Naslov izložbe Slobodana Bojovića „Rusi dolaze“ izazvao je razne komentare. Umetnost i treba da provocira – kaže umetnik
Izložba Slobodana Bojovića u Prodajnoj galeriji „Beograd“ privlači pažnju već svojim naslovom. Zove se The Russians are coming, ili na srpskom – Rusi dolaze.
U Galerijinom tekstu o izložbi piše da je naslov okidač i metafora za kolektivni strah.
„Kolektivni strah koji istražujem kroz izložbu nije vezan za jednu konkretnu naciju ili događaj, već za osećaj da su stabilnost i mir postali krhki“, kaže Slobodan Bojović za „Vreme“.
Osećaj da je neprijatelj u blizini
„Živimo u eri permanentne krize – od zdravstvenih, preko ekoloških, do geopolitičkih. Plaši nas neizvesnost i gubitak kontrole nad sopstvenim životima u svetu koji se menja brže nego što možemo da shatimo šta se stvarno dešava. Ono što nas suštinski plaši jeste ta stalna tenzija, osećaj da su ’neprijatelj’ ili opasnost uvek tu negde, iza ugla, čak i kada je nevidljiva. Izložba vizualizuje taj pritisak pod kojim savremeni čovek svakodnevno funkcioniše.“
Ako su Rusi koji u naslovu dolaze metafora za unutrašnje i spoljašnje nemire savremenog čoveka, kao što piše u katalogu, zar ne bi to isto mogli da budu i Amerikanci, Kinezi, Vanzemaljci…
Amerikanci nisu iz te metafore
Bojović kaže da „fraza ’Rusi dolaze’ ima duboko ukorenjeno istorijsko, pop-kulturno i psihološko značenje“, podseća da potiče iz vremena Hladnog rata, te da je „postala univerzalna metafora za paranoju, iščekivanje opasnosti i spoljni pritisak“.
„Izabrao sam nju jer u našem kolektivnom nesvesnom, ali i u globalnom narativu, ta rečenica automatski budi specifičnu vrstu tenzije i dramatičnosti. Da sam stavio Amerikance ili Kineze, promenio bih istorijski i kulturološki kontekst te specifične metafore. Rusi su ovde simbol Drugog, arhetip pretnje iz istorijskih udžbenika i filmova, koji savršeno služi kao ogledalo za naše sopstvene, unutrašnje nemire.“
Objašnjava da u kontekstu ove izložbe „ti Rusi nisu stvarni ljudi, niti konkretan narod – oni su projekcija. Oni su sve ono što projektujemo kao izvor naše nesigurnosti. To mogu biti ekonomske krize, otuđenje, strah od starosti, bolesti ili neuspeha. Oni su personifikacija svega onoga što osećamo da dolazi da poremeti našu svakodnevicu i zonu komfora. Naravno, živimo u Beogradu gde je dolazak stvarnih ljudi iz Rusije i Ukrajine poslednjih godina realnost, pa je taj naslov na granici između te literalne, životne stvarnosti i ove moje, metaforičke i umetničke“.
Rizik postoji
Baš u kontekstu te stvarnosti koju pominje, mora se pomisliti na eventualni rizik koji naslov izložbe može da izazove kod rusofila i putinofila.
“Bio sam svestan da naslov može biti pogrešno protumačen na prvi pogled, posebno u društvu koje je politički i emotivno polarizovano kada su u pitanju globalna dešavanja. Cilj ovog naslova nije političko svrstavanje, već preispitivanje naših sopstvenih reakcija na samu reč“, kaže Bojović.
Komentara povodom naslova naravno da ima, kaže. „Od onih koji dolaze sa predrasudama pre nego što uopšte pogledaju radove, do onih koji odmah prepoznaju ironiju i širi kontekst. Ali, umetnost koja nikoga ne provocira i ne pokreće pitanja, uglavnom ostaje neprimećena“.
Izložba ima ironični otklon prema aktuelnom trenutku zato što je ironija njegov „odbrambeni mehanizam i alat za preživljavanje. Ona nam omogućava da se distanciramo od užasa i apsurda svakodnevice“, kaže.
Pa ipak, daleko od toga da misli „da ne treba da se bojimo budućnosti“.
„Strah je prirodna ljudska reakcija, ali ne sme da nas parališe. Svet se oduvek menjao kroz krize i katastrofe, i svaka generacija je mislila da prisustvuje kraju sveta. Što se tiče budućnosti, ona će doći bez obzira na to da li je se bojimo ili ne“, kaže Slobodan Bojović, slikar i grafičar čiji se radovi nalaze u kolekciji Narodnog muzeja u Kragujevcu, kao i privatnim kolekcijama u zemlji i u inostranstvu.
Izložba traje do 21. septembra.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
