I Karići su na K

Poslednjih godina u Koštunićima, selu podno Suvobora, za Vidovdan su održavane svečanosti državne firme za izvoz naoružanja i vojne opreme, što se zove SDPR Jugoimport. Domaćin, u svom rodnom selu, uvek bio general i direktor Jugoimporta Jovo Čeković. U Koštunićima je Jovo, kako je znao da kaže, sprovodio program interne konverzije, što će reći da je potencijale firme usmerav’o u alternativne programe proizvodnje i prometa civilnih proizvoda, posebno zdrave hrane. Za Jovinog vakta nema šta nije urađeno i podignuto u Koštunićima, hladnjača i proizvodni pogoni, etno-kuća, domovi, restorani i magaze, hotel koji treba da ima četiri-pet zvezdica, sve od nekoliko stotina do nekoliko hiljada kvadrata. Sva ta konverzija vođena pod – zavisna preduzeća Jugoimporta. Međutim, pretprošle godine, posle afere sa izvozom oružja, general Jovo bude smenjen sa mesta direktora SDPR-a. Kad se mislilo da nema više konverzije, ono ima, ove godine stig’o poziv za Vidovdanske svečanosti u Koštunićima, koje, kako stajaše u pozivu, osmi put i tradicionalno organizuje Društvo srpskih domaćina. Poziv, svojeručno, potpisao Jovan Čeković, predsednik Društva srpskih domaćina. Nigde Jugoimporta, nigde čina generala.

GDE GLEDA JOVO: Da vidimo. Predvidovdanska subota, dan sunčan, u Koštunićima vazdan konverzije. Na ulazu u kompleks Dom „Anđelije Mišić“, fontana, biće metalna, uređen potok, asfalt, osvetljenje, kandelabri, reflektori, svaka staza popločana, plus oivičena, a tek objekti, to sve veliko i u narodnom stilu, bolje reći sve domaćinski veliko i u domaćinskom stilu. Uđemo u Dom, pitamo za pojedinosti, domaćica nas uvede u baš nameštenu prostoriju, sa baš nameštajem i ostalim baš pomagalima. Već prisutne kolege sa BK, čitava ekipa, u čelu prostorije portret, biće, Anđelije vojvodine majke Mišić, u ćošku uramljen Koštunica Vojo sa koštunićkom rakijom u rukama, uramljena i crno-bela fotografija golobradih osnovaca, za nju zadenuta slika Čeković Jove za razbojem za tkanje, Jovo baš gleda u aparat, jok u razboj.

Uđe Jovo, zdravi se sa BK ko sa svojima, ispade da je i reporter „Vremena“ BK. Jovo odma’ pređe na stvar, Bogoljubu čestit’o, iz Koštunića krenuo, to mu je donelo bar tri odsto, već se dogovorili na BK će biti akademija za bodi-gard. Jovo savetuje da se snime traktori koje je Bogoljub poklonio Srpskim domaćinima, dobija novinarski odgovor da će to uviti u lepu foru, on će samo minut, važan je telekomunikacioni sistem, most sa Evropom, ako ministar Velja bude hteo da sluša, treba da kaže, Ovo je video-most, najbrže u Evropu, biće i ministar Dimitrijević, Dragan Karić, koji će biti predsednik UO Srpskih domaćina… Uđe dete u narodnoj nošnji, Jovo ga predstavi kao najmlađeg člana trubačkog orkestra, otpusti sa slobodan si. Eto ga i žensko sa dekolte sa vrpce, ispade pesnikinja Ljilja, koja se poveri, sinoć izginula, Jovo, koji više ne voli da ga oslovljavaju sa general, zaključi, to je to, i ode.

Pred Dom stiže mercedes, domaćin Jovo dočekuje Dragana Karića, Dragi brate Dragane dobro nam doš’o… Dragan domaćinski krenu prvo u crkvu, koja je preko puta, za njim se strča kamerman BK, cela ekipa, kamerman se okliznu, pade, digoše ga, nema problema, zna da padne, školov’o se, im’o taj predmet, može da padne kol’ko ‘oćeš puta, objašnjava Jovi dok se zdravi sa Draganom. Jovo domaćinski uvede Dragana u odaje, ajde vidimo šta ima, svuda putokaz, hotel, sportski centar, vila „Suvoborka“, restoran… Jes’ Era Ojdanić, lanac, zadenuo naočare, doš’o, ima numeru, posle pod šatru, da napravi fešticu… Izađe Jovo, izađe Karić, prođoše pored traktora, pa sa zastajkivanjem, koje je Bogoljub poklonio domaćinima, prekontrolisaše šta je zapisano na hameru zalepljenom za kabinu, a zapisano, Poklon Bogoljuba Karića.

