Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Nepunih mesec dana do početka godine u kojoj će Novi Sad nositi titulu Evropske prestonice kulture, sve je već spremno za spektakularnu proslavu velikog datuma u istoriji ovog grada
Kad ovih dana u Novom Sadu kažu “Nova godina”, misle na 13. januar, na dan kad će zvanično početi da teče godina Evropske prestonice kulture – Novog Sada. A do tada ima nešto manje od mesec dana.
Istini za volju, 13. januar nije nov datum u novosadskom kulturnom kalendaru. Naime, program pod imenom Doček postoji već petu godinu da slavi najlepše vrednosti Novog Sada poput interkulturalnosti, dva pisma, dva kalendara, dva računanja vremena, pa tako i dve Nove godine, 31. decembra i 13. januara – jasno je da je opravdano i zasluženo prošlog meseca dobio nagradu za najbolji evropski trend brend (vidi okvir).
Novi Sad je dobio dve evropske nagrade i pre titularne godine. U novembru, stigla je Nagrada za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture i to za Doček, Kaleidoskop kulture i mrežu kulturnih stanica, a početkom decembra i Nagrada “Melina Merkuri” koja je potvrda iz Evrope da je Novi Sad jedna od najuspešnijih Evropskih prestonica kulture.
Upravo u okviru Dočeka, kao specifičnog umetničko-produkcijskog poduhvata, 13. januara će se desiti svečano otvaranje Evropske prestonice kulture, konkretno u okviru predstave Zeniteum :: 2022, projekta koji je već sada najavljen kao nešto što će u Srbiji, na način kako sa realizuje, biti realizovano prvi put.
U režiji slovenačkog avangardnog i postgravitacionog umetnika Dragana Živadinova, ova predstava slaviće sinergiju kulture, umetnosti i nauke, a za glavne likove ima upravo srpske naučnike koji su dosegnuli svet – matematičare Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića. “Bez akta znanosti i umetnosti, svet ne postoji. To je vertikalizacija duha, uzdizanje prema zenitu. Sa dvoje glavnih protagonista mi kroz umetnost slavimo matematiku, fiziku i astronomiju”, rekao je reditelj Dragan Živadinov.
Ideju za predstavu dobio je u vizuelnom identitetu Zenitizmu, jugoslovenskom avangardnom pokretu s početka 20. veka, koji je odjeknuo u Evropi i svetu. Lazar Jovanov, koji će biti domaćin svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture na predstavi Zeniteum :: 2022, ističe “podatak da se upravo 2021. obeležava sto godina od nastanka Zenitizma. Neki bi to nazvali pravac, neki pokret, nekim našim modernim jezikom moglo bi se reći i platforma koja je okupljala ne samo značajne domaće, jugoslovenske umetnike, već i značajne umetnike evropske scene. Tako da je i ta ideja Zenitizma zapravo uzeta kao estetski metod, odnosno govorni jezik reditelja Dragana Živadinova.”
Glavne likove svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture interpretiraće dva velika imena srpske glumačke scene – Anita Mančić i Boris Isaković. “Meni je velika čast što me je Novi Sad pozvao da budem deo svečanog otvaranja i mislim da bi svako od nas trebalo da ima svest o tome da to nije samo trenutak, već se nadam da će taj trenutak koji će okupiti Evropu u Novom Sadu, u vremenu koje je pred nama, imati težinu i da mi moramo da budemo odgovorni da ta kultura koju predstavljamo ima budućnost”, rekla je Anita Mančić.
Pored glumačkih velikana, na ovom projektu učestvuje ansambl mladih novosadskih i beogradskih glumaca, ali i renomiranih muzičara koji su evropski poznati, poput Novosađanke Laure Vukobratović. “Svečano otvaranje je veoma kompleksan projekat, što je bio i jedan od razloga što sam prihvatila da učestvujem. Došla sam iz Nemačke samo zbog toga, a naravno i da podržim moj Novi Sad. Mislim da je kombinacija u kojoj su i glumci i plesači i muzičari nešto specifično i drago mi je da se ovaj projekat desio”, rekla je Laura Vukobratović.
Bina, koja će biti na jednom od glavnih gradskih bulevara, na Bulevaru Mihajla Pupina, kod Banovine, arhitektonskog bisera Novog Sada koje je delo velikog Dragiše Brašovana, biće ambiciozan arhitektonsko-multimedijalni poduhvat kakav u Srbiji do sada još nikada nije rađen.
Dočeku 13. januara prethodi 31. decembar, kada će Novosađani i njihovi gosti osvetliti grad kroz programe inspirisane velikim naučnikom koji je osvetlio ceo svet – Nikolom Teslom, prvim počasnim građaninom Srpske Atine. Kod mosta Duga premijerno će biti izveden deo predstave Tesla, izumetnik u režiji Nebojše Bradića, a u izvedbi Srpskog narodnog pozorišta. Učesnik ove predstave je i publika, koja će formiranjem povorke preko mosta Duga spojiti dve obale Dunava sve do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave. Biće to spona sa sloganom projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” koji glasi “Za nove mostove”. U Podgrađu će biti otvorena multimedijalna Teslina svetlosna galerija uz retko viđene svetlosne instalacije i spoj različitih umetnika koji priređuju autentičan audio-vizuelni doživljaj. Među njima su multimedijalni umetnici dr Alberto Novelo iz Italije, Ivan Marušić Klif iz Hrvatske, Petko Tančev iz Bugarske, dr Milica Stojšić sa studentima scenskog dizajna sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, i Staša Kukić, zatim muzičari Nipplepeople, Elektro Guzzi, Kanda, Kodža i Nebojša, Đorđe Miljenović, Noise Destruction, kao i Kruder & Dorfmajster i Minilinija, koji će 1. januara svojim nastupima zatvoriti Teslinu svetlosnu galeriju.
U okviru Dočeka 7530, 13. januara, najavljena je i izložba “Vreme i vaseljena” umetnika dr Dušana Jovovića i profesora filozofije dr Aleksandra Petrovića, ali i nastupi evropskih, regionalnih i domaćih zvezda na više od 40 lokacija u gradu, među kojima su Carminho, Morcheeba, Jimi Tenor, Nouvelle Vague, Damir Urban, Josipa Lisac, Matija Dedić i drugi.
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve