Školjka i njeno blago

Od osnivanja, znači već 114 godina, Muzej grada Beograda nema adekvatnu zgradu. Međutim, i kada se useli u impozantan prostor bivše Vojne akademije u Resavskoj 40b koji mu je pre jedanaest godina dodeljen, u njemu neće moći da živi jer taj prostor ne odgovara potrebama muzeja, bez obzira na to što je lep i što sam po sebi izgleda kao eksponat.

Izložba „Školjka muzeja“, koja je sada u Resavskoj 40b, govori upravo o tome. Autorke izložbe su Zlata Vuksanović i Angelina Banković, a izložba je realizovana u okviru 12. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) i manifestacije „Noć muzeja“. Izložena su tri arhitektonska konkursa organizovana za rešenje nove zgrade. Konkursi iz 1954. i 1976. odnosili su se na podizanje nove zgrade Muzeja u bloku između ulica Knez Mihailove, Kralja Petra, Uzun Mirkove i Pariske, ali nijedan od ovih projekata nije realizovan, a zadatak prošlogodišnjeg konkursa bio je idejno rešenje rekonstrukcije zgrade nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b i njene prenamene u Muzej. Namera izložbe je da predstavi genezu slučaja zgrade Muzeja grada Beograda, ali i da skrene pažnju javnosti da realizacija arhitektonskog projekta za uređenje Resavske 40b nije počela. O tome govori virtuelna šetnja kroz kolekcije Muzeja, koja pokazuje šta sve u njemu postoji a ne može da se vidi jer nema gde da se izloži.

„Muzej grada Beograda koristi taj prostor otkako ga je 2006. godine dobio, tu se održava čak i Oktobarski salon, ali taj prostor je ipak samo školjka – samo jedna ljuštura. Činjenica je da jeste vrlo zanimljiv i lep zbog stubova, stepeništa i velikih sala koje su nekada korišćene za mačevanje, pa zato ljudi smatraju da bi trebalo da ostane takav kakav je“, kaže Danica Jovović Prodanović iz autorskog tima BINA. „Da bi muzej bio muzej, mora da ima uslove za to. Mora da ima klimatizaciju, zidove koji se ne krune i sa kojih ne pada prašina kao u Resavskoj, mora da ima dobru rasvetu, laboratorije za konzervaciju, mora da ime depoe“, ističe Danica Prodanović, dodajući da je zdanje u Resavskoj tek nedavno dobilo fizičko-tehničko obezbeđenje. „Sadašnji prostor u Resavskoj zaista jeste lep, ali u savremenom Muzeju grada može da ostane eventualno samo jedan njegov deo kao ilustracija autentičnog stanja. U sadašnjem stanju, Resavska može da bude samo alternativni prostor. Alternativni prostori mogu da budu poželjni za izložbe savremene umetnosti, mada samo do određene mere zato što vlasnici koji pozajmljuju dela za te izložbe, kao što je često slučaj za Oktobarski salon, zahtevaju određene tehničke uslove i standarde u kojima će njihov rad biti izložen.“

Realizaciju arhitektonskog idejnog projekta tima Jelene i Gorana Vojvodića koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu, koče i nerešeni imovinski odnosi između Ministarstva vojske koje je ustupilo zgradu i Muzeja grada. Danica Jovović Prodanović objašnjava da je sporno unutrašnje dvorište koje Muzej deli sa zgradom Generalštaba, kao i da „nije prirodno da u neposrednoj blizini budu te dve nepomirljive funkcije“, i napominje da su zbog toga sve vreme u pregovorima sa Vojskom.

U takvim okolnostima, priča o konceptu savremenog muzeja koja je pokrenuta izložbom „Školjka muzeja“ dobija i drugu dimenziju. „Muzeji više ne rade samo od osam do pet, već čine sve da bi privukli što veći broj posetilaca. Više se publika ne može animirati samo postavkom, to je mrtav koncept“, kaže Danica Prodanović, što skreće pažnju na maločas pomenuto dvorište, koje je veoma veliko. „Nagrađenim projektom je predviđeno da tu budu kancelarije za konzervaciju i druge prateće, za publiku nevidljive delatnosti. Veza sa unutrašnjim dvorištem treba da postoji i zbog toga što u svim savremenim muzejima postoje poluotvoreni prostori gde ljudi sede i gde se dešavaju razni programi, a postoje i lapidarijumi za koje Muzej grada ima eksponate“, objašnjava Danica Prodanović.

Jedino Muzej Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti imaju namenski građene zgrade, dok su ostali u objektima čija je funkcija prenamenjena. O jednom takve vrste, u neposrednom komšiluku Muzeja grada, raspravlja se ovih dana zbog vesti da će zgrada Generalštaba postati Muzej srednjovekovne Srbije. „Dobro je što će biti realizovana inicijativa da se Generalštab stavi pod zaštitu. Paradoks je da je ovo zdanje taj status dobilo tek posle oštećenja u NATO bombardovanju. Ne mora se biti stručan pa se zapitati šta mi u muzej srednjeg veka možemo da stavimo. Naš srednji vek je u manastirima po celoj zemlji. Zbirke koje se odnose na to vreme su u brojnim muzejima i niko nije spreman da ih se odrekne. Postoje razni drugi sadržaji koji bi mogli da se smeste u zgradu Generalštaba, od univerziteta do biblioteka. Ali to bi trebalo da bude tema konstruktivnih diskusija“, smatra Danica Prodanović.

Prema njenim rečima, ovo je primer prepoznavanja, odnosno neprepoznavanja vrednosti jugoslovenske moderne arhitekture. BINA se bavi i tom temom. „Trebalo bi prihvatiti činjenicu da je istorija slojevita – Generalštab i drugi objekti po Beogradu govore o tome. Ne možemo da brišemo istoriju zbog toga što se ona nekom ne sviđa, treba da cenimo svaki njen trenutak, da ga štitimo u meri u kojoj je to potrebno, da promovišemo i pričamo o njemu. Ljudi o tome ne znaju zato što im nikad nije predstavljeno kao vrednost. BINA je zato i osnovana, da bude platforma okrenuta ka struci, ali i građanima. Jedan od najposećenijih programa BINA, upoznavanje grada kroz šetnje, namenjen je i za to. Verujem da bi se istrajnim radom ljudi naučili da prepoznaju vrednosti te arhitekture. Tako se stvara identitet, tako se mi učimo da čuvamo. Eto zbog toga treba da postoje muzeji.“