The show must go on

Bohemian Rhapsody u reklami za Hajneken pivo, Under Pressure u reklami za Koka-kolu pod pritiskom ispod čepa, We Are The Champions sankcionisana za upotrebu u izbornoj kampanji Donalda Trampa za američkog predsednika – eto gde su Queen pesme završile četvrt veka nakon smrti njihovog (ko)autora i izvođača. Ima toga još. Nikol Kidman peva Show Must Go On u mjuziklu Moulin Rouge, a pingvini Somebody To Love u crtiću Happy Feet. Stefani Germanota uzima umetnički pseudonim Ledi Gaga po pesmi Radio Gaga, dok Kejti Peri tvrdi da je svoj izvođački imidž osmislila po vamp junakinji pesme Killer Queen. Neurolog doktor Jakob Jolij otkrio je da je Don’t Stop Me Now prototip srećne pesme zato što tempom između 140 i 150 bitova u minutu podiže raspoloženje. Rita Ora na pitanje u čiji bi se orman najradije zavukla da pokupi krpice, navodi Madonin i Fredijev.

Rođen u zoroastrijskoj porodici kao Faruk Bulsara u Zanzibaru 1946. godine, mali Fredi je već u pelenama postigao prvi medijski prodor, budući da je na konkursu za najlepšu bebu Zanzibara proglašena upravo njegova fotka. Po izbijanju rata seli se sa roditeljima u London gde upisuje Odsek za grafički dizajn umetničkog Ealing koledža koji (i pored tvrdnje da jeste na unutrašnjem omotu albuma Barcelona) nikad nije završio. Njegov kolega s koledža pevač Tim Stafel napušta trio grupu Smile i Freddie moli bubnjara Rodžera Medousa Tejlora i gitaristu Brajana Harolda Meja da zameni Stafela. „Pa umeš li ti uopšte da pevaš?“, pitali su ga, zato što je Fredi već bio izbačen iz grupe Wreckedge kao neadekvatan pevač. Na probi sa Mejom i Tejlorom, njegov ih je vibrato više asocirao na ovcu koja bleji nego na glas koji su hteli da slede, ali je njegov gotovo sumanuti entuzijazam odneo prevagu.

Fredi je bendu Smile doneo i prvu autorsku pesmu, Stone Cold Crazy – spori bluz s parodičnim stihovima. „Pa kad si već ti tako sav frenetičan, neka bude i pesma“, rekao je Brajan Mej i, ubrzao. Tako je nastala prva proto speed metal pesma koju je i Metallica kasnije uvrstila kao B stranu svog verovatno najvećeg hit singla.

Kad je kavijaturistu Faruka Bulsaru zamenio Džon Dikona (koga su potpisivali kao Đakon Jovan), ime Smile im je postalo pretesno: Tejlor je hteo da se zovu Rich Kids, a Mej je predlagao Grand Dance. Fredi je opet imao sumanutu ideju koja će ih zaseniti. Pošto su ga svuda kao vidno feminiziranog zadirkivali da je ženskasti homoseksualac, u tadašnjem slengu QUEEN, Bulsara je insistirao da ovu tačku socijalne ahilove pete pretvore u tvrdo kemp uporište. Ostalima se dopala ta tabu dvosmislica koja je osim Fredijeve seksualne (dez)orijentacije između dva pola mogla da referira i na kraljicu Elizabetu, najmoćniju figuru kraljice u igri šaha, kartu kraljice… Muzički kritičari su bili zgroženi. Ali, ovladavši suvereno sa svojih nekoliko oktava, pomerajući granice dotadašnje multitrak studijske i pionirske video-produkcije, ekscentrični Fredi i njegov minuciozno harmonični bend skarednog imena, ušli su u sve pop top-liste i muzičke priručnike.

Dvadeset godina, dvesta punih stadiona i dve kompilacije globalno omiljenih najvećih hitova kasnije, Fredi koji je uzeo novo prezime iz stiha svoje pesme My Fairy King: „Oh mother Mercury look what they done to me“ – Mercury, umro je 24. novembra 1991. godine od zapaljenja pluća izazvanog HIV virusom. Iako je njegova biseksualnost čitana isključivo kao pleonazam u predominantnom gej domenu, Fredi je svu svoju imovinu pa čak i svoj pepeo ostavio svojoj partnerki, a ne partneru – nekadašnjoj verenici Mari Ostin.

Koncert u njegovu čast (u kom su učestvovale i holivudske zvezde Liz Tejlor i Lajza Mineli) 20. aprila 1992. pratili su skoro svi koji su imali televizor, isto kao i sedam godina ranije, 13. jula 1985, kad je Merkjuri briljirao sa svojim bendom na Live Aid koncertu za gladne u Africi parafrazijajući intro za Banana Boat Song Harija Belafontea.

Kako to u muzičkoj industriji obično biva, u smrti je postao još popularniji nego za života, te su ga isti novinari koji su ga ranije omalovažavali, sad kovali u zvezde. Đakon Jovan je potom okačio svoje adidas patike o klin i otišao u rokenrol mirovinu, a ostatak klape je, pod pritiskom starih i novopridošlih fanova, bio primoran da nastavi sa novim pevačima (Anastasija, Pol Rodžers, Adam Lambert, Džesi Džej). Tako u tom zamajcu nostalgije bez Fredija, Queen skoruju čak dva number one hita, s Džordžom Majklom i boj bendom Five, što ih dovodi do nesvakidašnjeg rekorda: imaju pesmu na prvom mestu top-liste u sedamdesetim, osamdesetim, devedesetim i dvehiljaditim, s čim niko drugi nije mogao da se pohvali.

I naši narodnjaci odma’ su pronašli svoju nepresušnu treš i kemp inspiraciju u „Kvinovcima“: Keba koji je obradio Mustapha u Ložač ugljena, Lela Andrić koja je prepevala We Will Rock You u Sunce uvek sja, Ceca Another One Bites The Dust – Ljubav fatalna, Lepa Brena Tie Your Mother Down – Jagnje moje malo nije nam se dalo. Hari Mata Hari Hammer To Fall – Ne bi te odbranila cijela Jugoslavija, Bijelo Dugme je pretočilo Liar u Eto baš hoću, Tonči Huljić je preradio You Don’t Fool Me u duet Jelene Rozge i Mladena Vojčića Tife Obećanja, Lajbah One Vison u Rođenje nacije na nemačkom, a Đorđe Balašević I Want To Break Free u panagirik svojoj supruzi – Olivera.

Pred smrt, Fredi je svom menadžeru u vidu amanetske instrukcije rekao: „Radite sa mojom muzikom šta god hoćete samo da to ne bude dosadno.“ Muzika naših izvođača, mora se priznati, ako ništa drugo – nije dosadna uopšte!