Zemljo moja

Dobili smo prvu mis Srbije! Ove godine sami junfovi – mislim, sve nam je prvi put jer smo friška država. Nije bilo ni lako, ni kratko. Vesna Jugović de Vinča je obišla celu planetu u potrazi za najlepšom, obišla svaki kutak gde žive naši ljudi, do u treće koleno. Posle je na Pinku bio višesatni prenos sa dramatičnim krajem, a devojke su pokazale strpljenje dostojno antičkih kipova. Najteži je bio usmeni ispit za deset finalistkinja koji su držali profesor Počuča i profanka Papić. Da bi bila mis Srbije, moraš da znaš (takva je bila ovogodišnja ispitna kombinacija, ako ne kapiraš, nabubaj pa odcvrkući kad te pitaju, to ti je kao testovi za vozačku).

Sirimavo Bandaranaike – Angela Merkel, Mileva Anštajn – diktirala Albertu, Mona Liza u Luvru (ovo znaš), Desanka Maksimović, Milunka Savić – aplauz za Milunku, e sad ide teže – Plavi Jahač – Plave Čarape, (nemam pojma samo ponovi), Jefimija, Simonida i Jelena Anžujska, Indira Gandi, a ako ti upadne koska – Nadežda Petrović, Milena Pavlović i (kaži, naravno, naša) – Olja Ivanjicki.

Eto, naučićete za tri meseca, valjda…

Ipak, tokom vikenda sam najviše vremena proveo uz prenos Live Earth koncerata širom planete. Al Gor je smislio i zakletvu – nešto kao danas kada počinjem da brinem, dajem časnu reč da ću – pa sad ide sedam ekoloških zapovesti. Koncerti su bili veoma zanimljivi. Meni se najviše dopao bend sa Antarktika sa saksofonom i klempavim violinistom, super su zvučali po onom minusu – ko naši beogradski Jarboli. Imali smo i mi program za Dan Zemlje, to se kod nas pretvorilo u Rimsku noć, a nadam se da se noć nije završila orgijama i prežderavanjem, pa povraćanjem u vomitarijumu. Kad sam u „Šarenici“ video imperatora Žikusa Seljakusa u togi sa lovorovim vencem, uplašio sam se kako li će izgledati Rimska noć. Ispalo je ipak sve OK.

Pomislio sam u prvi mah kako smo promašili temu jer se u svetu najviše govorilo o štednji energije, smanjenju zagađenja, načinima da se Zemlja sačuva za budućnost. Shvatio sam, međutim, da tu nešto ne štima, jer poruke namenjene Amerikancima – da se gasi svetlo, reciklira, koriste nove sijalice, vozi bajs, sve je to namenjeno – bogatima. Penelopa Kruz obuče džemper i pomeri termostat za jedan stepen – neviđena ušteda, kod nas penzosi ne skidaju džemperka do Đurđevdana ko ni duge gaće. Zamislite naše spotove: uključujte mašinu posle ponoći, napravite zapršku u svitanje – obradujte komšiluk jutarnjom mučninom. Kaže Amer – ne kupujte novo, popravite staro, alo, pa mi budžimo dok se ne raspadne; kupujte od lokalnih proizvođača – pozdravile te brkate babe sa zemunske pijace; sve u svemu – gladan sitom ne veruje. Da ne bude zabune, mi smo daaaaleko od štedljivog društva i ideje koje su se pojavljivale totalno su korisne, nego kod nas ta ekologija ima mnogo konkretne probleme. Ova ekipica direktora iz Knjaževca što šora amonijak u Beli Timok tek što je izašla iz pritvora, eto novog izlivanja i novog pomora ribe. Kao, ne zna se ko je, pa ne potpisujemo Protokol iz Kjota – ‘apsi bandu pa nek se napiju Belog Timoka. Skoro sam na RTS-u gledao emisiju o Rzavu, fenomenalna reka, samo kažu čuvari da su među ribokradicama zaticali i lokalnog sudiju. Posle su čistili korito reke i naišli na školjku fiće. Pitaju babu što čuva ovce čiji je fića u Rzavu, a ona ih odradi onako hajdučki – te ovi su, te oni su, sve preko preslice, TV ekipa obiđe sav komšiluk da bi na kraju saznala da je fića od one babe što čuva ovce! To je diplomatija, bato, tako joj je čukunbaba Turke zajebavala.

Inače, i Hrvati su imali preča posla od ekologije jer je za vikend održan Splitski festival. To je nekada bio oficijelni znak da je lito nastupilo, pa da turista ima samo kupit kazetu i usput do mora naučit nove pisme Mile Hrnića, Doriske, Miše i Olivera. Danas je to smotra dostojna festivala u Vrnjačkoj banji, a u rubrici „Oni žive“ upozorio bih na pojavu Duška Lokina (ili je to bio njegov hologram sa perikom), koji je poput zombija izveo u duetu sa bimbo plavušom skromnih vokalnih sposobnosti pismu Čeka me Dalmacija!

Na kraju, TV nedelja je imala i svoje „lice zla“. To je ovoga puta bio Mioljub Savić iz Ljiga, koji je prvi u Srbiji (opet jubilej) osuđen za ubistvo psa svoje komšinice. Dobio je tri meseca uslovno i 8000 novčano. Pucao je iz puške u mirno kuče, pa ga vezao za kola i vukao do deponije, iz čista mira. Nije mu prvi put. Pitam se da l’ Mioljuba nerviraju samo kučići, il’ ga iznerviraju ljudi pa mu kučići dođu kao ventil. Što se tiče dela – Mioljub sve prizn’o, nije problem, samo je za Vesti B92 najavio žalbu jer nije vuk’o leš kučeta deet kilometara, već samo nekoliko stotina metara. Tako Mioljub šeta kuče. Đavo se stvarno krije u detaljima…