OOO, OOO: Pred ulazom na teren, na kome je bina, so i pogača, kad eto ti Ere, spazi se sa domaćinom Jovom, kad viknuše, ooo, ooo, kad se pravoslavno do’vatiše, uz Erinu brojalicu, Sreća ti sve bilo, kuća ti pevala… Pa Jovo uze da ga upoznaje sa prisutnim domaćinima, sve ga predstavljajući, Evo jednog srpskog domaćina. Eto i ministra Bojana Dimitrijevića, krenu na pogaču, al’ Čeković stao ispred pogače, prvo on na redu. Domaćin stade da predstavlja profesora, doktora, ministra, do’vati ga biznismen iz, vele, Južne Afrike, Nićifor Aničić, mnogo važan domaćin, do’vati ga drugi, pa treći put, uze da do’vatava i ministrovu pratnju. Pa bi raspored, prvi red, sredina, Karić, pa ministar Bojan, prazna stolica za kapitalnog ministra, pa domaćin Čeković. Uto general Momčilo Perišić, koji je kao i Jovo iz Koštunića, Momčilo tako stajaše, Jovo ni da ga pogleda, organizator namoli Momčila da sedne na kraj prvog reda.

Kasni Velja, Karić, preko ministra Bojana, ko da priča Jovi, Ja agitujem za smanjenje poreza. Eto i Borke Vučić, viđena punđa, viđen, na plavo, komplet, biseri plus zlatan lanac. Sede i Borka, pa u prvi red, na binu izađe voditeljka, etno-haljina, domaćinski noseća, objavi da ministar Veljo kasni. Ali, eto Velje, neformalno obučen, ko da izlazi iz Beovoza, odma’ ga savataše, pogodi pogaču, dođe do prvog reda, pa kad udari redno, poljubi Dragana, poljubi Bojana, Borku potapša, domaćinski se primi sa domaćinom Jovom. Jovo mu, domaćinski, skrenu pažnju da su iza njih njemu i otac i majka, Veljo se dade i ocu i majci, njegovim primerom krenu Karić… Poče program, na bini Era, Igrale se delije, cupka, rsa, drži ritam. Bi i zdravičar, Dobro došli, dobri dobrima, u dobri čas… prvu pijemo, drugu pijemo, treću za od boga sreću… petu pijemo sa molitvom, Pomozi nam bože, ispred ove crkve, da nam se narod srpski odvoji od vere katoličke… Pa se reče noseća voditeljka, reče i jednu Hegelovu rečenicu, pozva g. Jovu da otvori svečanost. Ustade Jovo, sa rukom u levi džep priđe govornici, obrati se na svom domaćinski generalskom jeziku, Dragi braćo i sestre, prošlo je osam godina, ima šta da se pokaže, molio bi jednim aplauzom da otpratimo našu Sašku, jer ona je u blagoslovenom stanju, jer to su srpski domaćini, hvala lepo. Pa uze da pozdravlja g. ministra Velju, g. ministra, profesora, doktora Bojana, Dragana Karića, nije slučajno što je Bogoljub krenuo u kampanju iz Koštunića, i Karići počinju na slovo K, kao i Koštunica, kao i Kusturica, Dragane dobro doš’’, i daj bože da ovo uvećamo i privedemo kraju. Pa pozdravi brata Nićifora iz Južne Afrike, ne zna većeg domaćina ni većeg Srbina, dobro došao dragi Mićko, nastavi da pozdravlja braću iz RS, svoje karatiste, zavičajce, svoje…

