Igra u senci Fifinog skandala

Glavni akteri Mundijala su i protekle nedelje ljubiteljima fudbala priredili dosta dobre igre i lepih golova, bilo je dinamičnih i neizvesnih utakmica, ali i onih u kojima su favoriti dugo i bezidejno kružili oko bedema autsajdera, no sveukupni dojam i spektakl bacali su u zasenak brojne brljotine Svetske federacije fudbalskih asocijacija (FIFA) i vlasti glavnog domaćina – Sjedinjenih Američkih Država. Na već nakupljeno nezadovoljstvo došle su protekle nedelje prvo sporne odluke i previdi sudija u eliminacionoj završnici, a potom i odluka Fife, pod pritiskom predsednika SAD i njegovih saradnika, da praktično poništi crveni karton fudbaleru SAD Folarinu Balogunu i omogući mu da igra u susretu osmine finala sa Belgijom. Sve to skrenulo je pažnju javnosti sa igre i rezultata.

PREĐENA CRVENA LINIJA

Počelo je maltretiranjem reprezentacije Irana, kroz “toplog zeca” američke administracije prošli su i prvotimci i treneri Uzbekistana, a Imigraciona služba SAD onemogućila je nekolicinu igrača i sudiju Omara Artana iz Somalije da uđu u zemlju. Iako je ohrabrivao Irance da izdrže i učestvuju do kraja, predsednik Fife Đani Infantino mnogo se više dodvoravao Donaldu Trampu i nije nijednog trenutka pomislio da bezuslovno zahteva jednak tretman svih reprezentacija i izbori se za sudiju Artana, a opustio se kada je mundijalska groznica zahvatila pola planete i igra u drugi plan gurnula afere i kontroverze.

Ali đavo je zakucao na Infantinova vrata: od dana kada je Balogun dobio karton u utakmici šesnaestine finale sa Bosnom i Hercegovinom krenula je kampanja za poništavanje, ali i ono što je kasnije obelodanjeno – pritisci Trampa i drugih zvaničnika SAD na predsednika Fife i njegove saradnike. I kako Infantino da ne učini svom pajtašu, makar morao da napravi pravnu akrobatiku i do sada neviđeni presedan, te se FIFA pozvala na član 27 Disciplinskog pravilnika i suspendovala izvršenje kazne na jednogodišnji probni rok, tako da je Balogun bio na raspolaganju selektoru. Tramp je sam priznao da je više puta zvao Infantina, a nakon odluke o aboliciji američkog prvotimca, objavio je na svojoj društvenoj mreži zahvalnost Fifi, jer je “učinila ono što je ispravno i što je preokrenula veliku nepravdu!”

Reagovao je Belgijski fudbalski savez i poručio da je ta odluka u direktnoj suprotnosti sa pravilima koja propisuju automatsku suspenziju posle direktnog crvenog kartona, a selektor Rudi Garsija zaključio je da nije u pitanju samo interes njegove reprezentacije već “odbrana etike i integriteta fudbala”. Žestoko je reagovala i UEFA (Evropska federacija fudbalskih asocijacija), izrazivši nevericu zbog neshvatljiuvog i neopravdanog izuzetka i naglašavajući da je odluka Fife o uslovnoj suspenziji “prešla crvenu liniju, jer se fudbal, kao i svaki drugi sport, temelji na pravilima koja su osnova poštenog, iskrenog i transparentnog takmičenja.” UEFA ističe da “pravila ponekad mogu biti otvorena različitim tumačenjima, ali u ovom slučaju minimalna automatska suspenzija od jedne utakmice nakon crvenog kartona nije diskreciona mogućnost, za njeno sprovođenje nije potrebna odluka nadležnog tela” i zaključuje da “ljudi veruju fudbalu, jer se svuda igra po istim pravilima”.

