Unutrašnji glas

Naše je doba gladno hrabrosti

Hrabrost je osećanje duboke utemeljenosti u sebi, u sopstvenim vrednostima i odlukama, da čovek prestane unutar sebe da oseća strahove, sumnje i oklevanje. Ta usredsređenost je tako duboka da nam ne pada na pamet da je se odreknemo, ni pod unutrašnjim ni pod spojnim pritiscima. Mada posmatrač može osećati divljenje, inspiraciju ili zavist, za aktera čin hrabrosti ne nosi nikakvo posebno osećanje, on jednostavno proističe iz sklada sa sopstvenim vrednostima

Nuspojave

Treba se znati bojati

Ne boje se odgovorni ljudi carinika ili predsednika, nego se boje suseda, rođaka, prijatelja i mnoštva neznanaca s kojima dele političku zajednicu, te naposletku i samih sebe

Kultura

„Dani Smiljane Mandukić“: Suočiti se sa poreklom straha

Arhiviranje plesne umetnosti, i spajanje najstarije i najmlađe generacije plesača i koreografa posebnosti su festivala „Dani Smiljane Mandukić“, o kome Ministarstvo kulture misli da nije u javnom interesu

Na licu mesta: Kosovo

Vučje vreme na Severu

Kosovska Mitrovica, severni deo; tu se srpska trilogija sastavljena od političara, podanika i kriminalaca prepliće i čini srce Srbije. Istinski heroji ostavljeni su u mraku i magli. Hulje se nacionalizmom rasipaju dok sakupljaju državni novac za lično bogaćenje. Šta govore nezvanični simboli u gradu na obali reke Ibar o položaju Srba na Kosovu i Metohiji

Intervju: Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac (2)

Hrabrost je nešto što se preduzme

“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”

Intervju: Jelena Lengold, književnica

Strah postoji da nas štiti

“Jedva da postoji i Srbija na mapi sveta, a kamoli srpska književnost. Da bi jedna književnost postojala u svetskim okvirima, to mora da bude državni projekat, na tome mora da se radi sistematski. A mi smo godinama birali nekakve vlasti koje su u umetnicima videle uglavnom svoje neprijatelje. Danas smo došli do toga da sve intelektualce u Srbiji sa najviših mesta nazivaju ‘lažnom elitom’, udvarajući se tako mediokritetstvu i slaveći neznanje i primitivizam”

Komentar

Strah: Srpski kitolovci u kulturi slepila

„Staklena bašta za uzgoj straha“, reči su kojima poljski sociolog Zigmunt Bauman opisuje Evropu 16. veka. Potom dodaje kako su se uzaludnim pokazala kasnije nadanja Viktora Igoa o vremenima u kojima će nauka prognati mnoštvo onoga što strah sačinjava, a da će se politički tribuni preobraziti u naučne. „Svako ko vlada pomoću straha služi đavolu“, kaže vladika Grigorije. A đavo je običan dripac koga treba ignorisati

Analiza

Druga blokada Srbije: Dan posle

„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione  pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo