Ken Louč je ovogodišnju najveću kansku nagradu dobio za film koji je bio sublimacija svih Loučovih poznatih kvaliteta: jasna i jednostavna, ali snažna priča, nepatvorena gluma, i velika tema
Za „Vreme“ iz Kana
Film Kena Louča Vetar koji je zanjihao ječam jedan je od pet ratnih filmova ovogodišnjeg Kana. „On prosto udara“, kaže Helena Bonam Karter, članica ovogodišnjeg žirija: „Ovaj film ne samo da približava gledaocima irski problem i edukuje ih u tom smislu nego poziva na humanost. Nema onoga ko može da razume kako jedan spoljašnji sukob, pa bio to i rat, može da učini da brat ubije brata. Ne može se opisati grupna reakcija žirija. Bili smo duboko potreseni.“ Patris Lekont, francuski reditelj i član žirija, slaže se sa Karterovom i dodaje da je video Loučov film još prvog festivalskog dana, ali da ga snažna emocija nije napuštala do kraja festivala. Elija Sulejman, palestinski reditelj i takođe član kanskog žirija, gledajući Louča video je mnogo sličnosti sa političkim zanosom, problemima i borbom koji postoje i u njegovoj zemlji. Tako je svaki član žirija imao reč pohvale za Loučovo delo, delo kanskog veterana kome se, eto, u sedmom pokušaju posrećilo da dobije kansko „zlato“. Naravno da je Louč bio uzbuđen, čak je zahvalnicu iz uvažavanja prema Kanu kao centru i srcu filmskog sveta, kako ga je definisao, i počeo na francuskom, a završio na engleskom. Tako je Louč ovoga puta najznačajniju nagradu festivala dobio za film koji je definitivno bio sublimacija svih njegovih poznatih kvaliteta: jasna i jednostavna, ali snažna priča, nepatvorena gluma, i velika tema.
No, da konkurencija nije bila mala i nimalo naivna, govori i činjenica da se žiri, na predlog predsednika Vonga Karvaja, o Zlatnoj palmi izjašnjavao – tajnim glasanjem. Pretpostavlja se da je najjači konkurent Louču mogao biti Babel (Vavilon) Meksikanca Gonzalesa Inaritua, snažna i zanimljivo strukturirana priča o nemogućnosti komunikacije u savremenom svetu između ljudi različitih rasa, vera, ubeđenja, pa, najzad, i unutar porodice između supružnika i roditelja i dece. Posebnu snagu ovom filmu daje i radnja koja se seli iz planinskih sela Maroka u Tokio, a potom na meksičko-američku granicu, pa opet nazad i sve tako ukrug. Inaritu je u Kanu dobio nagradu za režiju.
Film Flandrijci Bruna Dimona dobio je Gran pri žirija, drugu po značaju nagradu u Kanu, čime je Francuska izborila visoko mesto za svoju kinematografiju. Ovo je bio jedan od najzanimljivijih i najkontroverznijih filmova ovogodišnjeg festivala, jako svedene priče i glume, sa snažnom jurodivom junakinjom koja se na kraju izborila za voljenog čoveka (ili on za nju). Dok do toga nije došlo, oboje junaka su prošli sopstvene odisije – on ratnu, a ona lečenje u duševnoj bolnici.
GRUPNE NAGRADE: Još jedan film, Dani slave (francuski naslov Neprilagođeni), francuskog reditelja alžirskog porekla Rašida Bušareba, poneo je grupnu mušku nagradu za glumu. Nagrađeno je petoro glumaca koji su u filmu igrali pripadnike zemalja Magreba, koji su se 1944. pridružili borbama za oslobođenje Francuske. Ostali francuski filmovi nisu baš dobro prošli. Kako Šarli kaže, film rediteljke Nikol Garsija, od koga se mnogo očekivalo, a koji je rađen u dramaturškom obrascu „kratkih rezova“, razočarao je. Film Kad sam bio pevač Ksavijera Žianjolija plasirao je kao šarmantnu zanimljivost Žerara Depardjea – koji ovoga puta peva.
Grupna nagrada, što je presedan svoje vrste ovogodišnjeg festivala u Kanu, dodeljena je junakinjama filma Povratak Pedra Almodovara, koji je dobio i nagradu za scenario. Mnogi misle utešnu, jer je svetska filmska kritika od prvog do poslednjeg dana smatrala da će ovaj Almodovarov film najverovatnije pobediti. Žiri, koji nije imao izrazitih kandidata za mušku ulogu, u slučaju ženskih mogao je biti odlučniji, pa bilo da je svoje poverenje dao Penelopi Kruz (Almodovarov Povratak) ili čak i Kejti Diki, u inače nagrađenom filmu Crveni put debitantkinje iz Britanije Andree Arnold (nagrada kanskog žirija), ne bi pogrešio. Ovako, pamtiće se gužva na pozornici, sa ozarenim Almodovarom u društvu koje najviše voli – ženskom.