Velja izađe sa levu ruku u levi džep, Pomaže bog, da je sreće da ovakvih sela ima širom Srbije, šta da vam kažem, nadam se da ćemo biti uspešni, krenulo je, Ministarstvo će i ovde pomoći koliko može. Oko govornice stadoše da meću saksije sa cvećem, izađe ministar Bojan, pa uze da se istorijski ispoveda, Kosovski mit, ustanak, nije da se hvali, i on je rođen nedaleko odavde, na Rudniku, ovo je okruženje koje rađa izuzetne ljude… Pređe na akciju „Kupujmo domaće – obnovimo Srbiju“, srpski brend, razgovar’o sa generalom Jovom, nastojaće da se iznađu dodatna sredstva da se hotel u Koštunićima završi. Jovo udari u aplauz, nasloni se na Velju, izneše još saksija, Jovo ustade da sačeka ministra, profesora, doktora, stade da se savija, da čestita, mikrofona se do’vati g. Nik domaćin Aničić, udari po srpskom rodu, Karađorđu, Koštunici Voji, koji je naša budućnost, koji hoće da nas uputi u pravnu državu i da nam popravi sreću…

JEL’ OVO VAN GOG: Dođe red na domaćina Karića, bledoplava košulja, kravata u nijansi košulje, Braćo i sestre, poštovani domaćine generale Čekoviću, zahvali na podršci „kandidature“ predsednika partije Snaga Srbije Bogoljuba Karića, Odavde je krenuo, odavde je sreća počela, hvala vam, Bogoljub posl’o dva traktora sa svim priključnim mašinama, da bi orali duboku brazdu, da bi svi jeli srpsku salatu… Jovo mu, jašta nego čestita, javi se Pomaže bog iz RS, pozva g. Čekovića da mu uruči fine darove, Dozvolite da vam predam vino, rakiju i med, blagoslovene od vladike hercegovačkog Grigorija, prekrsti se, poljubi vino, pa preda, i Jovo se prkrsti, poljubi vino, pa primi, i tako tri puta. Onda bio dečji folklor, pa bila pesnikinja Ljiljana Bralović, što priznala da je sinoć zaginula, šupljikava ‘aljina sa dekolte, leva ruka na srcetu, „U ime srpskih domaćina, u ime vere za narod bez mere“… siđe sa bine, nastavi da cupka uz folklor na sceni. Šta onda bi, onda bi pesnik Pero Zubac, ajnštajnovski brci, a tek frizura, doš’o sa domaćinima iz Vojvodine, napis’o pesmu, prvi put je govori, juče napis’o, „Ako vidiš bože, to što vidim ja/ oglasi se, daj znak da te ima“… Bi i jedan što ga najaviše kao glumca, koji se domaćinski izdrekenja, modna revija sa modelima iz Koštunića, direktor Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, koji imaše čast da predstavi znak brenda Društvo srpskih domaćina, Ovaj znak je uspešan, prvo simboliše stilizovanu šljivu, vi to primećujete, ima takođe i trobojku, a ima i takođe znak kvaliteta…

Domaćinski noseća voditeljka najavi dalji program, digoše se gosti, napred Čeković do’vatio Bojana, Velja do’vatio prvog do sebe, Karić sustiže Velju, za njima trubači, pravac Etno kuća, kad tamo slikari baš slikaju, Jovo pita, Jeste nešto naslikali, Bojan pita, Jel’ slikate Koštuniće, jedan odgovara, Jedan deo, konverzacija takoreći umetnička, Jovo pokazuje Velji, Evo gospodine ministre slikarke, Veljo analizira, Svaka čast, i Karić se uključuje, Bogato i lepo, i Jovo se slaže da je lepo. Pa Jovo priđe novom platnu, Ćeri, šta si ti naslikala, Lepotu ovog kraja i deo neba, slikarka se izvinjava, umazane joj ruke, Jovo nastavlja, prvi put slika, eto i ministra, profesora, doktora, Jel’ ima veze sa Van Gogom, umetnica odgovara da ima, tako zamislila. Opet Jovo, Tako su počeli srpski domaćini, i ti da doguraš, opet ministar, doktor, profesor, Jel’ to Van Gog… Opet dunuše trubači, Jovo odvede goste na sprat, da pogledaju slike sa visine.

