“Pajserisana” Srbija na fudbalskoj margini

Dok brojni fudbalski savezi proteklih dana, nakon uspešnih nastupa na Svetskom prvenstvu, beru plodove dobrog rada i organizacije, u Fudbalskom savezu Srbije sprovode se još jedni strogo kontrolisani izbori za izvršne organe, a sve uz samopohvale i reizbore funkcionera, kao da se radi o veoma uspešnoj organizaciji i retko sposobnim kadrovima. Ali kakva je situacija u našem fudbalu i ko su ljudi koji vode saveze i klubove, najbolje govori njihova organizovana tišina povodom otkrića Krika da je bivši predsednik FSS-a Slaviša Kokeza, u saradnji sa ovdašnjim i italijanskim kriminalcima, pripremao prebijanje Nemanje Vidića – pajserisanje, kako je to nazvao u dešifrovanim skaj porukama.

foto: strahinja aćimović / tanjug

POSLEDICE “PAJSER BRIGADE”

Otkako je Aleksandar Vučić dospeo u priliku da na važne funkcije postavlja viđenije pripadnike svoje “pajser brigade”, počela je i razgradnja institucija. Tako je i Fudbalski savez Srbije, koji ni pre dolaska naprednjaka na vlast nije važio za organizaciju za primer, doživeo kolaps nakon što je predat u ruke jednog od najvećih “pajsera” iz bliskog okruženja vođe.

Ne samo da je Slaviša Kokeza zajahao FSS već su se naprednjaci rasporedili na čelne funkcije do poslednjeg međuopštinskog fudbalskog saveza. Sve to naravno, uz asistenciju “večitih fudbalskih funkcionera”, uglavnom bivših fudbalera i trenera, koji su i prema “mekšim” vlastima nastupali udvorički i snishodljivo. Fudbal u Srbiji počeo je da propada sa raspadom Jugoslavije i do danas se nije oporavio od kriminalizacije i devastacije tokom devedesetih.

Bilo je svetlih trenutaka jer je fudbal, uprkos svemu lošem što ga okružuje, duboko utemeljen, pa i dalje niču brojni talenti i formiraju se perspektivne generacije. Razvaljen sistem, međutim, nije u stanju da ih pravilno usmerava, okuplja i štiti, tako da smo postali svojevrsni šampioni u rasipanju i bagatelisanju nadarene omladine.

foto: ap

NORVEŠKO ČUDO NIJE SLUČAJNOST

Tokom Svetskog prvenstva spoznali smo da su mnoge nefudbalske nacije postale fudbalske zahvaljujući dugogodišnjem sistemskom radu, svako u skladu sa svojim mogućnostima i objektivnim okolnostima – jedni su kroz masovnost i pedagoški pristup dolazili do onih darovitih, a drugi su organizovano skupljali svoju dijasporu. Uglavnom, imali su neki plan i predano ga provodili.

Norveški sportski savez je pre dvadeset godina odredio sportskim organizacijama i trenerima kako treba raditi sa decom, a sve u cilju njihove bezbednosti i radosti. Fudbalski razvoj dece zasniva se na masovnosti i igri i druženju kroz koje deca razvijaju ljubav prema sportu i socijalizuju se. Do 13. godine takmiče se u lokalnim ligama, bez vođenja rezultata i tabela. Sva deca treniraju više sportova i time stiču širu bazu pokreta pre uske specijalizacije – Erling Holand je do 15. godine uporedo sa fudbalom trenirao rukomet, atletiku i nordijsko skijanje. Talentovana deca se ne odvajaju od ostale do 13, 14. godine, kako bi se razvijala u zdravom okruženju, a sve selekcije od 10. do 19. godine starosti treniraju po identičnom modelu.

I to nije sve: pre šest godina, Fudbalski savez Norveške potpisao je ugovor sa platformom “TransferRoom” i odlučio da potpuno eliminiše ulogu međunarodnih posrednika i agenata, tako da se danas oko 75 odsto norveških transfera obavlja direktno između klubova, bez upliva menadžera, familije i već fudbalu svojstvenih kontroverznih lica. To je dovelo do potpune finansijske održivosti domaćih klubova; Norvežani čine 90 odsto igračkog kadra, a prosečna starost ekipa u norveškoj ligi je oko 22 godine. Uz to, bogata Norveška je mogla da priušti izgradnju 500 fudbalskih terena sa veštačkom travom širom zemlje i otvaranje 30 vrhunskih fudbalskih akademija.

Nije samo fudbal napredovao nakon sprovođenja ove jedinstvene strategije: na poslednjim Zimskim olimpijskim igrama Norveška je osvojila najviše medalja.

IMA JOŠ DOBRIH PRIMERA

Kada je pre šest godina Dragan Stojković dolazio na selektorsko mesto, osporavan je, između ostalog, i činjenicom da je trenersko iskustvo sticao u tamo nekom Japanu. Kasnije je Piksi otkrio svoje mane, ali to što je igrao i radio u Japanu sjajna mu je referenca, jer je ta zemlja postala fudbalska sila, a za nas velesila. To se, naravno, nije desilo slučajno, već kao rezultat jasnog i temeljnog plana.

