Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Tik uz auto-put od Beograda ka Novom Sadu, kroz ogoljena stabla zimzelenog drveća, nazire se „regionalno čudo i srpski ponos”, kako je fabriku vakcina u Zemunu polažući kamen temeljac pre skoro pola decenije nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bio je septembar 2021, pandemija korona virusa nošena na jednom od svojih talasa, a ponosni čelnici Srbije i prijatelji iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ukrstili su lopate i u Soko Salašu otpočeli gradnju fabrike kineskih Sinofarm vakcina.
Tada je najavljeno da će u pogonu godišnje moći da se proizvede i upakuje do 30 miliona doza vakcina, za Srbiju i region.
U tom trenutku Srbija je već nabavila velike količine doza Sinofarm i drugih vakcina, ali je vlast upozoravala da se svet suočava sa novim talasima i novim sojevima virusa, te da je domaća proizvodnja pitanje nacionalne bezbednosti.
Predsednik Vučić kazao je da je ponosan što naša zemlja nije neko ko će rešavanje problema čekati na začelju, uzdati se u nečiju pomoć i milostinju, već neko ko zajedno sa kineskim i arapskim partnerima pokušava i uspeva da, osim svojih, reši i deo regionalnih i globalih problema.
Prazna fabrika puna još praznijih obećanja
Foto: Vreme/Katarina StevanovićFabrika vakcina u Zemunu trebalo je da bude otvorena u aprilu 2022.
Fabrika danas izgleda baš kao ona na slici koja im je stajala iza leđa dok su držali govore, ali u njoj nema proizvodnje, radnika i svega što je obećano tog septembarskog letnjeg dana.
Iako je prema tadašnjim najavama, u fabrici trebalo da radi 300 ljudi, a prvi kontingenti vakcina iz ovog postrojenja trebalo da izađu već u aprilu 2022, krajem januara 2026. veliko postrojenje stoji tiho i prazno, a iz njega nije izašla nijedna vakcina.
Nekoliko slučajnih prolaznika, meštana Soko Salaša, naselja u opštini Zemun u kome je nikla konstrukcija, na pitanje da li je to ta fabrika, zbunjeno ne zna odgovor. Kao da svakodnevno ne prolaze pored sivo-belog postrojenja i kao da se nikada nisu zapitali čemu takva fabrika, kad u njoj niko ne radi.
„Nema tu nikog”, odgovara jedna starija gospođa, dok druga, dok hita ka autobuskoj stanici na autoputu, kaže da to nije fabrika cepiva i da treba da idemo na Torlak.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićFabrika ima troje direktora
48 miliona evra u prazno
Foto: Vreme/Katarina StevanovićGradnja fabrike počela je u septembru 2021.
Odluku o izgradnji fabrike donela je Vlada Srbije 2021. godine, a formalni nosilac projekta bilo je Ministarstvo odbrane, koje je ugovor potpisalo sa kineskim i emiratskim partnerima.
U izgradnju i opremanje fabrike je inicijalno iz republičkog budžeta Srbije utrošeno više od 36 miliona evra, uz dodatna izdvajanja iz gradskog budžeta, čime su ukupna ulaganja s protokom vremena premašila 48 miliona evra kako su isticali kritičari ovog, zasad, propalog projekta.
Ograđeno postrojenje u koje se čini da do danas nije kročila noga, čuva se video nadzorom.
Rampe na ulasku su spuštene, a iza njih se ne može. Uz njih u sobi za video nadzor sedi radnik obezbeđenja, dok mu se iza leđa smenjuju snimci sa mnogobrojnih kamera iz dvorišta fabrike u realnom vremenu.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićRampe su spuštene
Kaže ljubazno da iza rampe ne može niko, ali da novinarima ne može da zabrani da fotografišu s parkinga izvan ograde.
U dvorištu fabrike parkiran je jedan auto, a s udaljenosti od stotinak metara s druge strane ograde vide se upaljena svetla iza staklenih ulaznih vrata.
Obećanja u magli
Foto: Vreme/Katarina StevanovićUlazak u dvorište nije dozvoljen
U fabrici je, obećavali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo godišnje da se proizvodi oko 30 miliona cepiva, kako za domaće, tako i za inostrano tržište. Najavljeno je i da će ukupan kapacitet iznositi 40 miliona vakcina.
Planirano je da se najpre obavlja punjenje i pakovanje, a potom i kompletna proizvodnja, čime bi Srbija prvi put u istoriji dobila sopstvenu fabriku vakcina tog kapaciteta.
Najavljeni rokovi su prošli, a iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane u čijoj je nadležnosti fabrika i koje je donelo formalnu odluku o njenoj izgradnji 2021, niti iz beogradske firme Life Biotech koja upravlja ovom fabrikom, nisu odgovorili na upit „Vremena” zašto fabrika nije počela sa radom, kada će, te zašto rokovi nisu ispoštovani.
Kompanija Life Biotech registrovana je 15. decembra 2021, podaci su Agencije za privredne registre. Adresa je Soko Salaš broj dva, a reč je o akcionarskom društvu u kome vlasništvo dele Hayat Biotech iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republika Srbija. Arapi imaju većinsko vlasništvo od 67 odsto.
Firma ima troje zakonskih zastupnika, odnosno direktora – iz Srbije, Kine i Emirata.
Foto: Vreme/Katarina StevanovićKamen temeljac položio je, između ostalih, Aleksandar Vučić
Da su upravo ove tri zemlje zajednički položile kamen temeljac za fabriku, podsećaju i tri barjaka istaknuta pred ogradom postrojenja.
Ne viore se u vazduhu, već leže na zemlji, spljošteni, kao i ambicije koje su ih tu dovele. Baš kao što se, pet godina kasnije, ne viore ni velika obećanja o regionalnom liderstvu u proizvodnji vakcina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
