U novu godinu ušli smo sa minimumom pucnjave, na junačkom Novom Beogradu tek poneki domaćin je okinuo sa balkona rafalno, par petardi i kineskih vatrometa – takorekuć civilno. Ja sam već počeo da fantaziram o razvoju samosvesti građana, o približavanju Evropi, ali jadac – za Božić se rokalo ko da opsedamo Sarajevo pod NATO bombardovanjem. Onda su krenule SMS poruke – svojevrsna divlja književnost elektronskog tipa, SMS u osmercu, desetercu – sajber mirboženje. Te Tvorac zahvata iz pune vreće (zdravlja i sreće), te vaistinu se rodi (tebi i tvojoj porodici – sa zakašnjenjem) – kao da je božemeoprosti bogorodica prenela trudnoću među Srbima. Tragom poruka otkrilo se da je autor onih najdomoljubnijih Božo Vučurević iz Trebinja. Tu se primalac poruke moli da izmoli od boga zdravlje za Putina i Rusiju. U drugom SMS desetercu autor je pošao da useče badnjak (‘de da ga usečem na Novom Beogradu, majstore), pa u planini naleti na Rašu i Ratka đe piju „iz pehara vina“ i mole svakoga Srbina da opali za Božić (iz vatrenog oružja – da se razumemo). Takođe se sugeriše biračkom telu da glasa za Tomu, da bi ova dvojica nesmetano mogli dalje da teferiče.
Biračko telo na Novom Beogradu je za Božić poslušalo SMS sugestije i valjda zato tako po ruski raspalilo kao da oslobađamo Berlin. Sad još samo da glasaju za Tomu.
Ali, šta je bilo na televiziji ovih dana?
Toma Nikolić se smeškao na beloj podlozi u spotu koji je plagijat spota jednog od slovenačkih kandidata, gosn Marjana – ako je to bitno, Slovenac je puko. Ispalo je nekako najvažnije da li Toma nosi Šešelja na bedžu ili ne. To je mnogo važnije od stajlinga – to je trenutak kada modni detalj oslikava kozmetičku promenu u stavu kandidata i njegovom programu. Toma bi da pridobije neistomišljenike – ali ne mogu da verujem da samo bedž sa Šešeljem za nekog predstavlja imidž radikala. To je kao kada Prle i Tihi u „Otpisanima“ dignu kragne i onda ih Nemci ne primećuju i ne traže ausvajse. Ma koliko se trudili da se upeglaju, radikale u svakoj kampanji otkrije poneka reč, neki izraz iz samoupravljanja, ili tačnije – samoupravne birokratije. Na prošlim izborima (50% plus tvoj glas) bio je to mladi simpatizer koji je sanjao „posao u struci i stalni radni odnos“. Sada u spotu Toma kaže „ovaj režim ne valja – treba da se menja“. Shvatanje vlasti kao „režima“ nije znak da Toma želi efikasnu vladu ili predsednika u službi građana, servis građana – već drugi „režim“. Jedan „režim“ treba zameniti drugim, Kurtu Murtom. Nema tu ništa radikalno.
Tadićev spot je odlična grand transformacija, od malih nogu se lepo vidi da će da bude predsednik – taj pogled, ta odlučnost, taj odnos sa svetom. Dete je otac čoveka!
Čeda Jovanović ima spot koji odgovara na sva pitanja, za razliku od drugih kandidata (Tadić – kao da se vratio sa Olimpijskih, a Toma iz Noći reklamoždera), ali posle stotog gledanja otkrio sam još jedan kvalitet. Ako odgovarate na niz asocijacija kakvog predsednika želite (iz BG-a, mladog, zna ruski i engleski itd.), uskoro možete sami da nastavite niz kao – pantomima za Čedu. Da ima pune usne, da mu ime počinje na „č“ – gotovo kao proročanstvo Tarabića.
Najzanimljivije govore ipak drži Milanka, prema kojoj bi Srbija mogla da podnese par hiljada opština. Kad je onomad kidala česnicu pred kamerama – nađe žena paricu. Kinta se lepi na kintu, a beda na sirotinju. Poslednja dva kandidata možemo definisati kao Filaretove ortake, jer se on pajtao i sa Mrkom i sa Veljom. Još nisam skapirao ko mu je najboljiji drug – što bi rek’o Sunđer Bob.
U pauzama ovih spotova tekao je novogodišnji program. Iz ponude bih izdvojio šou Seke Aleksić na Pinku (deset presvlačenja – to vam je kod nas prihvaćena mera kvaliteta), Ceca na RTS-u, a svi zajedno plus Šaban Šaulić gratis u Grandu. Od pretplate smo dobili seoske vašare a na Studiju B je pevao (cvokotao) Bajaga, pa Haris Džinović. Čola je pevao u Novom Sadu, đuskao sa Majom – a oko ponoći se teleportovao i na HRT.
Hit novogodišnjeg programa je serijal filmova Lepe Brene. To je Grand produkcija u svojoj praistoriji, esencija današnje estetike, najava sumraka SFRJ. Zemlja se raspala, ali je šabanija ostala – jer tu su i glumci (tada „Šovinistička farsa“, danas „Kursadžije“), plesači (Đogani, a danas Grand balet), Džej, Žika, Bata, Koja i Bjela, Steva Šumadinac, Triglav, Dubrovnik i Beograd pre nadziđivanja, Sale Popović i Debeli Bora – ceo cirkus. U tri nastavka, Brena je pokazala da je proživela deset običnih ljudskih života, pa opet verujem da je ona možda najbolja kandidatkinja za predsednicu.
