Nemački list "Frankfurter rundšau" pita se da li će nove prepirke izbiti zbog Zejnine pesme „Jugoslavija“, ako se plasira u Beč
Evrovizija, zamišljena kao zabavni spektakl, opet baca duge političke senke, piše nemački Frankfruter rundšau o „beskrajnim takmičenjima na kojima zlatna grla pevuše“ kako bi bila odabrana za glavno takmičenje u Beču u maju.
Večeras počinje festival Pesma za Evroviziju, čiji će pobednik predstavljati Srbiju na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije u Beču.
„Na Balkanu se pred prvo srpsko polufinale ovog utorka (24. februar) za prekogranične kontroverze, ili čak svađe, postarala jedna od favoritkinja, pevačica Zejna Murkić sa svojom odom ‘Jugoslavija’“, piše beogradski dopisnik lista Tomas Rozer.
On podseća da se, zbog ove pesme, početkom meseca na mreži X oglasio nalog „Eurovision Kosovo“, prebacujući Srbiji da „ne može da razdvoji politiku od Evrovizije“.
Na tom nalogu se tvrdi da pesma „glorifikuje“ Jugoslaviju i da je Evropska radiodifuzna unija neće dopustiti, ukoliko je Beograd kandiduje.
Frankfurter rundšau piše da Kosovo uopšte ne pripada Evropskoj radiodifuznoj uniji i da nije jasno ko je iza naloga „Eurovision Kosovo“. A ipak je poruka naišla na pažnju u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
List se pita da li Evroviziji preti još i „balkanska svađa“ nakon kontroverzi oko nastupa Izraela.
Frankfurtski dnevni list prenosi da sama Zejna uverava kako pesma nema ništa sa politikom. U Srbiji, piše list, ona važi za aktivistkinju za prava Roma i žena, poznata je i kao kuma beogradske Parade ponosa, a podržava i studentske proteste.
„Jugoslavija je metafora i Jugoslavija je san. Moja pesma govori o ljubavi, ljudima, jedinstvu i nadi“, rekla je pevačica.
U tekstu pesme, opisuje list, Zejna hvali moral, integritet, porodicu i zemlju kao stvari „koje novac ne može da uništi“.
Frankfurter rundšau slabije upućene čitaoce podseća da je Jugoslavija postojala kao kraljevina i socijalistička federacija – koja se raspadala u krvavom ratu – te na kraju kao unija Srbije i Crne Gore.
„U oceni Jugoslavije se do danas razilaze mišljenja u svih sedam država-potomaka“, piše Rozer u članku.
Kako navodi, kritičari zameraju rukovodstvu nekadašnje Jugoslavije autoritarnost i podjarmljivanje naroda. „Neki stariji podsećaju pak na relativno bezbrižan zajednički život u multietničkoj zemlji bez granica“, piše Frankfurter rundšau.
Često manjine u Jugoslaviji vide model za više tolerancije i manje nacionalizma, navodi list.
Zejnina pesma „Jugoslavija“, dodaje se, može biti predmet provere Evropske radiodifuzne unije samo ako zbilja bude odabrana za finalno takmičenje.
Ali kritika sa Kosova je, piše, veoma povećala njene izglede – „Jugoslavija“ ima najviše pregleda na Jutjubu od svih kandidata.
Izvor: Dojče vele (DW)
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
