Volt Dizni ga je jednom nazvao „problematičnim detetom“ među glavnim likovima u koje spadaju i Pluton, Šilja i naravno Miki Maus
Nespretan, temperamentan – i uglavnom baksuz: Paja Patak je 9. juna 1934. debitovao u kratkom crtanom filmu. Bio je to početak karijere koja traje do danas.
Volt Dizni ga je jednom nazvao „problematičnim detetom“ među glavnim likovima u koje spadaju i Pluton, Šilja i naravno Miki Maus, prenosi „Dojče vele“ (DW).
Ali, na kraju se Paja najčešće pojavljivao u produkcijama. Patak koji ume da bude ponosan, ljut i arogantan, ali i neobično šarmantan – i skrušen kada povredi druge, među kojima su često bili sestrići Raja, Gaja i Vlaja.
Skroman početak
Paja Patak (Donald Fauntleroy Duck), antropomorfizovana patka nerazumljivog govora koja nosi mornarsku odeću bez pantalona, na svet, odnosno bioskopsko platno, došao je 1934. godine u kratkom animiranom filmu „Mudra mala kokoška“ (The Smart Little Hen).
Prikazan je kao lik koji nije sklon radu i čini sve kako bi izbegao da pomogne majci u uzgoju kukuruza.
Nedugo zatim, Paja Patak se pojavio u kratkom filmu kao razdražljivi i prgavi protivnik simpatične Diznijeve zvezde Mikija Mausa – rivalstvo koje će trajati decenijama.
Tri godine kasnije, Paja Patak je prvi put preuzeo glavnu ulogu u kratkim animiranim filmovima poput „Don Donalda“, čija se radnja odvija u Meksiku i u kojem je publika upoznala njegovu veliku ljubav, Patu (Daisy Duck).
Nakon toga se pojavljuje u filmu „Moderni izumi“ (Modern Inventions), u kojem tvrdoglava patka očajava u svetu kojim upravljaju roboti.
Kasnije se Paja Patak pojavio u nekoliko igranih filmova, „Chips Ahoi“ (1956), „Mikijeva božićna pesma“ (Mickei’s Christmas Carol, 1983) i mjuzikl „Fantasia 2000“ (1999), nastavak Diznijevog klasika iz 1940. godine.
Nabusit i tvrdoglav
U tim prvim filmovima, Paja Patak se predstavio kao ljut i nestrpljiv baksuz koji preživljava radeći sitne poslove u Patkovgradu. Na početku filmova obično je dobro raspoložen i optimističan. Ali onda stvari neminovno krenu naopako za pernatog antiheroja.
Ta loša sreća je možda razlog što se u filmovima poput „Tri kabaljera“ (The Three Caballeros,1944) – u kojem Paja Patak sa dve ptica kreće na nesrećnu avanturu kroz Latinsku Ameriku – petak 13. navodi kao datum njegovog rođenja.
Bez obzira na to, ljuti, frustrirani, ali ipak dragi Paja Patak postao je jedna od najpopularnijih Diznijevih zvezda.
Antifašistička patka osvaja Oskara
U animiranom filmu o Drugom svetskom ratu „Lice Firera“ (Der Fuehrer’s Face, 1943), Paja Patak igra neveštog, naivnog i nevoljnog nacistu kojeg budi muzička grupa sastavljena od nacističkih i fašističkih velikana tog vremena: Nemci Hajnrih Himler, Jozef Gebels, Herman Gering, japanski lider Hideki Todžo i Italijan Benito Musolini.
Paja Patak je kao mladi nacista primoran da radi u nemačkoj fabrici municije i bori se za ostvarenje totalitarnog sna.
Antinacistički propagandni film osvojio je Oskara te godine za najbolji animirani kratki film, što je bio prvi Oskar za film sa crtanim likom koji nosi mornarsku majicu i kapu. Njegovi filmovi su osam puta bili nominovani za Oskara.
Univerzum Paje Patka
Donald Duck je inspirisao brojne spin-off serije, filmove i likove Volta Diznija, koji zajedno čine nezvanični „Pačiji univerzum“.
Od Pate do Baje Patka i nezaobilaznih Raje, Gaje i Vlaje, proširena porodica Paje Patka bila je tema TV serije „Pačije priče“ (Duck Tales, 1987-1991), koja je dobila novi život od 2017. do 2021. godine i video igara kao što su „Goin’ Quackers“ (2000).
Svet Paje Patka uglavnom je smešten u Patkovgradu, kao u „Pačijim pričama“ i crtanoj seriji „Avanture Paje Patka“ (Quack Pack) iz devedesetih godina.
Mnogim Evropljanima poznati su i stripovi, koji se uglavnom proizvode u Italiji, a posebno su popularni u Nemačkoj gde se redovno objavljuju od 1967. godine.
Holivudska staza slavnih
Godine 2004. Paja Patak je dobio svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih (Hollywood Walk of Fame). Time je krenuo stopama Mikija Mausa.
„Svojim šarmom i eksplozivnim izlivima besa, doneo je mnogo radosti i smeha ljudima širom sveta“, rekao je šef Diznija Majkl Ajzner u prisustvu Mikija, Plutona i Pate. Ni u svojoj 90. godini privlačnost ikone animiranog filma Paje Patka nije se smanjila.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