Reagovali su i mnogi stručnjaci, igrači, mediji, navijači, pojedini savezi su zatražili da se i njihovim igračima suspenduju kartoni, ali Belgija je na sreću “očetkala” SAD (4:1) u osmini finala, sve sa Balogunom, i tako sprečila dalje posledice sporne odluke. Ostaje Fifina bruka i o njoj će se još dugo govoriti, ali pitanje je koliko će već pozamašni bagaž afera koji se vuče za Infantinom i njegovom ekipom uticati na njihove položaje, naročito pošto deo od pozamašnih prihoda sa mastodontskog Mundijala stigne na račune saveza, klubova, igrača, trenera…

VARENJE VARA

Skandalu sa američkim igračem prethodili su izlivi nezadovoljstva nekoliko reprezentacija zbog spornih odluka i kriterijuma sudija, uglavnom u korist moćnijih fudbalskih nacija, a najdrastičniji primer je poništeni gol Hrvatske u duelu sa Portugalijom, sve zbog čipa u lopti koji je registrovao dodir kose hrvatskog igrača, a to je bio razlog da bude dosuđen ofsajd. I Hrvatska je bukvalno za dlaku ispala iz daljeg takmičenja, a da je gol priznat bilo bi 2:2 i najverovatnije bi se ušlo u produžetke, jer je postignut u poslednjim sekundama nadoknade drugog poluvremena. Ali sudije koje rukovode Varom (Video Assistant Referee – pomoćni video-sudija) odlučile su da daju prednost informaciji iz senzora koji se nalazi u lopti, a koja je rekla da je igrač Hrvatske Igor Matanović kosom dodirnuo loptu pre nego što je ona stigla do njegovog saigrača.

Detektovanje kontakta uz pomoć senzora pomaže kod sumnjivih igranja rukom ili provera da li je lopta zakačila nekog igrača na putu ka golu, i to je nesporno dobra funkcija pomoćnog video-sudije, ali u slučaju hrvatske reprezentacije prenebregnuto je jasno pravilo Fife koje kaže da se “kosa smatra delom tela samo ako utiče na kretanje ili putanju lopte i to je verovatno jedino u slučajevima značajnog kontakta s većom količinom kose, poput punđe na vrhu glave”. Golim okom se ne može videti da li je lopta dodirnula pramen kose, ali je jasno da Matanović nije uticao na putanju lopte. I sudije i delegat su to morali znati, naročito zato što se radilo o golu koji odlučuje o pobedniku.

No, kako kaže bivši internacionalni sudija Raka Đurović – tražili ste, gledajte! “Tražili smo nove tehnologije, pa eto dobili smo i senzor u lopti. Neko će reći da je ubijena draž fudbala, i jeste, ali hteli smo savremene tehnologije, eto nam sad savremenog fudbala. Dobili smo senzor u lopti, dužni smo da mu verujemo. Ja sam bio protivnik toga, za mene VAR treba da postoji samo za situacije da li je lopta prešla gol liniju i slično, ali eto sad je uveden i za situacije koje se ne mere lenjirom, koje su manje od milimetra, kakva je očito dlaka kose igrača Hrvatske”, objasnio je Đurović.

Moderna tehnologija je u poslednjih sedam godina promenila fudbal, ne samo ispravljajući greške i previde sudija, što joj je osnovna funkcija, već je i dugim pauzama za proveru remetila igru i frustrirala igrače i navijače: postigneš gol, raduješ se sa saigračima i navijačima, a onda čekaš da ti saopšte kako si za manje od milimetra bio u ofsajdu ili si dlakom dodirnuo loptu, i kako je tvoja egzaltacija zbog gola bila uzaludna. I Arsen Venger, veliko trenersko ime i već nekoliko godina Fifin direktor za globalni razvoj fudbala, najavljuje promene u primeni video-tehnologije, jer smatra da je “duša igre narušena ekstremno tesnim odlukama”. I zato VAR zaslužuje poseban tekst nakon Mundijala.

FAVORITI NA SVOM MESTU

Između dva broja našeg nedeljnika odigran je veći deo utakmica šesnaestine i osmine finala, i dok ovaj tekst u utorak uveče odlazi u prelom, poznata su tri četvrfinalina para: sastaju se Francuska i Maroko, Španija i Belgija, te Norveška i Engleska. Četvrti par činiće Argentina i pobednik utakmice Švajcarska i Kolumbija.

