Dok gledamo televiziju, a naročito slike rata i ubijanja, uglavnom nemamo svest o tome da se radi o ljudima sa imenom i prezimenom, porodicom i prijateljima. Eto, prođe čitav rat Hezbolaha i Izraela, izginuše toliki ljudi, srušene tolike kuće, a mi sa sigurne udaljenosti samo cokćemo i klimamo glavama. Jednom su i nas tako gledali, ’99. dok smo ratovali sa NATO-om. U Libanu su svi sebe proglasili pobednicima, kao kod nas, a jedan taksista kao da je citirao pokojnog Miloševića – nema veze što su ostale tolike ruševine, glavno je da smo pobedili!
Međutim, Miloš Klarić koji danas živi u izbegličkom centru u Smederevu prepoznao je svoga oca na snimku emitovanom prošle nedelje. Njegovog oca Dušana, onog starca sa snimka, maltretirali su i verovatno ubili tokom akcije „Oluja“. Miloš kaže da ne želi da se vraća u Hrvatsku, a televizija je još jednom pokazala svoju nekrofilnu prirodu. Osim jezive činjenice da smo gledali snimak egzekucije (on uvek izgleda isto – žrtva koja paralisana i u neverici biva vređana, svedena na objekat i bahato smaknuta), videli smo bedu u kojoj živi preživeli deo porodice. Ti ljudi nisu Smederevci, nazad im povratka nema, jer su rane preduboke, a ovde u Srbiji kampuju na neodređeno vreme. To snimak čini još strašnijim.
Ne mogu a da ne primetim da je Sanda Rašković-Ivić ponovo bila u centru priče o Kosovu, zbog navodne izjave o njegovoj podeli. Nakon haljine sa žirafama, ova žena će postati poznata i po okićenom kompjuteru u kancelariji. Znate, kad slikaju političare na poslu, oni obično prčkaju po kompu, listaju nekakve papire ili fingiraju razgovor telefonom, dok Sanda kači venčiće od šarenog papira na monitor. Ljupko!
Televizija takođe ima moć da nas u trenutku vrati u daleku ili bližu prošlost. U centru Beograda, tržni centar Staklenac devedesetih je bio mesto radnje najpoznatije filijale Dafiment banke. Srpska Majka, dojilja svih štediša, tamo je stvarala kilometarske redove za štediše van Beograda koji su se satima smrzavali, da bi se prvo dokopali vrata (tamo su kačili poeziju štediša), zatim stepenica (tu se već može sesti), a na kraju – fotelja. Razvodnici u odelima ti govore Vi, cice za kompjuterima te posade preko puta u fotelju, ljudi vade pare, otvaraju dušu, nakon agonije – ekstaza, kroz trnje do zvezda!
Dafina je negde u mišijoj rupi, a u Staklencu je firmu otvorio korejski biznismen Šin In u Centru za lečenje kičme aparatima Ceragem. Ekipa iz Dafininog reda, koja je zdravlje već ostavila čekajući, danas džudži satima ne bi li džabe probala terapiju kod Korejca. Nema veze što nigde nema doktora, što aparat izgleda totalno džirlo, (kombinacija akupresure i infracrvenih zraka), a hit je što prvo moraš da čuješ predavanje. Tamo je neka cica na tabli crtala nasmejano sunce i udarala recke ko u tabliću. Ministarstvo će izgleda da prekine zabavu, kao i u slučaju Najdanovog kruga u Pirotu, gde se džudžalo u lekovitom krugu, po 20 minuta dnevno. Plaćanje po želji i obrazu, gazda kruga samo dođe i isprazni sanduče za donacije. Lekovito zračenje.
Kad narod počne da veruje u ovakve gluposti, Vlast mora ozbiljno da se zabrine. Racionalno rasuđivanje je prva žrtva svakog propadanja i zvono za uzbunu, jer građani počinju da se ponašaju iracionalno. Prvo stoje u krugu i daju pare lopovima, a posle mogu da im padnu na pamet još veće gluposti – na primer, da su Nebeski narod okružen neprijateljima.
Kod nas se dakle ludilo ne baca, u pogledu reciklaže nebulozâ potpuno smo dostigli svetske standarde. Staklenac je dakle vraćen prvobitnoj nameni – šišanju ovaca, a komentator Duško Korać podsetio nas je na zvezdane trenutke RTS-a iz devedesetih. Čovek koji godinama na gimnastičkim takmičenjima ima erotske aluzije, tokom Evropskog prvenstva u atletici u Geteborgu imao je erotsko-političke komentare uz patriotski orgazam kada je Olivera Jevtić osvojila srebrnu medelju u maratonu. Čovek je objavio svršetak jedan krug prerano, izgubio glas, lamentirao nad činjenicom da je to medalja za Srbiju itd. Gluposti, nije čoveku prvi put, ja sam prenose gledao u kulturnijoj varijanti Evrosporta na srpskom. Međutim, Koraću su jataci dojavili da ga kritikuju na Forumu B92, dakle gledaoci i pretplatnici su se pobunili, a čovek ih je onda srpski opleo erotsko-hrišćanskim šamarčinama. Stvar je otišla do Tijanića, direktor je najavio sankcije za Koraća kad se vrne iz Geteborga. Što bi reko Korejac iz Staklenca – ako smo napravili neku grešku – popravićemo odma’! Tako ćemo opet da cokćemo kad Žika Seljak odvali neku glupost o beloj kugi, ili kad otkače pojedinačno ili grupno svi likovi iz Vučelinog i Milanovićevog RTS-a. Nek naprave ljudi televiziju u Staklencu, pa ko hoće neka im plaća pretplatu i zrači se do mile volje.
Nedavno je u Iranu objavljen prevod romana Vladislava Bajca „Hamam Balkanija“ na persijskom jeziku. Od svih izdanja njegovih knjiga, dve trećine su objavljene u inostranstvu
Dirigentkinja orkestra Narodnog pozorišta napadnuta je u petak nakon opere „Pepeljuga“, a zbog povreda je prevezena u Urgentni centar, saopštio je orkestar. Sama opera završena je tako što se dirigentkinja, sa crvenom rukavicom na ruci, poklonila pred publikom
Film "Pored nas" Stevana Filipovića odbili su da prikažu u Jagodini, Novom Pazaru, Ivanjici i u Subotici. Treba verovati da rediteljeva podrška studentima nema veze sa ovom cenzurom
Dva muzeja kakve Srbija nema, najavio je ministar Selaković poslednjih dana ove godine. Arheološki će stići za Ekspo a Muzej ćirilice već 2025. Istakao je i nastajanje nove kulturne celine kod Beograda na vodi
Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
„Novinari“ koji su, nepotpisani, priredili ispovest porodice koja je izgubila dve devojčice pod nadstrešnicom dobro su znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
