Svi predsednikovi ljudi

Biće izbori! Posle obraćanja Olivera Dulića – počeo je niski start kandidata. Obrni-okreni, opet će da nateraju Tomu Nikolića da se smeška i Borisa Tadića da skine sako i priča sa seljacima i studentima. Pitanje je samo šta će da radi Čeda – koji me podseća na Baraka Obamu, totalno kul lik, al’ nema šanse – što ga ne sprečava da pokuša. Tako se valjda stiče iskustvo za budućeg pobednika. Velja je odust’o, tako da me živo zanima Koštuničin kandidat. Mogu sad da smišljam fotorobota danima, al’ to već postoji na televiziji – pa da vidimo kako izgledaju političari u serijama.

Prvo je Lane Gutović parodirao južnjaka–muvaru koji ima manjak padeža i višak znanja o rupama u tranzicionim zakonima. Sad nema Bogoljuba – valjda će Milanka da se kandiduje maskirana u Bogoljuba, mora neko i da zapeva. Uopšte, uvek ima neko ko izborima u Srbiji doda tu vašarsku notu. Bogoljub je tu oko nas – što reče Milanka u „Poligrafu“.

Sada je premijer u domaćoj seriji – Manda. Ima brčiće, koaliciju, kafe–kuvarice koje govore u ime naroda i opoziciju. To što na B92 vodi kviz „Uzmi ili ostavi“ ništa ne smeta – i tamo loži narod da se kocka, tapše igrače po ramenu kad izgube pare, šenluči kad osvoje pare. U oba slučaja se igraju tuđim parama. Izbori su dakle – kad vidite Mandu kao premijera – kocka. Uzalud Čeda Jovanović govori o izborima kao investiranju birača u kandidata, ulaganju od kojeg očekujete dividende, ovde su izbori pre kladionica gde iz iksa idete u iks. Manda mu dođe kao sapunski Premijer, političke spletke postaju deo njegove svakodnevice, a politički konkurenti su nalik na zavidne komšije. Prosvećena diktatura latinoameričkog tipa. Manda Čavez!

Posebna priča je politički triler-soup koji se snima u Hrvatskoj i bavi aktuelnom političkom situacijom na Balkanu – „Urota“. Scenario i režija Roman Majetić, sve poznati glumci iz ljubića, Jelena Veljača glumi Brankicu Stanković – Insajderku, a srpski premijer (Lečić) ima manire pokojnog Zorana Đinđića. Ima i neki lik što liči na Janjuševića. Hrvatski premijer je Frenki iz „Ljubavi u zaleđu“, ima i savjetnicu i svog bezbednjaka (koji je baja iz „Ne daj se Nina“). Srpski premijer se zove kao bloger sa B92 filmski radnik – Srđan Mitrović, a potka je, naravano, potraga za haškim optuženikom. On se krije u Bosni, ima hrvatski pasoš (ukraden u Mostaru) a zove se General Tadić. Što su surove te sapunice – začas Mladić postane Tadić. E sad, srbijanski premijer zezne Hrvate da se oni akaju oko Tadića (to jest Mladića) jer će uskoro izbori, pa nije dobro da ruše rejting. Ne znam šta bi bila protivusluga. Mislim – očigledno postoji i fascinacija likom i delom hrvatskog eksperta Legije. Najčudnije je kako Lečić posthumno vraća Đinđićev lik na male ekrane. Zamisli – vratiš se posle smrti kao lik u sapunici na Pinku – bokte, noćna mora.

Za sada nema Kosova (u sapunicama), ali se zato pojavilo kao tema u šou-programu „Plesom do snova„. Jedna od takmičarki je, kako se to lepo kaže birokratskim jezikom, interno raseljeno lice, pretpostavljam privremeno. Dakle, našim jezikom rečeno –izbeglaja sa Kosova bez papira, imovine i statusa. Dakle, žena je odlučila da svoju životnu poziciju popravi – plesom, u želji da joj neko pomogne da nađe bolji posao i sredi papire. Plesom do lične, tangom do prijave boravka, pa uz ča ča ča do pasoša, pa uz ingliš valcer dalje od kolektivnih centara. Sramota, a da stvar bude još gora, njeni roditelji kažu da se do danas samo jedan profesor javio da nekako pomogne oko posla. Srbija dakako sve bliže bolivudskoj estetici – gde ćemo glamurozno da đuskamo za leba.

Izbori koji nam predstoje otkrivaju i još jednu crtu našeg karaktera. To je upornost koja je prosto fascinantna. Eto, ako samo petnaestak minuta gledate kvizove gde gledaoci pokušavaju da pogode tajanstvenu reč, videćete da je glupost neizmerno uporna. Ako želimo pare, neće nas biti blam da lupamo više puta, da biramo reč van zadatih slova, da dvaput ili triput ponavljamo istu glupost zbog koje nas je voditeljka već ismejala, nema veze probaj još jednom – valjda upali!

Na kraju pozdravljam sve tv-manijake iz Užica koji su, rezignirani zbog poskupljenja usluga kablovske mreže, u vreme „Slagalice“ na RTS-u emitovali „Slagalicu – edukativni film eksplicitnog sadržaja, desetominutni tv-spektakl pornografskog karaktera“. Prema rečima svedoka, Užice (Mali Carigrad) bilo je pusto ko da je umro Tito a publika je trkom jurila pred male ekrane. Verujem da je velika većina očekivala da vidi voditeljke u akciji, što se može objasniti psihološkim principom geštalta – vidiš golišavu fotografiju, zamišljaš pokretne fotografije i Slagalicu-Mrdalicu. Dakle, ponovo je Užice prva slobodna tv–teritorija – Pornićem protiv monopola!