U samoj završnici našle su se ekipe koje su bile ubrajane među favorite (Francuska, Španija, Engleska) i one koje se više ne mogu smatrati iznenađenjima (Maroko i Norveška), a iznenadila je donekle Belgija, naročito posle lošeg starta i nakon što ju je pogledala sreća u finišu već skoro izgubljene utakmice sa Senegalom, u šesnaestini finala – od 0:2 do 3:2. Taj preokret je očigledno motivisao i ujedinio belgijske reprezentativce, koje su pre prvenstva mnogi otpisali, pa su u osmini finala ubedljivo pobedili favorizivane domaćine (4:1) i praktično već ispunili i najoptimističnije prognoze.

Norveški fudbal već godinama unazad pokazuje veliki napredak, a stopostotni učinak reprezentacije u kvalifikacijama i sjajne uvodne igre na Mundijalu donele su ekipi predvođenoj ubojitim strelcem Erlingom Halandom – status favorita. To su naročito dokazali u utakmici osmine finala sa Brazilom, bez obzira na to što su “karioke” bolje stajale kod kladionica i sentimentalne fudbalske javnosti. Protiv “majstora fudbala” novi majstori fudbala sa severa Evrope držali su loptu u svom posedu dve trećine utakmice, kroz ševu, kao da su Brazilci, iznosili su loptu sa svoje polovine i kreirali napad, i na kraju zasluženo slavili sa 2:1, uz dva majstorska gola Halanda.

Engleska je odigrala još jedan meč za pamćenje, nakon onog sa Hrvatskom u prvom kolu, i savladala odličnu ekipu Meksika (3:2) na prepunom stadionu “Asteka” u Meksiko Sitiju, na 2240 metara nadmorske visine. Hari Kejn predvodi tim zvezda, a on sam je konačno utemeljio status velike zvezde nakon što na američkom tlu, kao kakav fudbalski Dok Holidej, rešeta mreže rivala.

Španska reprezentacija ne impresionira, ali sigurno pobeđuje, jedina je ekipa koja nije primila gol i u velikoj meri njen dosadašnji mundijalski put podseća na onaj iz Južne Afrike, kada se okitila prvom titulom. A najsigurnije ka završnici do sada korača Francuska, i već je čvrsto zauzela prvo mesto na listi favorita kod stručne javnosti, ali i kladionica. Argentinci su bili sigurni u grupi i, predvođeni nestvarnim fudbalskim znalcem Lionelom Mesijem, ubeležili tri pobede, ali su u osmini finala pokazali i ranjivu stranu i teškom mukom savladali Zelenortska Ostrva. Ipak, posle začudnog preokreta protiv izvanrednog Egipta – gubili su 2:0 u 80 minutu utakmice –ostali su u trci za odbranu titule, ponovo najviše zahvaljujući Mesiju.

foto: ap photo

ONI SU USPELI

I dok su Brazil, Nemačka, Holandija i Urugvaj razoračarali svoje navijače i izneverili kladioničare koji idu na “siguricu”, nekoliko reprezentacija je prebacilo sva očekivanja i dalo za pravo organizatorima što su omogućili da “treći svet” dobije više mesta na Mundijalu. Najpre selekcija Zelenortskih Ostrva (Cabo Verde), koja je prvo u grupi iznenadila moćnu Španiju, a zatim i Urugvaj i Saudijsku Arabiju, otkinuvši im svima po bod, a potom u osmini finala, u jednoj od najboljih utakmica na Mundijalu, uterala aktuelnim svetskim prvacima Argentincima strah u kosti i naterala ih u produžetke. Izgubila je 3:2, ali je osvojila srca gledalaca širom sveta i neizmerno obradovala oko pola miliona sunarodnika iz male države-arhipelaga u Atlanskom okeanu, blizu afričke obale.

