Dok se čeka na zakon, u Crnoj Gori se obavljaju transakcije na kripto berzama, nude nekretnine za kriptovalute, bilo je pokušaja rudarenja (proizvodnje) elektronskog novca, a postavljen je i prvi kriptomat, piše Radio Slobodna Evropa.
A Vlada je bila formirala, pa ugasila, Direkciju za kriptovalute i blokčejn.
Osnivač jedne od najjačih kriptovaluta“Ethereuma“ Vitalik Buterin dobio je crnogorsko državljanstvo, a Centralna banka Crne Gore dogovarala saradnju sa „Ripple“, provajderom kripto i blokčejn rešenja.
U Crnu Goru je bio došao i takozvani kralj kriptovaluta Hyeong Do Kwon, ali je on uhapšen i čeka izručenje po međunarodnim poternicama zbog prevare.
Odgovarajući na pitanje otkud velika imena kriptoindustrije u Crnoj Gori koja čak nema ni zakon o toj oblasti, niti razvijeno tržište, analitičar kriptovaluta i bivši član ukinutog Vladinog Direktorata za blokčejn Novak Svrkota kaže za RSE da se radi o relativno maloj, ali dobro povezanoj zajednici.
„Došlo se na ideju da se pravi kripto raj u Crnoj Gori. Kriptozajednica traži malu zemlju koja je otvorena i koja bi mogla da donese kripto friendly zakone, jer su trenutni zakoni u nekim zemljama dosta restriktivni“, ističe on.
Rudarenje u Crnoj Gori
Mogućnost stvaranja novih virtuelnih novčića takozvanim rudarenjem nije skroz nestalo u Crnoj Gori, iako je poslednjih nekoliko godina neisplativo, tvrde sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Sredinom januara ove godine državljanin Srbije K. D. je pokušao da u Crnu Goru unese opremu za rudarenje kriptovalutama vrednu skoro sedam hiljada evra. To su osujetili carinici i granični policajci.
Rudarenje kriptovaluta prvi put je otkriveno tokom 2020. godine kada je policija uhapsila dve osobe i oduzela 250 računara u podrumu jedne zgrade u Podgorici. Hapšenje nije usledilo zbog „rudarenja“, već zbog dugotrajnog nelegalnog korišćenja struje za „iskopavanje“ kriptovalute. Okrivljeni su odgovarali samo za krađu struje.
IT stručnjak Boris Radović za Radio Slobodna Evropa podseća da se kriptovaluta nekad mogla zaraditi „rudarenjem“, odnosno kompjuterskim „rešavanjem“ matematičkih jednačina za koje je bio potreban specijalizovani hardver, ogromna količina struje i vreme. Kriptorudarenje je, kaže, od prvobitne ekspanzije, danas neisplativo zbog visokih troškova a male dobiti.
Kriptomat u Tivtu
U Tivtu je prošle godine pronađen kriptomat, uređaj za razmenu virtuelnog novca. Bio je smešten u privatnom klubu Salon Prive, u luksuznom kompleksu Porto Montenegro. Vlasnik Yong Hon Kong, malezijskog porekla, u policiji je rekao da je legalno nabavio i uvezao aparat, ali da nikad nije stavljen u funkciju iz tehničkih razloga.
U izjavi policiji, u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid, Kong je pojasnio da je u Vladi pokušao da proveri zakonski okvir za postavljanje kriptomata, ali da je njegovom advokatu rečeno da ta oblast u Crnoj Gori nije regulisana zbog čega se „ne može odobriti, ali ni zabraniti njegovo postavljanje i rad“.
Iz tadašnje Vlade je saopšteno da se radi o nelegalnom uređaju.
„Ne postoji zakonski osnov da bi se sprovodila ta trgovina. Sve vezano za trgovinu preko tog aparata je nelegalno“, kazao je tadašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović.
Da se aparat i dalje nalazi u Tivtu za Radio Slobodna Evropa je potvrdio Kongov advokat Ratko Pantović. Protiv njegovog klijenta nikakav postupak nije pokretan jer za to nema zakonskog osnova.
Zakon u najavi
Zbog činjenice da je oblast kriptovaluta u Crnoj Gori zakonski neregulisana, država gubi novac.
„Država gubi jer nema kontrolu nad tokovima novca i nema poreskih benefita. Regulacija bi donijela neku sigurnost kompanijama i ljudima koji se time bave i podsticaj da razvijaju biznis. A bankarskom sektoru bi dala odriješene ruke da pružaju usluge za razmjenu kriptovaluta ili investiranje“, kaže Svrkota.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje RSE da li Vlada priprema zakon koji bi regulisao tržište kriptovaluta, te koliki je obim trgovine elektronskim novcem u Crnoj Gori.
U preporukama izveštaja Evropske komisije iz 2022. stoji da Crna Gora mora ojačati kapacitete kako bi se utvrdili i analizirali ilegalni finansijski tokovi kriptovalutama. Evropska komisija ovu preporuku nije ponovila u izveštaju iz 2023..
Evropska unija je u martu 2022. najavila mere protiv moguće upotrebe kriptovaluta u nelegalnoj trgovini. U junu je uvela nove zakone kako bi osigurala da će se „kriptoimovina pratiti i identifikovati kako bi se sprečilo pranje novca, finansiranje terorizma i druga krivična dela“.
I ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država je preduzelo korake da spreči nelegalnu upotrebu kriptovaluta.
Pročitajte ceo tekst na RSE