Pa nastaviše ka vili „Suvoborka“, napred oni, a iza trubači, Jovo savetuje Velji šta da kaže, „Evo stigli smo u Evropu“… Eto ulaza, momče i devojka, domaćinski tradicionalni, vrpca, veženo jastuče, makaze, Velja se prekrsti, preseče, uđoše, konektovaše se, jedan objašnjava, evo ga Frankfurt, evo vidite, idu kola, nemaju sagovornika u Nemačkoj, pozvaće Beograd, namestiše Velji mikrofon i slušalice, na ekranu Velja, na ekranu sagovornik, Jovo kaže, Ovo je uživo, Velja reče, Dobar da, jeste mi dobro, čovek iz Bg odgovori da jeste, pa to popričaše, pa se Valja reče tom prigodom, Koštunići su slikom i rečju u svetu, Jovi se to baš ne svidi, dopuni ga, Mi smo već u Evropi, olakšali smo budućem predsedniku da može brže u Evropu…

UREDNIK DRAGANČE: Pa krenuše dalje, napred oni, a iza trubači, stigoše do hale u kojoj beše upriličena izložba proizvoda, jašta nego domaćih. Momče i devojče, vrpca, jastuče, čast dobi ministar, profesor, doktor, kako uđoše udariše na med, dobiše med, pa pečurke, bi i pečuraka, pa pršutu, bi i pršute, pa domaća radinost, čista runska vuna, etno-guberi, pa slatko i džemovi, pa Jovin štand Etno arta, pod znakom „Jutra“, rakije, džemovi, čajevi, čips, prihvatiše se rakije, nazdraviše, stigoše do duvan-čvaraka, šta je to, kad uzeše da se zalažu, krenu, pa se vrate, tu opet nazdraviše, pa ugledaše sir, kad se Karić do’vati sira, kad ministar, doktor, profesor, pređe sa čvaraka na sir, kad se Karić vrati na čvarke, kad Velja nazdravi prepečenicom, stigoše i do maslina, Vujić vode, „Takovo“ viljamovke… Jovo gurnu Ministru Bojanu mikrofon, ovaj se zahvali, naša država mora da podrži svoje proizvode, uvešće agenciju za srpsku robu, stvoriće budžet za razvoj turizma…

Izađoše, pa nastaviše formacijski, trubači duvaju, Ruse kose curo imaš, Velja poče da gura hiljadarke u trube, na to se Draganče, pa Karić, maši evra, pa kad stade da trpa, kad poskoči, kad zagrli Velju, kad Velja zagrli Dragana, kad kamerman BK zagrli obojicu, ministar, profesor, doktor načisto ispade iz postave. Stigoše i do traktora, Velja odma’ uđe u traktor sa američkim motorom, Dragan viknu, To ministre, ministar će, Lep je ko lutka, pa Karić uđe u Bogoljubov traktor, upali ga, stade da aplaudira i turira, viče, Idemo u Evropu, pa otvori vrata, pa stade, pa se reče u svoju kameru, Poštovani ministri, ovo je poklon Bogoljuba Karića, da bog da na hiljade Koštunića i hiljade Bogoljuba… Javi se i domaćin Jovo, da zahvali, Karić stade da sugeriše Velji da da jednu kratku izjavu, urednički pozva novinarku, ova ispruži mikrofon, kad Velja iznenadi, Ministarstvo za kapitalne investicije želi da ovaj prelepi traktor, najlepši koji sam video, da ga otkupi i pokloni našem srpskom domaćinu… Želim da se zahvalim svima koji učestvuju u akciji Vratimo Srbiji njene proizvode, kupujmo srpske proizvode, naš ministar Bojan koji tu ideju propagira, to je bila moja ideja već godinama, ali meni je drago da ona zaživi… Dragan sugerisa i drugom ministru, novinarka poturi, a ovaj će, Nema boljeg nego propagirati ideju kao što su Koštunići, ja sam presrećan što sam ovde. Opet se javi Jovo, uze BK mikrofon, al’ mu ga novinarka hrabro oduze, zna se ko šta radi, zahvali se Jovo ministru Velji i ministru, profesoru, doktoru Bojanu, Jer ono što smo mi danas dobili to vam govori primer šta znači kad imamo podršku vlade, kad imamo prave ministre, kad imamo prave ljude, i mi srpski domaćini smo srećni što imamo dva ministra, kakva su dva ministra koje ste videli ovde…

Bi još, i u kameru, Jovo komandova voljno, krenuše da otvore nasut put prema Ravnoj gori, kod prve bandere pustiše struju, nazdraviše, Karić i Jovo se u’vatiše u kolo, kapitalni Velja dobi priliku za još jednu kapitalno kratku izjavu, ministar Dinkić je, u postupcima prema Mobtelu, neodgovoran i neozbiljan. Treba li reći, kapitalna izjava bila udarna na kapitalnoj BK.