za Beogradsku tvrđavu koja je tada bila u sektoru kulture.
Današnja vlast posebno uvažava etno tradiciju. I tu oblast su uspeli da stave u funkciju stranke na vlasti i promovisanje nekih njima prihvatljivih vrednosti. Međutim, i “bivši” su brinuli o toj tradiciji. Finansirano je 28 kulturno umetničkih društava, 12 manifestacija iz raznih oblasti. Pomoć je upućivana i društvima sa Kosova i Metohije. Svake godine izdvajalo se i za obnavljanje nošnji, nabavku instrumenata, kao i za finansiranje gostovanja u inostranstvu.
Mi “bivši” smo u Sekretarijatu za kulturu imali eksperta, Ljilju Prokić, dugogodišnju članicu folklornih društava. Ona je bila ekspert i za druge stvari, pripremala je godišnje izveštaje o radu i svakom potrošenom dinaru. Osim Ljilje, u nevelikom Sekretarijatu za kulturu radile su pre svega žene, izuzetno posvećene, odgovorne, vredne. Redovno sam držala kolegijume sa svim zaposlenima i uvek insistirala da svi moramo sve da znamo, da se ispomažemo. Bili smo “ekipa”. Kao i ja, dobar deo “ekipe” je u penziji. Povremeno se sastajemo, družimo i sećamo BOLJE PROŠLOSTI.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Brajan Džonson, koji zbog svoje ekstremne zdravstvene rutine važi za „čoveka koji želi da živi večno“, otkrio je da ima autoimunu bolest za koju smatra da su odgovorne zaslađene žitarice, gazirana pića i brza hrana koju je ranije konzumirao
Meč između Novaka Đokovića i trinaest godina mlađeg kanadskog tenisera Feliks Ože-Alijasima zakazan je za danas, 7. jula, od 16.30 sati. Do sada su se sastajali dva puta i skor je 1:1.
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