Od devedesetih godina prošlog veka Japanci grade sistem u koji su uključene škole, univerziteti i fudbalski klubovi, a 1993. godine osnovana je profesionalna fudbalska liga (Džej liga). Podrazumeva se da se, kada je Japan u pitanju, koristi napredna tehnologija za praćenje razvoja svakog talenta. Pre 30 godina zacrtali su da do 2050. godine osvoje Svetsko prvenstvo i na dobrom su putu – Mundijal u Americi im je osmi uzastopni na kojem su učestvovali, a i tamo su lako prošli kroz grupu i potom bili ravnopravni rival Brazilu u šesnaestini finala i, uz malo sreće, mogli su više od tesnog poraza (2:1).

foto: ap

TALENTI DIJASPORE

S druge strane, mala i siromašna Zelenortska ostrva imala su drugačiju strategiju: krenuli su u sakupljanje svojih sunarodnika u dijaspori, pre svega u Portugaliji, pod čijom su upravom bili do sticanja nezavisnosti 1975. godine. Fudbal je na tim ostrvima uvek bio popularan, ali su talenti odlazili u Evropu i mnogi su nastupali za reprezentacije, uglavnom u mlađim kategorijama. Ima godina kako su emisari fudbalskog saveza krenuli u akciju privođenja matici tih talenata i mnogi su počeli da se odazivaju, da bi, evo, došli do trenutka da se prvo izbore plasman na Mundijal, a potom i da izbore remije sa evropskim prvacima Špancima, te Urugvajcima i Saudijcima, i na koncu da u šesnaestini finala namuče aktuelne svetske prvake Argentince i časno okončaju svoj nastup na svetskoj sceni.

Reprezentacija Srbije osetila je snagu Zelenortskih ostrva u prijateljskoj utakmici pred Mundijal i ubedljivo je poražena (3:0). Ovdašnja fudbalska javnost je ostala u čudu, iako svesna skromnih dometa naše ekipe, ne znajući da iza uspeha ove male zemlje sa oko pola miliona stanovnika stoji ozbiljan i pošten pristup nekih posvećenih i poštenih sportskih radnika. Oni su uspeli da ubede neke mlade ljude da, iako imaju državljanstvo i nekakvu perspektivu u Portugaliji, Španiji ili Holandiji, nastupe za zemlju iz koje oni ili njihovi roditelji potiču.

Sličan je slučaj Bosne i Hercegovine. Iako se radi o nefunkcionalnoj državi, opterećnoj bliskim ratnim strahotama i miniranoj od strane političara dva konstitutivna naroda, što se prenosi i na sport, selektor Sergej Berbarez, a i neki funkcioneri FSBiH, uspeli su da privole mlade talente, od kojih je većina rođena u izbeglištvu i u međuvremenu zaigrala za mlade reprezentacije SAD, Nemačke, Švajcarske, da ponesu dres “zmajeva”.

U Srbiji nažalost, ne postoji volja da se usvoji i sprovede sistemska reorganizacija fudbala, a ni dijaspora, nažalost, nije voljna da svoju talentovanu decu šalje u ovdašnje blato. Ostaje nam da se nadamo da će u skorije vreme onaj koji je bio meta naprednjačkih “pajsera” dobiti priliku da povede FSS u boljem smeru i primeni nešto od dobrih praksi širom sveta.

foto: ap

Najjači samo ostaju

Pred početak Svetskog prvenstva, na Fifinoj rang listi reprezentacija Argentina je bila prva, Španija druga, Francuska treća, a Engleska četvrta, a velike kladionice su ove četiri ekipe promovisale u glavne favorite – najpre Španiju, a za njom Francusku, Englesku i Argentinu. I bi tako: u polufinalu 23. Mundijala sastali su se Francuska i Španije, te Engleska i Argentina, a kada ovaj tekst osvane na trafikama u četvrtak ujutru, znaće se da li su Francuzi došli do trećeg uzastopnog finala ili su pak Španci uspeli da se dokopaju drugog u istoriji, odnosno da li će Argentinci 19. jula u Nju Džersiju braniti titulu ili će Englezi nakon 60 godina dospeti do same završnice.

Francuska i dalje deluje najmoćnije i gotovo rutinski je u četvrfinalu savladala odličnu ekipu Maroka (2:0). Selektor Didije Dešan uspeo je da spoji mladost i iskustvo, a ekipa sastavljena od velikih zvezda zrači slogom i očigledno su svi igrači – od Kilijana Mbapea do mlade zvezde Majkla Oliseja – okrenuti višem cilju. Zabeležili su sve pobede (šest), postigli 16, a primili tek dva gola, oba u grupnoj fazi, i zaista deluju nesavladivo.

Ali uvek se može desiti loš dan, a naročito ako sa druge strane stoji reprezentacija Španije. Mnogi će za ovaj polufinalni par reći da je finale pre finala i da je pobednik ovog duela i budući svetski šampion. Španci nisu tako ubedljivi kao Francuzi, ali posle “trikolora” najsigurnije koračaju kroz eliminacionu fazu. Namučili su se u četvrfinalu protiv Belgijanaca, ali su tokom većeg dela utakmice imali dominaciju i na kraju zasluženo pobedili 2:1.

Engleska reprezentacija je još manje ubedljiva, ali provukla se zahvaljujući kapitenu Hariju Kejnu i Džudu Belingemu, i u šesnaestini finala protiv Konga (2:1), i u osmini finala protiv domaćina Meksika (3:2), a naročito u četvrtfinalu protiv Norveške (2:1). I Argentinci su se provlačili kroz eliminacionu fazu i na njih je najveća povika da su povlašćeni i da su uz pomoć sudija uspeli da pobede Egipat u osmini finala (3:2) i Švajcarsku u četvrfinalu (3:1). Ali sve zamerke i prozivke padaju pred fudbalskim čarobnjakom Lionelom Mesijem, koji je svakako najzaslužniji za plasman “gaučosa” u polufinale i šansu da odbrane titulu iz Katara.

Sve u svemu, u subotu će poražene ekipe iz polufinalnih susreta igrati u Majamiju za treće mesto, dok će pobednici odmeriti snage u velikom finalu u nedelju (19. jul) u Nju Džersiju, tako da ćemo u sledećem broju našeg nedeljnika svesti kompletne utiske sa 23. Mundijala.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!