Pre mesec i po dana, tačnije 10. novembra, kada smo se kod Pece Popovića okupili da bismo obeležili četrdeset godina otkako je rođena emisija „Veče uz radio“, poslednji put sam video dragog čika Nikolu Karaklajića. Danima posle tog susreta, ne znajući da je poslednji, o njemu sam razmišljao. Svaka zemlja koja drži do sebe morala bi da se ponosi takvim čovekom. Ova ga nije ni primetila. Ova zemlja, po nekom gorkom usudu koji je Nušić davno prepoznao, gura u prve redove neki zao polusvet, neke neostvarene jedinke koje nam samo na bruku služe. Pomislio sam da bi gospodin Nikola Karaklajić mogao da bude ambasador Srbije u nekoj pristojnoj zemlji i da bi taj posao obavljao na način koji dobar deo sadašnje diplomatije ne može ni da zamisli. Nikolu sam upoznao 1971. godine, kada sam završavao osmi razred osnovne škole. I vrlo brzo sam shvatio da bih kad porastem voleo da budem kao on. Govorio je jezike, putovao po svetu, bio mudar, obrazovan, odmeren, skroman, ozbiljan i dragocen u savetima. Kroz radio-emisije „Muzički automat“, „Sastanak u devet i pet“, „Veče uz radio“ sa nezaobilaznim „Dobro veče, kako ste“ i magazin „Džuboks“ Nikola nam je otkrivao svet, ali i nas same. Na jednostavan način je nas klince vodio kroz školu novinarstva, učeći nas lepoj životnoj mudrosti koju su mu šah i njegova urođena plemenitost dali, a to je da smo „svi jednaki“. Jednom, negde sredinom devedesetih groznih godina, svratio sam do njega da mu čestitam Svetog Nikolu. Kada me ispraćao, neuobičajeno za njega, krenuo je za mnom u hodnik ispred stana. I posle kraćeg premišljanja mi rekao: „Ti si jedan od retkih ko me nije razočarao.“ Mislim da veći kompliment u životu nisam dobio. Hvala, čika Nikoli na svemu što je za nas uradio. U pravu je Peca Popović kada je na njegovoj sahrani prošlog četvrtka u jedan i pet rekao: „Nikola nije imao decu, ali je ostavio mnogo siročića.“
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