Svoje ciljeve je zasigurno premašila i reprezentacija Demokratske Republike Kongo: u grupnoj fazi su remizirali sa Portugalijom i pobedili Uzbekistan, a onda u osmini finala do 15 minuta pre kraja vodili protiv Engleske, a onda poklekli pred ubojitim Kejnom (2:1). Uspešan je bio i Egipat, bez obzira na poraz od Argentine u osmini finala: Egipćani su se dokazali već u grupi i konačno na četvrtom učešću zabeležili prvu pobedu i prvi put prošli grupnu fazu, a potom preskočili i šesnaestinu finala (Australija 1:1, penalima 4:2) i ušli među 16 najboljih reprezentacija na svetu.

Zadovoljni mogu biti i u taboru Bosne i Hercegovine, jer se ekipa nije obrukala, naprotiv, pokazala je snagu zajedništva i veliki potencijal, koji se može kapitalizovati kroz nekoliko godina, ukoliko u Fudbalskom savezu BiH sačuvaju selektora Sergeja Barbareza i u istoj atmosferi sačekaju sazrevanje mladih zvezda – Barjaktarevića, Alejbegovića, Mahmića, Malića…

Do sada otpisano 12 selektora

Neuspesi na velikim takmičenjima najčešće se slome na selektoru, a to se potvrdilo i tokom 23. Mundijala. Prvi je smenjen selektor Tunisa Sabri Lamuši, nakon ubedljivog poraza u prvom kolu od Švedske (5:1), a na njegovo mesto došao je takođe Francuz – Erv Renar, ali i on je ubeležio dva poraza i potom takođe podneo ostavku.

Nakon ispadanja u grupnoj fazi ostavke su podneli Miroslav Koubek (Češka), Hong Mjung-bo (Južna Koreja), Stiv Klark (Škotska) i Marselo Bjelsa (Urugvaj), a posle eliminacije u šesnaestini finala njihovim stopama su pošli Ronald Kuman (Holandija), Vladimir Petković (Alžir), Hugo Bros (Južna Afrika), Karlos Keiroš (Gana), te Julijan Nagelsman (Nemačka). Ostavku je podneo i Havijer Agire, nakon što je Meksiko eliminisan od Engleske u osmini finala.

Većina je kod kuće doživela kritike fudbalske i šire javnosti zbog neuspeha, a najgore je prošao smenjeni južnokorejski selektor. Njemu su preko društvenih mreža upućene ozbiljne pretnje smrću, a nekoliko stotina nezadovoljnih navijača priredilo mu je mučan doček na aerodromu u Seulu. Predsednik države Li-Dže-mjung zahteva da se istraži kako je bačen novac poreskih obveznika na ekipu koja im je priredila bruku, a državna televizija u izveštajima čak zamagljuje lice Hong Mjung-boa, kao da se radi o kriminalcu.

S druge strane, za uspehe koje je ostvario sa selekcijom Kolumbije, argentinski trener Nestor Lorenco nagrađen je počasnim kolumbijskim državljanstvom.

Bruka Paragvajaca

I dok su se iz većine reprezentacija tzv. malih zemalja čule primedbe, uglavnom opravdane, da su “velike sile” i dalje povlašćene kod sudija i organizatora, jedan autsajder je u osmini finala dobio priliku da bez ikakvih sankcija bukvalno isprebija kvalitetniju reprezentaciju i da do maksimuma opstruira igru. Reč je o ekipi Paragvaja, koja je već važila za “antifudbalsku” i služila se odugovlačenjem, simuliranjem i drugim sitnim bezobrazlucima, što su na Mundijalu osetile favorizovane reprezentacije Turske i Nemačke, ali je “bunkerica” protiv Francuske prevazišla sve već viđeno od njih i bila “začinjena” scenama udaranja, povlačenja i provociranja rivala, kao i glumatanja, previjanja i odugovlačenja koje su potpuno ubile igru. Sve se to jasno videlo, ali su glavni sudija na terenu i pomoćne sudije u VAR sobi zažmurile pred tim nasiljem i bestijalnošću. Na kraju su ipak slavili svetski vicešampioni, uz samo jedan postignuti gol, i to iz penala.