Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti

Da, dobro ste pročitali – predsednik FSS je želeo da angažuje huligane i krimose da, kako sam kaže, “ispajserišu” bivšeg kapitena Srbije i “Mančester junajteda” Nemanju Vidića, jer ga ja ovaj u otvorenom pismu kritikovao zbog toga što se Srbija nije plasirala na Evropsko prvenstvo. U planu je bilo i to da se “išamaraju” pojedini bivši fudbaleri, poput Danka Lazovića i Nemanje Matića, jer su javno podržali Vidića.

foto: marko đoković / tanjug

Srpska javnost je sve to saznala sa više od pet godina zakašnjenja, posredstvom novinara Krika, koji su objavili segmente skaj prepiske između Kokeze i njegovih navijačko-kriminalnih podizvođača. Prepiske u kojoj on iznosi i veoma zanimljive detalje o svom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom Andrejom, kao i tadašnjim istaknutim funkcionerom vladajuće Srpske napredne stranke Nebojšom Stefanovićem, koji je naknadno optužen da je prisluškivao predsednika, posle čega je njegova karijera krenula nizbrdo.

Iako je prepiska iz “otključane” skaj komunikacije posredstvom međunarodne pomoći u posedu domaćih bezbednosnih struktura već duže vreme, nije poznato da li je bilo šta urađeno tim povodom, da li je Kokeza saslušan na te okolnosti niti da li je neko stručan uradio analizu Vidićeve bezbednosti.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal navelo je da ne raspolaže tom prepiskom, ali da će od policije tražiti da im dostavi detalje o eventualnim planovima za napad na tog bivšeg fudbalera “Crvene zvezde”, “Spartaka” iz Moskve, “Mančester junajteda” i “Intera” iz Milana.

“Ove komunikacije Europol dostavlja isključivo i jedino Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, a ne Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal sa ovim materijalima se može upoznati tek i ako mu bude dostavljen od strane Mupa Srbije”, navedeno je u odgovoru tog tužilaštva.

Advokat Ivan Ninić podneo je privatnu krivičnu prijavu protiv Kokeze i osoba koje se pominju u tim prepiskama, ali je Više javno tužilaštvo u Beogradu, u već prepoznatljivom pravničkom maniru kada mu nešto ne odgovora ili se plaši da radi svoj posao, još jednom izbeglo odgovornost rekavši da se njima te poruke ne dostavljaju, zbog čega će sve proslediti na dalje postupanje Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Istom onom koje će reagovati “tek i ako” mu MUP bude dostavio materijal.

Dakle – tek i ako! S obzirom na to ko se sve pojavljuje u toj prepisci i u kojem kontekstu, verovatnoća da će MUP dostaviti svoja saznanja tužilaštvu iznosi 50 odsto da hoće i 100 odsto da neće.

SADRŽAJ SKAJ PREPISKE

To nikako ne treba da spreči javnost da se bavi tom temom. Ovog puta su novinari istraživačkog portala KRIK upoznali javnost sa činjenicom kakvim se mračnim kriminalno-huligansko-parapolitičko-udbaškim koridorima kreće srpski fudbal već decenijama, i koliko cela priča već odavno nema nikakve veze sa tim ko je bolji na terenu.

Jer samo je u takvim okolnostima moguće da prvi čovek Fudbalskog saveza Srbije svoju funkciju “brani” nagovaranjem huligana i kriminalaca da fizički ugroze eventualnog protivkandidata, kojem je jedini “greh” to što se drznuo da ga kritikuje zbog očiglednog sportskog neuspeha.

Ovde je možda pravi momenat da se objasni kojim putem je ova afera izašla u javnost. Mnogo pominjana skaj prepiska, koju su rutinski koristili i pripadnici suprotstavljenih crnogorskih klanova (škaljarci i kavčani) u planiranju svojih nedela, nešto je poput aplikacije za komunikaciju između ljudi koji baš imaju šta da kriju od policije i koju nećete moći da nađete u play prodavnici na svom androidu.

Radi se o aplikaciji koja je početkom decenije važila za softver koji bezbednosne službe ne mogu hakovati, pa je bila omiljeno pomoćno komunikaciono sredstvo ljudi s one strane zakona. Drugim rečima, ni aparat ni skaj aplikaciju nije mogao da nabavi neko ko nije “iz te priče”, pa je i sama činjenica da je Kokeza koristio skaj za komunikaciju sa bilo kim prilično indikativna.