Mnogo se priča o Taksidermiji, filmu Mađara Đorđija Palfija, trodelnoj priči koja je podobijala sve moguće nacionalne nagrade u Mađarskoj, a koja obiluje neviđenim scenama prežderavanja i porodičnog nasilja. Seksom se na poseban način bavio film Shortbus Džona Kamerona Mičela, prikazan van konkurencije u glavnom programu. Film Preko ivice, jedino animirano ostvarenje u glavnom programu, prikazan za prvi kanski vikend, napunio je „Gran Limijer“ decom. Poklonici fudbala uživali su sat i po u jedinstvenom dokumentarcu o Zinedinu Zidanu – Zidan, portret XXI veka Filipa Parena i Daglasa Gordona. Najnovija verzija akcije Election 2 Džonija Toa dovela je do usijanja poklonike ovog žanra i autora, a film je prikazan van konkurencije na ponoćnoj dupke punoj projekciji. Svoje poklonike posebno je zadovoljio Sidni Polak, koji je održao masterklas sa preldoškom zvanim „Skice Franka Gerija“, dokumentarcem o poznatom arhitekti. Masterklasove su održale i glumice Đina Roulends, muza Džona Kasavetisa, i Džoana Šimkus, inače žena Sidnija Poatjea, koji je svečano otvorio ovogodišnji festival u Kanu.
Sam festival su u drugoj polovini zatvorili filmovi Hronika jednog bekstva – Buenos Ajres 1977 Argentinca Izraela Adrijana Kaetana, izvanredni igrani film rađen dokumentaristički verno o istinitom bekstvu nepravedno uhapšenog fudbalskog golmana za vreme represija vojne hunte u Argentini. Na samom kraju u konkurenciji je viđen najnoviji film Giljerma del Tora Faunov lavirint, u kome Del Toro pravi ustupak publici i u priču o teroru jednog kapetana frankističke falange negde u planinama Španije uvodi nadrealne elemente (čudovišta, vilenjake i čarobnjake). Naravno da autor poput Del Tora za to ima pokriće, ali je pitanje koliko je kritika, pa i ovogodišnji žiri, imala razumevanja za ovaj njegov iskorak u kome je kao dotični kapetan odličnu ulogu ostvario Serhi Lopez.
U „Kenzenu“ i „Nedelji kritike“ bilo je zanimljivih filmova, a u drugoj polovini istakli su se, u „Nedelji kritike“, Drama/ Maks Meksikanca Herarda Naranhe, dok je u „Kenzenu“ na najveće simpatije naišao film iz Rumunije Da li je bilo ili nije bilo? Kornelijua Porumbojua, o tome da li je bilo ili nije bilo revolucije u Rumuniji, što je jedna od retkih komedija na celom kanskom festivalu. Ovaj film dobio je i Zlatnu kameru, nagradu za najboljeg debitanta.
Osim na srpskom štandu, nas je bilo i u ponekom filmu. Tako je film Kalifornija Žaka Fiješija, rađen po romanu Žorža Simenona, ponudio u jednoj od glavnih uloga našeg mladog glumca Radivoja Bukvića. U filmu koji govori o problemima na Kosovu (iz perspektive Albanaca) igraju Faruk Begoli i makedonski glumac Meto Jovanovski, dok je jedan od filmova „Nedelje kritike“ bio film Odbačeni, sastavljen od sedam kratkih filmova poznatih svetskih umetnika koji se na specifičan način bave ljudskim telom i seksualnošču. Jedan od njih snimila je naša umetnica Marina Abramović, a njegov naslov je Balkanska erotska epika. Film traje 13 minuta, a u Kanu je održana njegova svetska premijera.
Zlatnu palmu 59. filmskog festivala u Kanu dobio je britanski reditelj Ken Louč za ratnu dramu Vetar koji je zanjihao ječam (The Wind That Shakes the Barley), nagradu za režiju dobio je Alehandro Gonzales Inaritu za film Babel, sa Bredom Pitom, Kejt Blančet i Gaelom Garsijom Bernalom u glavnim ulogama, dok je Gran pri kanskog festivala, u konkurenciji 20 filmova, dobio francuski reditelj Bruno Dimon za Flandrijce (Flandres). Nagrada žirija pripala je Britanki Andrei Arnold za film Crveni put (Red Road), nagradu za najbolju glumicu dobila je šestočlana ekipa junakinja filma Povratak (Volver) Pedra Almodovara (Penelope Cruz, Carmen Maura, Lola Duenas, Chus Lampreave, Yohana Cobo i Blanca Portillo), a ni u muškoj kategoriji nije izdvojen nijedan pojedinačan glumac, već je nagrađen ansambl filma Dani slave (Indigenes) Rašida Bušareba (Jamel Debbouze, Samy Naceri, Sami Bouajila, Rosćdy Zem i Bernard Blancan). Zlatna kamera za debitantski film pripala je Korneliju Parumboju za ostvarenje Da li je bilo ili nije bilo?. Zlatnu palmu za kratki film dobio je Sniffer Bobija Pirsa. Žiri za kratki film, kojim je predsedavao Andrej Končalovski, dodelio je svoju nagradu filmu Primera Nieve (Pablo Aguero), a posebno je pohvalio Conte de Quartier (Florence Miailhe).
Cilj je održavanje Bitefa, kaže za „Vreme“ Svetozar Cvetković predsednik Odbora festivala. Zato je predložio da umesto predstave Mila Raua koju je Odbor odbio, centralni događaj 59. Bitefa bude „Bros“ Romea Kastelučija
Odluka članova Odbora Bitefa da odbiju predstavu Mila Raua zbog njegovog govora na prošlogodišnjem otvaranju festivala nije umetnička, nego moralno-politička. I upravo zato je duboko neetična
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
