Igrom slučajnosti, trećeg dana od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, Čarobna knjiga je objavila Apokalipsu Alfreda Kastelija i Korada Roija, grafičku adaptaciju Otkrovenja Svetog Jovana čije je premijerno izdanje objavljeno u Italiji, sredinom prošlog novembra
Kriptično i simbolima preplavljen novozavetni spis Otkrovenje Svetog Jovana, poznatije kao Apokalipsa, potiče iz 1. veka n.e. Veruje se da je Sveti Jovan na ostrvu Patmosu, gde ga je proterao Domicijan, poznat po progonima hrišćana, imao niz vizija i proročkih snova o kraju sveta, širenju pošasti i gneva božjeg na Zemlju, oslobađanju i vladavini Antihrista, kao i konačnom Hristovom sudu. Smatra se da je verzija Otkrovenja koju danas poznajemo delo nekoliko „ruku“ i dopisivanja. Naime, izvesni opisi Zveri, Antihrista, pa i samih pošasti koje šalju Hrist i anđeli, ponavljaju se, zvezde padaju i gase se više puta, voda se pretvara u krv na nekoliko mesta, anđeli nemilice seku grešnike koji nikako da se pokaju već istrajno hule na Boga. No, za vernike i čitaoce najupečatljiviji su opisi Jagnjetovog (Hristovog) lomljenja sedam pečata i anđeoskog oglašavanja sedam truba, a nakon svake slede određene pošasti na Zemlji. A svako, pa i najnemarniji ateista, zna za Četiri jahača Apokalipse – Rat, Glad, Bolest i Smrt.
Grafički prikazi kao prateće ilustracije Otkrovenja javljaju se već u 4. veku, autor nije poznat, ali zna se da se knjiga pojavila u Holandiji ili na severu Francuske oko 400. godine. Beatus iz Lijebane je 776. godine objavio prvu od najmanje 25 verzija ilustrovanih Apokalipsi sa komentarima, takozvane Beatuse, koje su sve do 10. veka kružile Evropom. Prvu verziju Apokalipse u formi protostripa izradio je majstor Bertram iz Mindena u drugoj polovini 14. veka, gde su na 44 vinjete u nizu prikazani odlomci Otkrovenja sa narativnim filakterama (balonima u stripu) u vidu pravougaonih svitaka. Najpoznatiji prikazi iz Apokalipse pripadaju Albrehtu Direru, koji je 1497. godine objavio čuveni Die Heimlich Offenbarung Iohannis sa 15 duboreza Jovanovog Otkrovenja. Nekoliko decenija kasnije Matijas Gerung izrađuje niz otisaka u boji na kojima papu i turskog sultana prikazuje kao predvodnike demonskih hordi. Kako su i drugi umetnici sledili njegov primer, jasan je narastajući antagonizam prema papskom autoritetu i Katoličkoj crkvi koji je doveo do luteranske reforme. Pomenimo svakako i El Greka, koji između 1609. i 1614. godine slika remek-delo Vizija Apokalipse za Crkvu Svetog Jovana Krstitelja u Toledu.
Za strip je postapokaliptična tematika o preživljavanju krhotina čovečanstva nakon pošasti vrlo privlačna. Sjajan primer su planetarno popularni Okružen mrtvima Roberta Kirkmana (koji za premisu pak uzimaju zombi apokalipsu), ali i Hombre Hozea Ortiza i Antonija Segure, kao i Džeremaja Hermana Ipena. Najnoviji primer inspiracije Otkrovenjem Svetog Jovana, Kastelijeva i Roijeva Apokalipsa, ispripovedana je na stotinak stranica. Alfredo Kasteli (tvorac italijanskog serijala Marti Misterija), osim što je darovit pripovedač, i vanserijski je erudita i kolekcionar kurioziteta, što je imao prilika da demonstrira tokom posete Beogradu na festivalu stripa TRAS! 2018. godine. Tada je i prvi put pomenuo da se sprema da radi sa Roijem na nečemu „nesvakidašnjem i šokantnom“. Sada, kada je Apokalipsa prevedena na srpski, može se reći da u tom šturom opisu nimalo nije preterivao. Kastelijeva Apokalipsa je zapravo adaptacija spisa Svetog Jovana kroz grafičko umeće Korada Roija, prožeta nekolicinom digresija od glavne priče. Njena osnova je sažeta i prilagođena verzija Otkrovenja, dok digresivni segmenti naglašavaju koliko su Jovanove vizije za divljenje. Zadatak da prilagodi scenario jednog od najkriptičnijih poznatih spisa, Kasteliju su olakšavali sami Jovanovi spisi, u tolikoj meri fascinantni da je i njihovo puko prenošenje u medij stripa svojevrsno remek-delo.
Ono po čemu se ovo delo svakako izdvaja jeste grafičko umeće Korada Roija, jednog od najcenjenijih crtača Dilana Doga. Iako je već duže vreme Roi crtao Dilana rezignirano i bez ranije energije, na Apokalipsi se vidi da godine nisu ostavile traga na njegovom talentu, kako se ranije spekulisalo. Apokalipsa je u najboljem svetlu prikazala šta ovaj umetnik nosi duboko u sebi. U tome mu je pomogao i daleko veći format table od standardnog Boneli naslova, ali i nesumnjivo veći trud i minucioznost sa kojima je pristupio ovom radu. Zrnasta, skoro peščana tekstura se u digresivnim intermecima drži standardne forme stripa, ali već sa prvim „padom“ u Jovanove vizije Roijevo umeće bukvalno eksplodira. Prizori i polja se onirički prepliću, zadiru u međusobne strukture, menjaju dimenzije i perspektive. U moru apokaliptičnih prikaza Roi briljira svakom tablom ispunjenom teskobom i beznađem na Zemlji, kao i monumentalnošću Božijeg suda, legija anđela, lomljenja pečata i drugih apstraktnih motiva koje je teško pojmiti. Čak i da više ne nacrta nijedan strip, Korada Roija mogli bismo da pamtimo po Apokalipsi.
Trenutna pandemija svakako neće iskoreniti čovečanstvo, niti je predznak stvarne Apokalipse. Ta, ako je i bude, verovatno se neće odigrati za našeg života. Kastelijeva i Roijeva Apokalipsa je, verovatno, najbliže što ćemo se primaći tom košmaru. Dovoljno je ostati u kući i pročitati je, jer makar vremena imamo napretek.
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih.
Oni koji su u ratu rušili, minirali i palili bogomolje sve tri strane imaju identični odnos prema baštini, svojoj i tuđoj, i u miru 30 godina kasnije
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
U psihologiji se to zove parasocijalna veza. Kad znaš svašta o omiljenoj pevačici ili fudbaleru, pa umisliš da ih stvarno poznaješ. A to može biti i opasno
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
