Starost ne opravdava besvest

The Zimmers je najstariji bend na svetu. Ovaj neobični sastav broji oko 40 članova koji, svi zajedno, imaju preko 3000 godina! Pevač grupe Alf Kareta ima 90, a najstariji član Baster Martin čitavih 100 leta! Oni su se okupili za potrebe snimanja BBC-jevog dokumentarca Power To The People, koji se bavio problemima nastarijeg dela britanske populacije, zatočenog i zaboravljenog po staračkim domovima širom zemlje. Video-spot njihovog prvog singla – i pre zvaničnog pojavljivanja, inače, obrade čuvene pesme My Generation grupe The Who – na veb stranici YouTube videlo je skoro tri miliona ljudi. Drugim rečima, očigledno da je postojala izvesna potreba za ovim neobičnim konceptom, za prijemčivo upakovanim i živahnim penzionerima u akciji, koji više ne pristaju da budu ostavljeni i ignorisani, poteba koju s×

avremena kultura, ne da nije imala čime da zadovolji, nego za nju nije ni znala. Tako The Zimmers, možda i nehotice, pokreću jednu malu lavinu kojom stariji sugrađani postaju prisutniji u medijima, što je u savremenom svetu jedini dokaz da nešto uopšte postoji.

Poslednje dve decenije, i nešto, globalni kapitalizam je otkrio da deca nisu samo deca već i potrošači. Otad se popularna kultura radikalno usmerava ka sve mlađim, i izvođačima, i publici. Filmske zvezde postaju devojčice od 12 godina, štancuju se boj bendovi kao na pokretnoj traci, a modna industrija zapada u sumnjivu teritoriju koja se očigledno graniči sa pedofilijom. Novotalasni moto „biti ružan, pametan i mlad“ izokrenuo se u svoju suprotnost „biti lep, glup i mlad“. Došli smo do izvesnog fašizma mladosti pod kojim je javni prostor zabranjen za sve koji ne pristaju na tu ideologiju večne adolescencije. Ako nisi mlad, onda barem moraš da se praviš da jesi. Šta su drugo Rollingstones nego nekoliko matoraca koji se još ponašaju kao deca. Je l’ bi neko došao da sluša Džegera da je ovome, umesto pravljenja dece manekenkama, hobi, zapravo, da odigra poneku partiju šaha ili domina u lokalnom penzionerskom klubu? Mit o rokenrol načinu života izmišljen je da bi ideja antikonformističke mladosti produžila neke karijere. S druge strane, problem starije populacije nije ideološki, kulturno-politički ili estetski, već problem najelementarnijeg ljudskog dostojanstva. Projekat The Zimmers je pokrenut da bi se povela javna kapanja protiv ukidanja tombole u institucijama za brigu o starima, koja je mnogima od njih jedini oblik društvenog života.

The Zimmers nisu jedini. Postoji i hor Young@Heart sastavljen od starije gospode koja, u nekoj vrsti scenskih nastupa, obrađuju bendove savremene alternativne muzike kao što su: The Ramones, Sonic Youth, Coldplay. U spotu The Hardest Part ovih poslednjih pojavljuje se 89-godišnja plesačica koja je u boljoj formi nego većina žena bilo kojih godina. Naravno, ne smemo zaboraviti ni filmove Vima Vendersa Buena Vista Social Club i Soul of A Man koji se bave starim muzičarima, prvi onima sa Kube, a drugi sa američkog juga. Ljudi koji su bili u Havani kažu da se posle Vendersovog filma svaki drugi orkestar u gradu zove Buena Vista. The Zimmers se od svog debija pojavljuju na raznim televizijama, imaju nastupe u noćnim klubovima, a najavljena je i poseta Sjedinjenim Američkim Državama i učestvovanje u poznatim tok-šou emisijama. Očigledno je koliko ovakvi javni nastupi znače za njihovu stvar. Ali, koja je to njihova stvar? Pa, upravo to – malo pažnje, javnog priznanja, skretanje interesa javnosti na probleme njihove generacije. U pesmi koju su izabrali da obrade postoji stih: „I hope I die before I get old“ (Nadam se da ću umreti pre nego što ostarim). U njihovoj izvedbi iz ovog stiha ne izbija samo ironija već se i jasno vidi koliko je ta ideologija ostavljanja „lepog leša“, zapravo, isprazna. Lako je umreti sa 20, treba živeti sa 90.