Naslov izložbe Slobodana Bojovića „Rusi dolaze“ izazvao je razne komentare. Umetnost i treba da provocira – kaže umetnik
Izložba Slobodana Bojovića u Prodajnoj galeriji „Beograd“ privlači pažnju već svojim naslovom. Zove se The Russians are coming, ili na srpskom – Rusi dolaze.
U Galerijinom tekstu o izložbi piše da je naslov okidač i metafora za kolektivni strah.
„Kolektivni strah koji istražujem kroz izložbu nije vezan za jednu konkretnu naciju ili događaj, već za osećaj da su stabilnost i mir postali krhki“, kaže Slobodan Bojović za „Vreme“.
Osećaj da je neprijatelj u blizini
„Živimo u eri permanentne krize – od zdravstvenih, preko ekoloških, do geopolitičkih. Plaši nas neizvesnost i gubitak kontrole nad sopstvenim životima u svetu koji se menja brže nego što možemo da shatimo šta se stvarno dešava. Ono što nas suštinski plaši jeste ta stalna tenzija, osećaj da su ’neprijatelj’ ili opasnost uvek tu negde, iza ugla, čak i kada je nevidljiva. Izložba vizualizuje taj pritisak pod kojim savremeni čovek svakodnevno funkcioniše.“
Foto: Promo„Rusi dolaze“
Ako su Rusi koji u naslovu dolaze metafora za unutrašnje i spoljašnje nemire savremenog čoveka, kao što piše u katalogu, zar ne bi to isto mogli da budu i Amerikanci, Kinezi, Vanzemaljci…
Amerikanci nisu iz te metafore
Bojović kaže da „fraza ’Rusi dolaze’ ima duboko ukorenjeno istorijsko, pop-kulturno i psihološko značenje“, podseća da potiče iz vremena Hladnog rata, te da je „postala univerzalna metafora za paranoju, iščekivanje opasnosti i spoljni pritisak“.
„Izabrao sam nju jer u našem kolektivnom nesvesnom, ali i u globalnom narativu, ta rečenica automatski budi specifičnu vrstu tenzije i dramatičnosti. Da sam stavio Amerikance ili Kineze, promenio bih istorijski i kulturološki kontekst te specifične metafore. Rusi su ovde simbol Drugog, arhetip pretnje iz istorijskih udžbenika i filmova, koji savršeno služi kao ogledalo za naše sopstvene, unutrašnje nemire.“
Objašnjava da u kontekstu ove izložbe „ti Rusi nisu stvarni ljudi, niti konkretan narod – oni su projekcija. Oni su sve ono što projektujemo kao izvor naše nesigurnosti. To mogu biti ekonomske krize, otuđenje, strah od starosti, bolesti ili neuspeha. Oni su personifikacija svega onoga što osećamo da dolazi da poremeti našu svakodnevicu i zonu komfora. Naravno, živimo u Beogradu gde je dolazak stvarnih ljudi iz Rusije i Ukrajine poslednjih godina realnost, pa je taj naslov na granici između te literalne, životne stvarnosti i ove moje, metaforičke i umetničke“.
Rizik postoji
Baš u kontekstu te stvarnosti koju pominje, mora se pomisliti na eventualni rizik koji naslov izložbe može da izazove kod rusofila i putinofila.
“Bio sam svestan da naslov može biti pogrešno protumačen na prvi pogled, posebno u društvu koje je politički i emotivno polarizovano kada su u pitanju globalna dešavanja. Cilj ovog naslova nije političko svrstavanje, već preispitivanje naših sopstvenih reakcija na samu reč“, kaže Bojović.
Foto: Promo„Rusi dolaze“
Komentara povodom naslova naravno da ima, kaže. „Od onih koji dolaze sa predrasudama pre nego što uopšte pogledaju radove, do onih koji odmah prepoznaju ironiju i širi kontekst. Ali, umetnost koja nikoga ne provocira i ne pokreće pitanja, uglavnom ostaje neprimećena“.
Izložba ima ironični otklon prema aktuelnom trenutku zato što je ironija njegov „odbrambeni mehanizam i alat za preživljavanje. Ona nam omogućava da se distanciramo od užasa i apsurda svakodnevice“, kaže.
Pa ipak, daleko od toga da misli „da ne treba da se bojimo budućnosti“.
„Strah je prirodna ljudska reakcija, ali ne sme da nas parališe. Svet se oduvek menjao kroz krize i katastrofe, i svaka generacija je mislila da prisustvuje kraju sveta. Što se tiče budućnosti, ona će doći bez obzira na to da li je se bojimo ili ne“, kaže Slobodan Bojović, slikar i grafičar čiji se radovi nalaze u kolekciji Narodnog muzeja u Kragujevcu, kao i privatnim kolekcijama u zemlji i u inostranstvu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prikazano je 115 filmova iz 50 zemalja. Organizator kaže da je zadovoljan. Pa ipak, utisak je kao da su na ovom Festu bili samo Lordan Zafranović i njegov „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)“
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
„Kreativni centar“ je jedan od izdavača koji svoje knjige neće pokazati na Sajmu knjiga, ali će se svakako potruditi da ih pokaže čitaocima i javnosti. Naročito one nove
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