Problem je nastao onda kada su, po svemu sudeći, francuske bezbednosne službe uspele da dešifruju skaj aplikaciju i kada su, malo-pomalo, u javnost počele da pristužu frapantne informacije i ubedljivi dokazi o isprepletenosti ovdašnje političke, kriminalne i navijačke elite. Pod uslovom da se uopšte dogovorimo da se radi o tri zasebne grupacije.

Tako smo saznali da je Kokeza razgovarao sa većim brojem istaknutih navijača “Crvene zvezde”, sa kojima je razmatrao opcije kako da Vidića “oduči” od ideje da ga napada u javnosti, a naročito kako da mu izbije iz glave planove da se kandiduje za novog predsednika FSS. U tu svrhu koristio je navodno i sofisticirane izraze poput “pajserisanje” i šamaranje.

foto: tanja valič / tanjug

KRIK navodi da je Kokeza, koji se na skaj komunikaciji predstavljao kao (čuveni švajcarski teniser) Federer, bio veoma ljut na Vidića i da je planirao da ga, ne samo zastraši već i da mu fizički naudi, oslanjajući se čak i na delove italijanske mafije, s obzirom na to da je Vidić tada boravio u Milanu.

Osim što saznajemo da su Italijani (navodno pripadnici kalabrijske mafije) uspeli da zakače elektronski uređaj na Vidićev automobil i tako ga prate, iz te prepiske može se videti i da između Kokeze i braće Vučić postoji različita dinamika odnosa, odnosno da njihovi međusobni odnosi nisu ni izbliza tako monolitni i idilični kako su spolja izgledali u to vreme.

foto: rade prelić / tanjug

Naime, Kokeza u tim prepiskama podozreva da iza Vidićevog nastupa zapravo stoji Andrej Vučić, koji navodno želi da mu se osveti jer nije želeo da bude “njegov potrčko”. Navodno, Andrej Vučić ga ne podnosi jer ne ispunjava njegove želje i onda kreira afere vezane za njega kako bi iznervirao predsednika Srbije i naterao ga da od Kokeze zatraži ostavku na mesto predsednika FSS. Ono što u toj priči ne drži vodu jeste naknadni društveni angažman Nemanje Vidića, iz kojeg se može sa sigurnošću zaključiti da nije bio u kombinaciji sa braćom Vučić. Takođe – da je Kokeza ikada zaista verovao da je neko od braće stajao iza Vidića, da li bi se usudio da protiv njega angažuje takvu međunarodnu koaliciju huligana i kriminalaca? Malo verovatno.

foto: dimitrije goll / tanjug

Bilo kako bilo, iz prepiske sledi da je Kokeza, osim Vidića, bio spreman da ugrozi i fudbalere koji su Vidića podržali, poput Danka Lazovića i Nemanje Matića. U tu svrhu komunicirao je sa ljudima koji su mu u izgled stavljali angažovanje i takvih kriminalnih vedeta kao što su Novosađanin Slobodan Milutinović Snajper, Veljko Belivuk i ljudi povezani sa grupom Darka Šarića.

Kokeza je tražio da se Vidiću saopšti da će “da ide na groblje”, ako nastavi da se oglašava u medijima protiv njega, ali je, čini se, bio svestan da mora voditi računa i o medijskom aspektu cele priče, kako ga niko ne bi povezao se tim.

“Ne sme to da ide u isto vreme (prebijanje fudbalera). Biće frka u medijima. To mora jedan po jedan”, navodno je Kokeza saopštio svojim kompanjonima nakon što je Vidićev automobil kompromitovan u inostranstvu kačenjem uređaja za praćenje.

Posle opsežnih priprema napada na Vidića, koje su trajale gotovo čitav novembar 2020. godine, Kokeza je iznenada odustao od tog plana.

Vrlo brzo posle toga napali su ga provladini mediji, koji su ga optuživali za sve i svašta. Od pronevere više od 600 miliona evra na carini, preko prisluškivanja predsednika pa sve dotle da se čak pominjalo i kako na poligrafskom testiranju nije želeo da odgovori na pitanje je li učestvovao u zaveri da se predsedniku ugrozi život.

