Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Tik uz auto-put od Beograda ka Novom Sadu, kroz ogoljena stabla zimzelenog drveća, nazire se „regionalno čudo i srpski ponos”, kako je fabriku vakcina u Zemunu polažući kamen temeljac pre skoro pola decenije nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bio je septembar 2021, pandemija korona virusa nošena na jednom od svojih talasa, a ponosni čelnici Srbije i prijatelji iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ukrstili su lopate i u Soko Salašu otpočeli gradnju fabrike kineskih Sinofarm vakcina.
Tada je najavljeno da će u pogonu godišnje moći da se proizvede i upakuje do 30 miliona doza vakcina, za Srbiju i region.
U tom trenutku Srbija je već nabavila velike količine doza Sinofarm i drugih vakcina, ali je vlast upozoravala da se svet suočava sa novim talasima i novim sojevima virusa, te da je domaća proizvodnja pitanje nacionalne bezbednosti.
Predsednik Vučić kazao je da je ponosan što naša zemlja nije neko ko će rešavanje problema čekati na začelju, uzdati se u nečiju pomoć i milostinju, već neko ko zajedno sa kineskim i arapskim partnerima pokušava i uspeva da, osim svojih, reši i deo regionalnih i globalih problema.
Fabrika danas izgleda baš kao ona na slici koja im je stajala iza leđa dok su držali govore, ali u njoj nema proizvodnje, radnika i svega što je obećano tog septembarskog letnjeg dana.
Iako je prema tadašnjim najavama, u fabrici trebalo da radi 300 ljudi, a prvi kontingenti vakcina iz ovog postrojenja trebalo da izađu već u aprilu 2022, krajem januara 2026. veliko postrojenje stoji tiho i prazno, a iz njega nije izašla nijedna vakcina.
Nekoliko slučajnih prolaznika, meštana Soko Salaša, naselja u opštini Zemun u kome je nikla konstrukcija, na pitanje da li je to ta fabrika, zbunjeno ne zna odgovor. Kao da svakodnevno ne prolaze pored sivo-belog postrojenja i kao da se nikada nisu zapitali čemu takva fabrika, kad u njoj niko ne radi.
„Nema tu nikog”, odgovara jedna starija gospođa, dok druga, dok hita ka autobuskoj stanici na autoputu, kaže da to nije fabrika cepiva i da treba da idemo na Torlak.
Odluku o izgradnji fabrike donela je Vlada Srbije 2021. godine, a formalni nosilac projekta bilo je Ministarstvo odbrane, koje je ugovor potpisalo sa kineskim i emiratskim partnerima.
U izgradnju i opremanje fabrike je inicijalno iz republičkog budžeta Srbije utrošeno više od 36 miliona evra, uz dodatna izdvajanja iz gradskog budžeta, čime su ukupna ulaganja s protokom vremena premašila 48 miliona evra kako su isticali kritičari ovog, zasad, propalog projekta.
Ograđeno postrojenje u koje se čini da do danas nije kročila noga, čuva se video nadzorom.
Rampe na ulasku su spuštene, a iza njih se ne može. Uz njih u sobi za video nadzor sedi radnik obezbeđenja, dok mu se iza leđa smenjuju snimci sa mnogobrojnih kamera iz dvorišta fabrike u realnom vremenu.
Kaže ljubazno da iza rampe ne može niko, ali da novinarima ne može da zabrani da fotografišu s parkinga izvan ograde.
U dvorištu fabrike parkiran je jedan auto, a s udaljenosti od stotinak metara s druge strane ograde vide se upaljena svetla iza staklenih ulaznih vrata.
U fabrici je, obećavali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo godišnje da se proizvodi oko 30 miliona cepiva, kako za domaće, tako i za inostrano tržište. Najavljeno je i da će ukupan kapacitet iznositi 40 miliona vakcina.
Planirano je da se najpre obavlja punjenje i pakovanje, a potom i kompletna proizvodnja, čime bi Srbija prvi put u istoriji dobila sopstvenu fabriku vakcina tog kapaciteta.
Najavljeni rokovi su prošli, a iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane u čijoj je nadležnosti fabrika i koje je donelo formalnu odluku o njenoj izgradnji 2021, niti iz beogradske firme Life Biotech koja upravlja ovom fabrikom, nisu odgovorili na upit „Vremena” zašto fabrika nije počela sa radom, kada će, te zašto rokovi nisu ispoštovani.
Kompanija Life Biotech registrovana je 15. decembra 2021, podaci su Agencije za privredne registre. Adresa je Soko Salaš broj dva, a reč je o akcionarskom društvu u kome vlasništvo dele Hayat Biotech iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republika Srbija. Arapi imaju većinsko vlasništvo od 67 odsto.
Firma ima troje zakonskih zastupnika, odnosno direktora – iz Srbije, Kine i Emirata.
Da su upravo ove tri zemlje zajednički položile kamen temeljac za fabriku, podsećaju i tri barjaka istaknuta pred ogradom postrojenja.
Ne viore se u vazduhu, već leže na zemlji, spljošteni, kao i ambicije koje su ih tu dovele. Baš kao što se, pet godina kasnije, ne viore ni velika obećanja o regionalnom liderstvu u proizvodnji vakcina.
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Naslov ovog teksta nije greška, tako se malteškim alfabetom piše ime slatkog đevreka napunjenog rogačem i medom, poznatog kao "honey ring"
Jedan mladić priča zašto ga je morilo rano ćelavljenje i kako je skoknuo do Istanbula da presadi kosu
Preminula je Olivera Katarina, umetnica čiji su glas, lepota i gluma obeležili decenije jugoslovenske kulture. Najšira publika pamtiće je po ulozi Lenčeta u kultnom filmu „Skupljači perja“
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
