Venecijansko bijenale bez žirija, ali sa kontroverznim radom iz Srbije

U Veneciji se sutra (6. maj) otvara 61.Bijenale za novinare i stručnjake kao trodnevni vernisaž, a zvanično otvaranje, za publiku, biće 9. maja.

Srbiju će na Bijenalu  predstavljati Predrag Đaković izložbom Preko golgote do vaskrsa – nešto kasnije ćemo se podsetiti negativnih reakcija koje je ovakav izbor izazvao.

Bez žirija, a možda i bez para

61. Bijenale neće imati žiri, zato što je poslednjeg dana aprila kolektivno podneo ostavku, nedelju dana nakon što je objavio da će isključiti Rusiju i Izrael iz dodele nagrada s obzirom da je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje zbog ratnih zločina protiv njihovih lidera.

Pre toga, Evropska komisija obavestila je organizatore Venecijanskog bijenala o nameri da obustavi ili prekine finansiranje od dva miliona evra nakon što su dozvolili Rusiji da ponovo otvori svoj paviljon na ovogodišnjem događaju, ostavljajući im 30 dana za odgovor.

Nakon ostavke žirija, organizatori su odlučili da ceremoniju dodele nagrade premeste, da je umesto prvog dana Bijenala održe poslednjeg – 22. novembra, kao i da dodele dve nagrade. Saopštili su i da će promeniti proceduru dodele nagrada i da će posetioci moći da odluče ko će osvojiti prestižnog „Zlatnog lava“, kao i da jednu od dve nagrade može osvojiti bilo koji „nacionalni prijavljeni učesnik uvršten na zvaničnu listu 61. Bijenala, prateći princip inkluzije i jednakog tretmana”, što uključuje i Rusiju.

Postavka u paviljonu Srbije

Postavka u Paviljonu Srbije zamišljena je kao „prostor tišine koji podstiče lično i kolektivno promišljanje, mesto za kontemplaciju, ne spektakl”. Sastoji se od tri elementa: arhivske izložbe velikog formata, skulpturalnog aranžmana od više stotina starinskih kofera, i od video-rada sa klavirskom kompozicijom u a-molu, koju je komponovao i izvodi je sam umetnik.

Rad Predraga Đakovića je izabran na konkursu Ministarstva kulture Republike Srbije, a u obrazloženju komisije istaknuto je da „umetnost ne služi estetizaciji nego svedočenju”, te da Đaković ne slika „lepe slike”, već je njegova umetnost svedočenje istorije i iskustva. Njegovo delo spaja individualno iskustvo, kolektivno pamćenje i univerzalnu ljudsku sudbinu.

Negativna reakcija

Reakcija ovdašnje javnosti na izbor Đakovića za predstavnika Srbije na umetničkom Bijenalu  gde zemlje šalju najbolje i najsavremenije što imaju, bila je negativna.

Čak je pokrenuta i peticija protiv ovakvog izbora.

„Smatramo da je izbor Predraga Đakovića rezultat neprofesionalnog i netransparentnog postupka Komisije koja je zloupotrebila svoju nadležnost, a ne rezultat vrednovanja savremenog umetničkog stvaralaštva i reprezentativnosti za domaću i svetsku kulturnu scenu.

Osporavamo rad komisije čiji su članovi usko povezani sa partijom na vlasti što ih je i kvalifikovalo za niz javnih funkcija koje obavljaju bez profesionalnog integriteta i elementarne profesionalne etike“, pisalo je u peticiji.

Najčešći argumenti protiv, bili su da je Đakovićev rad nepoznat u Srbiji, da se za njega ne zna ni u Pragu gde živi decenijama unazad, kao i da nema vrednosti koje su prepoznate kao relevantne u međunarodnom umetničkom kontekstu.

Umetnici i istoričari umetnosti koji su javno reagovali na odluku, podsećaju na konkursne uslove i ističu da većina njih nije poštovana i navode umetnički kvalitet i inovativnost projekta, ugled u stručnoj javnosti, reference autora na međunarodnom planu, kao i doprinos uspostavljanju i unapređenju međunarodne saradnje kao i afirmaciji savremene umetničke scene Srbije u inostranstvu.

O Đakoviću

O njemu na internetu ima malo podataka.

Predrag Đaković je rođen je 1964. godine, a već decenijama živi i radi u Pragu, gde je studirao na Akademiji umetnosti. Srbija ga je upoznala 2018. godine zahvaljujući monografiji „Peđa efemeris jednog crteža”, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, dokumentarnom filmu „Povratak korenima” u režiji Nenada Ognjenovića, i izložbi u Novom Sadu – sve povodom trideset godina karijere. Pre dve  godine je izlagao u Galeriji Matice srpske, na izložbi „Molitva kao Milosrđe“ na kojoj su bili izloženi i radovi Alfonsa Muhe.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!