Mediji su pisali da je Kokeza napustio Srbiju, navodno su ga viđali u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se transformisao u uspešnog biznismena, da bi ga poslednje glasine među beogradskom novinarskom čaršijom locirale u Banjaluci, gde navodno radi na formiranju stranke Draška Stanivukovića.

Koliko bi takve aktivnosti Kokeza mogao da sprovodi bez znanja srpskog političkog vrha i bezbednosnog aparata, čitalac može i sam da pretpostavi. Ipak, to može da bude ozbiljna indicija da je Kokeza u međuvremenu revidirao stav i dozvolio drugovima da mu ukažu na to gde je grešio.

KOKEZA O VUČIĆU I NAVIJAČIMA

Ono što je javnost pretpostavljala, a što je Kokeza iz prve ruke potvrdio u prepisci na skaju, jeste postojanje velike fascinacije predsednika Srbije navijačkom grupom “Crvene zvezde” i uticaj koji međusobno ostvaruju.

S jedne strane, samo bi Reju Čarlsu mogao da promakne uticaj koji je Vučić imao na renesansu čitavog sportskog društva iz Ljutice Bogdana 1a u poslednjih 14 godina, kada je finansijski posrnulog i tri četvrt odumrlog giganta transformisao u obaveznog doživotnog šampiona svega – od fudbala do boćanja.

S druge strane to mu, čini se, nije donelo dominantan status u toj ekipi, već je Vučić – ako je verovati Kokezi – podložan isključivo pritiscima koji bi eventualno mogli doći od navijača “Crvene zvezde”.

foto: Amir Hamzagić / Tanjug

Kokeza tvrdi da se Vučić “jedino plaši tribine” i to nudi kao ključni argument svojim sagovornicima da sprovedu u delo njegov naum, odnosno da se ne brinu zbog Vučićeve moguće reakcije.

“(Vučić) neće u ludilu da ide protiv vašeg stava jer se on plaši tribine zbog sebe i zbog politike. On se jedino toga plaši”, naveo je Kokeza, iz čijih se reči može zaključiti i da se predsednik Srbije sastajao sa nekim zvezdašima i čak im pokazivao navodne dokaze o tome da je tadašnji ministar Stefanović prisluškivao njega i njegovu komunikaciju sa tim navijačima.

...

Vučić je, navodno, te dokaze izneo na sastanku sa izvesnim navijačem Stevanom Sojićem, kojem je prisustvovao i drugi navijač, koji se zove Peđa. Predsednik im je, prema Kokezinoj tvrdnji, pokazivao razgovore koje je prisluškivala policija. Ovo je, nešto kasnije, indirektno potvrdio i sam Vučić na proslavi dana Žandarmerije.

foto: sava radovanović / tanjug

ŠTA JE ZAPRAVO REKAO VUČIĆ?

Predsednik Srbije je, u suštini, potvrdio da se poznaje sa Sojićem više od 30 godina, da se sastajao sa tim navijačima i da im je pokazivao navodne dokaze o prisluškivanju, ali je to uvio u oblandu svoje mladalačke zanimacije za navijanje i fudbalsku taktiku, i poentirao prikazujući to kao još jednu potvrdu svoje ugroženosti, jer su ga, jelte, prisluškivali državni organi.

Ponovo je javnost podsetio na činjenicu da lično i poimence poznaje sve relevatne vođe navijača “Crvene zvezde” s kraja osamdesetih godina, ali je otišao i korak dalje pa nam je otkrio da poznaje i viđenije grobare, poput Zorana Živanovića Čegija i Dragana Ćurčića Ćumeta iz Padinske Skele. Što je sve veoma bitno za javnost uopšte, baš kao i za ovu aferu konkretno.

Zašto jedna tako politički važna figura kao što je predsednik Srbije sebi uopšte dozvoljava kontakt sa takvim ljudima nije objasnio, ali je misteriozno izjavio da mu “nisu bitni ni Vidić ni Kokeza”.

