Pobeda Srbije protiv Litvanije odlučila je u mnogo čemu sudbinu našeg tima u grupi: to je bila ona toliko potrebna injekcija samopouzdanja za nastavak takmičenja. Kako to izgleda videlo se u drugom kolu protiv Bosne i Hercegovine. Ipak, iako je Srbija vodila i sa 25 poena razlike, na kraju je pobedila sa deset – drugo poluvreme je pokazalo neiskustvo ovog tima i već tada je postalo jasno da mogu da pobede svakog ali i da odigraju veoma loše. Euforično i nestabilno raspoloženje je svojstveno svim mladim ekipama posle veoma uspešnog starta.
Sportska štampa je po starom dobrom običaju podgrevala atmosferu bombastičnim naslovnim stranama i izveštajima sa lica mesta. „Dudine bebe razbile iskusne Litvance“, „Dudini orlovi lete ka postolju“, samo su neki od naslova, a svaki igrač je upoređivan sa najvećim imenima naše košarke u prošlosti.
Već je utakmica protiv Makedonije pokazala pravu sliku ovog mladog tima: potpuno nepovezana igra, nedostatak bilo kakve organizacije u napadu i odbrani, bezbroj nerezonskih šuteva… Iskusni Makedonci su prosto zatvorili Krstića i na taj način preneli celokupnu našu igru na mlade bekove koji su isfrustrirani promašajima u napadu potpuno zapostavili odbrambene zadatke… Makedonija je u jednom trenutku vodila i sa 28 poena razlike.
Ovakav poraz je dobrodošao kao otrežnjenje u ranoj fazi takmičenja. Potom je došla pobeda nad Letonijom, uz stalne oscilacije tokom drugog poluvremena, čime je obezbeđen daljni plasman na takmičenju. Poslednju utakmicu u grupi igrali smo protiv reprezentacije Crne Gore. Selektor Dušan Ivković je odmarao Krstića i Markovića, čime je jasno stavio do znanja ko su dva najznačajnija igrača u našem timu.
U drugi krug šampionata iz naše grupe plasman su obezbedile Srbija, Litvanija i Letonija. Jedino iznenađenje je plasman Letonije u drugi krug – tim bez klasičnog centra i bez velikih košarkaških imena. Presudno je bilo to što su sve vreme igrali kao tim u jednom ritmu bez obzira da li su gubili ili pobeđivali. Gubili su od objektivno boljih, ali su svaki put u izjednačenim utakmicama izlazili kao pobednici.
DRUGI KRUG: Posle prvog dela po grupama prešlo se u drugi krug Evropskog prvenstva. Iz grupe A plasman su obezbedile Francuska, Ukrajina i Belgija. Nemačka, koju su u ovako laganoj grupi svi videli u drugoj fazi, posle startne pobede protiv Francuske izgubila je protiv „košarkaških velesila“ kao što su Belgija i Ukrajina. Bez Dirka Novickog jasno je da je Nemačka samo jedan od prosečnih timova.
Ukrštanje ove grupe sa našom grupom nastala je nova grupa E u koju tri najbolja tima prenose bodove stečene u prvoj fazi takmičenja. Iz naše grupe E, dve pobede i samim tim četiri boda ima Srbija dok je Litvanija pobedom nad Letonijom prenela dva boda. Letonija ulazi u drugi krug bez bodova. Sa druge strane, četiri boda prenose Francuzi, dva boda Ukrajina, a Belgija je bez bodova. Prva četiri tima iz ove novoformirane grupe posle tri odigrana kola direktno idu u četvrtfinale.
Prva utakmica naše reprezentacije je protiv Belgije, a zatim slede Ukrajina i Francuska. Sa prenetih četiri boda, dovoljna nam je i jedna pobeda iz ove tri utakmice za plasman u četvrtfinale. Međutim, izuzetno je važna pozicija na tabeli posle ta tri kola; sistem takmičenja je takav da favorizuje bolje plasirane timove. S tim u vezi potrebne su nam dve pobede protiv objektivno lošijih timova Belgije i Ukrajine.
