Srbiju će na Bijenalu predstavljati Predrag Đaković izložbom „Preko golgote do vaskrsa“ koju javnost ocenjuje kao neprimerenu takvoj manifestaciji, pa je možda dobro što je njen žiri podneo ostavku
Srbiju će na Bijenalu predstavljati Predrag Đaković izložbom Preko golgote do vaskrsa – nešto kasnije ćemo se podsetiti negativnih reakcija koje je ovakav izbor izazvao.
Bez žirija, a možda i bez para
61. Bijenale neće imati žiri, zato što je poslednjeg dana aprila kolektivno podneo ostavku, nedelju dana nakon što je objavio da će isključiti Rusiju i Izrael iz dodele nagrada s obzirom da je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje zbog ratnih zločina protiv njihovih lidera.
Pre toga, Evropska komisija obavestila je organizatore Venecijanskog bijenala o nameri da obustavi ili prekine finansiranje od dva miliona evra nakon što su dozvolili Rusiji da ponovo otvori svoj paviljon na ovogodišnjem događaju, ostavljajući im 30 dana za odgovor.
Nakon ostavke žirija, organizatori su odlučili da ceremoniju dodele nagrade premeste, da je umesto prvog dana Bijenala održe poslednjeg – 22. novembra, kao i da dodele dve nagrade. Saopštili su i da će promeniti proceduru dodele nagrada i da će posetioci moći da odluče ko će osvojiti prestižnog „Zlatnog lava“, kao i da jednu od dve nagrade može osvojiti bilo koji „nacionalni prijavljeni učesnik uvršten na zvaničnu listu 61. Bijenala, prateći princip inkluzije i jednakog tretmana”, što uključuje i Rusiju.
Postavka u paviljonu Srbije
Postavka u Paviljonu Srbije zamišljena je kao „prostor tišine koji podstiče lično i kolektivno promišljanje, mesto za kontemplaciju, ne spektakl”. Sastoji se od tri elementa: arhivske izložbe velikog formata, skulpturalnog aranžmana od više stotina starinskih kofera, i od video-rada sa klavirskom kompozicijom u a-molu, koju je komponovao i izvodi je sam umetnik.
„Milosrđe“ Predraga Đakovića
Rad Predraga Đakovića je izabran na konkursu Ministarstva kulture Republike Srbije, a u obrazloženju komisije istaknuto je da „umetnost ne služi estetizaciji nego svedočenju”, te da Đaković ne slika „lepe slike”, već je njegova umetnost svedočenje istorije i iskustva. Njegovo delo spaja individualno iskustvo, kolektivno pamćenje i univerzalnu ljudsku sudbinu.
Negativna reakcija
Reakcija ovdašnje javnosti na izbor Đakovića za predstavnika Srbije na umetničkom Bijenalu gde zemlje šalju najbolje i najsavremenije što imaju, bila je negativna.
„Smatramo da je izbor Predraga Đakovića rezultat neprofesionalnog i netransparentnog postupka Komisije koja je zloupotrebila svoju nadležnost, a ne rezultat vrednovanja savremenog umetničkog stvaralaštva i reprezentativnosti za domaću i svetsku kulturnu scenu.
Osporavamo rad komisije čiji su članovi usko povezani sa partijom na vlasti što ih je i kvalifikovalo za niz javnih funkcija koje obavljaju bez profesionalnog integriteta i elementarne profesionalne etike“, pisalo je u peticiji.
Najčešći argumenti protiv, bili su da je Đakovićev rad nepoznat u Srbiji, da se za njega ne zna ni u Pragu gde živi decenijama unazad, kao i da nema vrednosti koje su prepoznate kao relevantne u međunarodnom umetničkom kontekstu.
Umetnici i istoričari umetnosti koji su javno reagovali na odluku, podsećaju na konkursne uslove i ističu da većina njih nije poštovana i navode umetnički kvalitet i inovativnost projekta, ugled u stručnoj javnosti, reference autora na međunarodnom planu, kao i doprinos uspostavljanju i unapređenju međunarodne saradnje kao i afirmaciji savremene umetničke scene Srbije u inostranstvu.
O Đakoviću
O njemu na internetu ima malo podataka.
Predrag Đaković je rođen je 1964. godine, a već decenijama živi i radi u Pragu, gde je studirao na Akademiji umetnosti. Srbija ga je upoznala 2018. godine zahvaljujući monografiji „Peđa efemeris jednog crteža”, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, dokumentarnom filmu „Povratak korenima” u režiji Nenada Ognjenovića, i izložbi u Novom Sadu – sve povodom trideset godina karijere. Pre dve godine je izlagao u Galeriji Matice srpske, na izložbi „Molitva kao Milosrđe“ na kojoj su bili izloženi i radovi Alfonsa Muhe.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Zvezdara teatar“ će sutra proslaviti 400. izvođenje „Knjige o Milutinu“ monodrame Nenada Jezdića. U Beogradu se trenutno igraju i predstave koje su na repertoaru čak više od jedne decenije. Mjuzikl "Neki to vole vruće", čak - tri
Više od 400 umetnika i radnika u kulturi potpisalo je zahtev Inicijative za slobodnu kulturu kojim se traži smena svih čelnih ljudi ustanova kulture u Pančevu
O 61. Oktobarskom salonu ima malo informacija. Ne zna se na primer čime su izabrani umetnici zaslužili da reprezentuju aktuelnu umetničku svetsku scenu i koliko sve to košta
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