“Ko je šta tu radio, stvarno ne bih mogao da vam kažem. Da moj brat baš bude veliki fan Nemanje Vidića, ne bih rekao. Nego je to verovatno Slaviši (Kokezi) palo na pamet, pošto oko tih krugova raznih je mislio da mu možda Andrej nije veliki prijatelj ili nešto, pa ga je zato trpao svuda na drugu stranu. Ne znam ni šta bih vam rekao… Niti mi je Nemanja Vidić posebno važan, niti mi je posebno važan Slaviša Kokeza, niti bilo ko drugi. Ako ima neko krivično delo, nadležni organi neka gone po službenoj dužnosti, ali hvala vam za pohvale članovima moje porodice”, rekao je Vučić novinarima.

To se u javnosti tumači dvojako, kao poruka pravosudnim organima da to nije bitan predmet i da ne treba time da se bave ili pak kao poruka da ga taj slučaj ne dotiče i da slobodno mogu da procesuiraju sve umešane u njega. Ono oko čega se svi slažu jeste da je to svakako poruka pravosuđu, posle čega njima samo ostaje da sprovedu ono što je zamišljeno.

GLASNO ĆUTANJE FUDBALSKE SRBIJE I UEFE

A šta ostaje Vidiću i drugima koji su vrlo lako mogli da budu žrtve ove čitave zavere?

Vidić je u video-poruci ocenio da ništa drugo nije ni bilo moguće očekivati kada se za predsednika saveza ili prvog čoveka Fudbalskog kluba “Crvena zvezda” postavi čovek koji je “uličar”.

“Kada postavite uličara da vodi Fudbalski savez i uličara koji vodi Fudbalski klub “Crvena zvezda”, vi ste doveli ulicu u fudbal i tu više nema konstruktivnog razgovora. Svaka kritika se smatra ličnim napadom i ugrožavanjem plena koji su oni uzurpirali. Ti ljudi koje pominjem, i koji vode ili su vodili te institucije, oni su posledica, a ne uzrok problema. Najveću odgovornost ima onaj koji ih je postavio na te funkcije”, naveo je Vidić.

On je posebno izrazio nezadovoljstvo činjenicom da ga niko iz institucija nije upozorio da su postojale te pretnje i da je bio ugrožen, što loše govori i o policiji, i o sudstvu, i o tužilaštvu.

Svaka škola se plaća, kaže narod, a Vidić je iz ove afere mogao da zaključi da mu takozvana fudbalska Srbija svakako neće biti saveznik ukoliko ikada nameri da postane prvi čovek srpskog fudbala.

Do zaključenja ovog teksta, Vidić je podršku dobio od retkih fudbalera (uglavnom onih koji su bili sa njim na spisku za batine), kao i od Rake Đurovića, nekadašnjeg fudbalskog sudije i predsednika Fudbalskog saveza Beograda.

Posebno sramno bilo je saopštenje Evropske fudbalske unije (UEFA), koja je za KRIK navela, sve pozivajući se na svoj Statut i Disciplinski pravilnik, da se neće baviti tim slučajem jer Kokeza više nije aktivan u fudbalu, što je argumentacija dostojna srpskog pravosuđa kada ne želi da se meša u nešto u strahu od političke odmazde.

S druge strane, inostrana javnost nije ostala nema pa su o toj aferi pisali britanski “Sun”, francuski “L’Équipe”, “One football” i drugi portali. Vidića su podržali i nekadašnji saigrači, kao što su Patris Evra i Dmitri Berbatov.

Ali to je svetska javnost. Srpska sportska javnost uglavnom je ostala nema, iako je imala jednostavan izbor.

S jedna strane imala je čoveka koji je nastupao za Srbiju, “Zvezdu”, “Spartak”, “Inter” i “Mančester junajted”, koji je kao kapiten engleskog kluba osvajao Premijer ligu, Ligu šampiona i bog zna šta još, i koji u fudbalskoj karijeri i privatnom životu nije imao nikakve mrlje.

S druge strane je bila sprega mafije, politike i huligana. I srpska fudbalska javnost je, makar svojim ćutanjem, izabrala ovo drugo.

Tu i tamo, uglavnom bivši kadrovi, koji nemaju ni promil šanse da se uglave u neke fudbalske strukture, poluglasno su podržali Vidića. Ostali su ćutali. Neko iz straha a neko jer nema problem sa tim. I to vam je sve što treba da znate o srpskom fudbalu u 21. veku.