„Belgija i Ukrajina su prijatna iznenađenja, kao što smo i mi“, kaže selektor Ivković. „Ovaj tim, koji je stvaran dva meseca, odigrao je dobru, savremenu košarku. Ostvarili smo rezultat koji je više nego povoljan za nas. Bilo je nekih zlonamernih i nerealnih komentara o četiri boda, ali pripremaćemo utakmicu po utakmicu.“
Cilj reprezentacije Srbije je da se u četvrtfinalnoj utakmici koja odlučuje o plasmanu na Svetsko prvenstvo ne sastane sa Španijom. Ukoliko obezbedimo prvo ili drugo mesto u našoj grupi, to nam omogućava lakšeg protivnika u nastavku takmičenja iz grupe F gde se nalaze timovi Italije, Španije, Slovenije, Finske, Hrvatske i Grčke. Ipak, sve ove ekipe, naravno uz Španiju, pretenduju za plasman među prva četiri. Samo je Finska kao najveće iznenađenje dosadašnjeg prvenstva nešto lošija.
O NAŠOJ IGRI: Kao što je navedeno, Srbija je poslednji meč u grupi igrala bez Krstića i Markovića – dvojice naših najboljih od početka prvenstva.
Kapiten reprezentacije Krstić je najbolji strelac tima, ali i lider po svim statističkim pokazateljima: naš napad se zasniva na njegovim sposobnostima, a samo ponekad na trenutnoj inspiraciji nekog od igrača.
U najavi prvenstva posebno smo podvukli ulogu koju bi trebalo da ima Stefan Marković. Sve što je do sada uradio, pre svega u odbrani, a kasnije i u organizaciji igre je na vrhunskom nivou. Uz Bjelicu, koji još uvek ne želi da preuzme odgovornost u napadu iako ga objektivno niko ne može da čuva, to je trojka bez koje ovaj tim ne može mnogo.
Nemanja Nedović ne igra na istom nivou svaku utakmicu. Nije sporna želja ili energija sa kojom igra, ali da bi pravio razliku u odnosu na protivnike, morao bi da ozbiljnije povede računa da ne troši toliko lopti i zapostavlja nekada igru u odbrani.
Što se ostalih igrača tiče, Katić je opravdao ulogu koja mu je dodeljena. Uvek se može računati na njega da odmeni Krstića i da u svakom trenutku imamo dobru igru u odbrani kada je on na terenu. Uz to je uvek imao i desetak koševa po utakmici. Stabilnost u njegovoj igri je posledica i njegovih godina.
Uzevši sve u obzir, reprezentacija Srbije može da odigra jednu veliku utakmicu kao protiv Litvanije, ali isto tako može i da odigra katastrofalno kao protiv Makedonije. U četvrtfinalnoj utakmici takve su oscilacije nedopustive, bez obzira ko će nam biti protivnik. Kada se igra na ispadanje, dovoljna je jedna loša odbrana pa da je sve što ste do sad uradili na turniru potpuno nebitno.
O DRUGIMA: Španija je i dalje glavni favorit za zlatnu medalju. Iako je izgubila protiv Slovenije, ništa se bitno nije promenilo. Ostale protivnike u grupi su pobeđivali sa dvadesetak koševa razlike.
Jedini neporažen tim do sada je Italija. Iako je na takmičenje došla bez NBA zvezda Andee Barnjanija i Danila Galinarija, igrama koje je pružila svrstala se u red favorita za visok plasman.
Najveće razočaranje su Rusija i Turska. Opravdanje za Rusiju je oslabljen tim bez najboljih igrača, a kada je reč o Turskoj zna se da nikada ne igra dobro izuzev ako nije domaćin takmičenja. Najveće iznenađenje dosadašnjeg dela prvenstva svakako su Finska i Belgija. Plasmanom u drugi krug su iznenadile sve pa i sebe same.
Poznati trener Muta Nikolić na temu „novih košarkaških nacija „.
„Svaka zemlja danas igra košarku. Svi se dižu, i ulažu. Pa nije to vaterpolo – pet zemalja i to je to, ali za nas su atraktivnije one najjače košarkaške zemlje pa se mi tu ‘naložimo’.“