Petak na Tašu – Sinan i pešes’ hiljada ukućana. Na transparentu je pisalo – Samo Sinan Srbiju Spasava! Bila je i Šemsa, sada poslanica u Parlamentu BiH i mladi talenti. Tu sam gledao Manu Čaoa – atmosfera je bila identična, nenasilna komunikacija, multikulti ekipa. Umesto Kolumbije – Zemun Polje, umesto Tihuane – Južni Vetar. Subkomandante Markos i Sai Baba – nema velike razlike zar ne? Posle sam video da je Manu Čao bio na Zlatiboru kod Kuste; mnogo se zezn’o što ga nije odveo na koncert!
Za to vreme u vestima B92 gostovao je Cane iz Brejkersa i najavljivao „Rokenrol školu na Tašu“ dan posle. Nije se primio da pljuje Sinana – rek’o je: „Sve najbolje o kolegama!“
E to nisam odavno čuo. U Velikom bratu na B92 prvi je ispao Srba Četnik iz Jagodine. Smorio je ljude. Posle se ljutio, ali činjenica je da do finala idemo bez njega. Nije sportski podneo poraz. Međuetnički dijalog u Velikom bratu traje, raspravljalo se o higijenskim navikama muslimana i hrišćana, o obrezivanju, o drogama i paranormalnim pojavama. Ukućanke se češkaju po guzama, ukućani po stomacima i jajcima, svi se zgražavaju „nivoom“ Velikog brata, ali svi gledaju. Tako izgleda Srbijica kroz špijunku.
Prva generacija oficira i džentlmena Srbije defilovala je Bulevarom. Bacali su šapke, najbolji su nagrađeni, ima i Crnogoraca, samo ne znam da li su na budžetu ili samofinansirajući. Bila je i govorancija, Tadić i Koštun zajedno na istoj bini, na državnom poslu kohabitiraju, to narod voli da vidi. Melodija je u redu, ali reči – Kosovo urezano u srcima (ti oficiri su bili deca za vreme bombardovanja), pa uzori – od Mišića preko Stepe, Tanasko, Sinđelić, Čučuk Stana, Zeka Buljubaša, Mali Radojica, Devet Jugovića iz Kaća, kao da su saradnici na snimanju ploče, da se ne naljuti neko ako ga izostavimo.
Zar nije bila prilika da oficire predstavimo kao profesionalce, imaćemo valjda i mi jednom profi vojsku, bubanj pod levu nogu, ne znam šta je bilo sa onima koji su svoj dug prema zemlji odužili služeći vojsku civilno. O njima drugom prilikom, to nije bio njihov/naš defile.
Posle toga – na Hilandaru je bila delegacija Vlade, takoreći bili su na terenu, građevinska i duhovna obnova. Za duhovnu ne znam, ali što se građevine tiče, na većini snimaka predsednik Vlade i ministri drže zaštitne šlemove narandžaste boje po rukama, neće da ih metnu na glavu. Da l’ su zabrinuti za frizure (tu kapiram Jočića), ali propisi su propisi – ako sretnete radnika na građevini bez htz opreme, 500 dinara kazna na licu mesta. Posle se ti krsti i levom i desnom kol’ko oćeš.
U duhu ekumenskog dijaloga u Patrijaršiji SPC-a ovih dana radi komisija za teološka pitanja koju čine predstavnici katolika i pravoslavaca. Nisam uspeo da saznam šta su goruće teme, videli smo da se papa zakačio sa muslimanima, da l’ se još raspravlja o trojstvu ili jedinstvu, broju anđela na vrhu igle, starom i novom kalendaru, zajedničkom nastupu na trećim tržištima ili autorskim pravima. Iako smo u pregovorima zainteresovana strana, nekako SPC dođe kao Kuba, gde je održan samit Nesvrstanih. Za popove mu dođemo kao Brioni nekada – zamislite rukovanje pape i vaseljenskog partijarha, sve su se dogovorili – istorijsko pomirenje dve sestrinske crkve u Beogradu. Ko što reče Cane, o kolegama sve najbolje.
Najtopliji susreti ipak su se odigrali u Kuli, tamo gde je nekada Sloba nazdravljao, Legija salutirao, a Vučela sa ekipom pridržavao Slobi sako i točio kiselu. Frenki je nervozno palio pljuge tada kao i sada – Smoker? Duh tog drugarstva danas su oživeli pripadnici svih specijalnih jedinica sa teritorije bivše SFRJ, koji ovih dana imaju nastavu u prirodi i radionice gde razmenjuju iskustva i druže se. Svi kažu da je Kula ekstra, da su kolege super, klopa vrh, a nova znanja će primeniti u povećanju bezbednosti u regionu. Nešto kao Veliki brat, al’ koliko sam video, nema riba. Zamislite ukućane koji vežbaju penjanje po zidovima, antiterorističke taktike, kung-fu i ultimajt fajt, a usput se podsećaju kako su se međusobno rokali proteklih deset godina. Deo ekipe i zajedničkih poznanika verovatno je po zatvorima. Šta ćeš brate – o kolegama sve najbolje.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
